Da li volite da se upuštate u “uradi sam” projekte? 

Ili možda imate želju da se po prvi put okušate u jednom takvom projektu i pritom kreirate zanimljiv kutak ljubimcu?

Ukoliko imate pozitivan odgovor, nalazite se na pravom mestu.

Za sve entuzijaste koji žele da obraduju svoje četvoronožne prijatelje, pripremili smo kratak vodič za pravljenje kućice za pse. Nastavite da čitate tekst i saznajte šta vam je sve potrebno da izgradite kućicu u kojoj će se svaki pas osećati sigurno i prijatno!

Nabavite alat za pravljenje kućice

Jedan od prvih i zasigurno neizostavnih koraka jeste nabavka alata koji će vam biti potreban za kreiranje kućice. Biće vam potreban pre svega ručni alat, ali i nekoliko manjih primeraka električnog ili aku alata. Iako kupovina alata možda deluje kao izazovan zadatak za početnike, u savremenom dobu u kom živimo, ovaj proces znatno je pojednostavljen. 

Prodaja ručnih alata, kao i drugih tipova alata i opreme za rad veoma je jednostastavna putem online prodavnica alata. U svega nekoliko klikova možete uporediti cene i modele alatki i odabrati onu koja je po vašoj meri. 

Naš predlog je da napravite drvenu kućicu sa limenim krovom, budući da je drvo prirodan i veoma prijatan materijal, kako za ljude, tako i za ljubimce, jednostavno se obrađuje, a uz malo trikova, može biti otporan na različite vremenske prilike. 

Za vaš mali projekat potrebne su vam bušilica, odvijač, čekić, metar, ručna testera (praktičnija opcija za one koji nemaju iskustva) ili ubodna testera, ekseri, šrafovi, šmirgla, zaštitne rukavice, lepak za drvo, četka za farbanje i farba. Za kućicu za pse trebalo bi da koristite farbu, odnosno premaz koji štiti od različitih vremenskih prilika kako se drvo ne bi izdeformisalo i izgubilo svoje sjajne karakteristike. 

Odredite dimenzije i napravite precizan nacrt kućice

Pre nego što se upustite u izgradnju drvene kućice, napravite crtež na kome ćete označiti sve dimenzije, ali i sebi napisati detaljne instrukcije za količinu neophodnog materijala. Izuzev dimenzija, na nacrtu možete označiti mesta gde se određeni elementi spajaju i zabeležiti način na koji se spajaju. 

Kućicu idealnih dimenzija kreiraćete u skladu sa veličinom psa, a važno je da napravite prostor koji mu neće biti premali, u koji može bez problema da legne i uživa u odmoru. U kućici idealnih dimenzija vaš pas će biti srećan i uživati u boravku na otvorenom!

Još jedna važna stavka na koju treba da mislite jesu materijali koje koristite, a za ovaj projekat biće vam potrebno nekoliko gredica i OSB ploče.

Na nacrtu obeležite koliko vam je potrebno kog materijala, pa ga možete kupiti upravo u tim dimenzijama, te će vaš zadatak biti samo pripajanje određenih elemenata.

Naravno, možete kupiti i čitave drvene ploče, odnosno gredice, te samostalno seći elemente pomoću univerzalne ubodne testere. 

Ključni koraci prilikom pravljenja kućice

Postoji nekoliko načina da napravite kuću za psa, a mi ćemo vam dati jedan od jednostavnijih predloga. Ukoliko vašem ljubimcu želite da unapredite kućicu, možete uz predloženu konstrukciju unaprediti određenim dodacima i poboljšati izolaciju i idealan zaklon čak i tokom loših vremenskih priika.

Za ovu konstrukciju potrebne su vam 2 ili više OSB ploča u skladu sa veličinom psa, odnosno kućice. Izuzev ploča potrebne su vam i krovne letve i lim za krov koji vam profesionalci mogu iseći po meri, na mestu gde ga nabavite. 

Prvi korak jeste sečenje letva na željenu dužinu. Isecite njih 4 tako da budu istih dimenzija i spojite ih šrafovima pod pravim uglom, tako da izgradite kvadratnu konstrukciju, pa taj postupak ponovite još jednom. Zatim ručnom ili ubodnom testerom isecite 4 letve koje ćete koristiti za spajanje ova dva kvadrata (tako da napravite kocku).

Naredni korak je postavljanje OSB ploča koje ćete izrezati ubodnom testerom na željene dimenzije, a potom ih postaviti na konstrukciju - pod i sve četiri strane i pričvrstiti šrafovima. Pre postavljanja prednje strane izrežite i šmirglom obradite otvor kroz koji ljubimac nesmetano može da uđe.

Sve što je preostalo jeste postavljanje limenih ploča na gornji kvadrat i pričvršćivanje šrafovima. Nakon što ste zavšili ovaj postupak, vreme je za farbanje bojom koja šiti drvo od vlage i to u dva sloja. Pre nego što ljubimca pustite u njegovu novu kućicu dobro proverite unutrašnjost i spoljašnost, kako bi pas bio siguran i sačekajte da se boja u potpunosti osuši. 

Opremite unutrašnjost i okruženje po meri psa

Kako biste napravili udoban prostor za odmor, u unutrašnjost njegovog malog doma smestite mekano ćebe ili tanji ležaj za pse, kako biste obezbedili udobnost psu, a kako bi se ovde osetio sigurno, tu smestiti njegovu omiljenu igračku. 

Pored kućice stavite dodatne činije za hranu i vodu, koje će biti posebno korisne tokom letnjih meseci kada će pas provoditi najviše vreme ovde. 

Dolazimo i do jednog pitanja koje zanima mnoge vlasnike - kako da pas uđe u kućicu i želi da boravi u njoj? 

Biće vam potrebno malo strpljenja i veštine. Baš kao što ste tokom odrastanja dresirali psa i naučili ga šta je dozvoljeno, a koja ponašanja su neželjena, tako ćete ga navići i na ovaj novi prostor. Prvo mu dopustite da se upozna sa kućicom, da je onjuši i istraži. Nakon toga možete ga pozvati da uđe unutra, a kada to učini nagradite ga ukusnom poslasticom za pse i odobravanjem. 

Ovaj postupak potrebno je da ponovite nekoliko puta, a važno je da tokom postupka nikako ne terate psa da ulazi u kućicu, jer to može stvoriti negativne emocije, što zasigurno nije vaš cilj. 

Nadamo se da vam je naš tekst bio koristan, ali i podsticajan, te da ste sada spremni da zasučete rukave i napravite kućicu koju će vaš ljubimac obožavati!

Možda neki vlasnici pasa misle da je posuda za psa jednostavno posuda kao i svaka druga, pa i ne obraćaju previše pažnje na to u čemu će svom ljubimcu poslužiti hranu. Ali da li je ovo razmišljanje zaista ispravno? Ne, nisu sve posude za pse iste! Različite posude napravljene su od različitih materijala. A u zavisnosti od kog su materijala, moramo naglasiti da su neke definitivno bolje od drugih. 

Postoji mnogo različitih vrsta posuda za pse, tako da vlasnicima pasa može biti teško da utvrde koja vrsta je pogodna za njihovog psa. Zato smo se potrudili da vam olakšamo ovaj proces. 

Pre svega, kada kupujete posudu za pse, neka razmatranja pored cene i estetskog momenta obuhvate i sigurnost, namenu, trajnost i lakoću čišćenja. Zaista, ako malo bolje razmislite, činija vašeg psa važan je deo njegovog osnovnog nutritivnog zdravlja.

U nastavku teksta otkrijte nekoliko vrsta psećih činija koje su dostupne na tržištu i upoznajte se sa njihovim prednostima i nedostacima.

Materijali su važni!

Po najnovijim istraživanjima, 2012. godine u nekoliko evropskih zemalja doneta je odluka da se sa tržišta povuku određene posude za hranu za kućne ljubimce od nerđajućeg čelika jer su bile radioaktivne. Detaljne analize i istraživanja nekih nezavisnih organizacija za zaštitu životinja identifikovale su olovo i prisustvo teških metala u drugim posudama za hranu za kućne ljubimce. 

Dakle, posuda vašeg ljubimca je veoma bitan proizvod i jako je važno obratiti pažnju na to od kog je materijala napravljena! Pas će iz nje jesti i piti više puta dnevno tokom celog svog života. Ješće nekad suvu hranu, nekad vitamine, jer vitamini su neophodni za pse, ali nekad će jesti i sirovo meso koje može biti izvor opasnih bakterija ukoliko se zadrži na nekom materijalu!

#1 Plastične posude za pse

Ako tražite nešto jednostavno i jeftino što će poslužiti svrsi, plastična posuda za pse možda jeste primamljivo rešenje. Posude od plastike mogu biti različitih oblika i veličina i neće se slomiti ako padnu. Tako da lako možete pronaći onu koja savršeno odgovara vašem psu. Međutim, plastične posude se uglavnom ne preporučuju mnogim psima. Evo i zbog čega!

Jedna od, da tako kažemo, zanemarljivijih mana plastičnih posuda jeste ta da su ove činije prilično lagane, pa ako je vaš pas proždrljiv, mogao bi lako prevrnuti posudu i napraviti nered po kući. Ok, ovo nije tako strašno. 

Ali, nedostatak koji nikako ne biste smeli da zanemarite jeste taj da plastika može biti štetna po zdravlje vašeg krznenog prijatelja. Naime, pas posude ovog tipa lako može da ogrebe ili da sažvaće obode i tako ostavi prostor za nakupljanje bakterija, naročito ako se hrani sirovom hranom (mesom). Jedino bezbedno rešenje ako se plastična posuda ošteti jeste da nabavite novu.

Pored oštećenja, neki psi mogu razviti alergiju na plastiku, što rezultira blagom kožnom reakcijom na bradi ili licu. Sve u svemu, najsigurnije bi bilo pronaći zdraviju opciju za serviranje obroka.

#2 Keramičke posude za pse

Keramika jeste bolji izbor od plastike, ali ima svojih nedostataka. Keramičke posude su relativno teške u poređenju sa drugim materijalima, što može predstavljati problem. Takođe, posude od keramike su daleko manje izdržljivije. Jedna pogrešan potez može oštetiti činiju. Ona se lako razbije, a i ako samo napukne može predstavljati opasnost od posekotina kako za vašeg ljubimca tako i za vas. Prosto rečeno, čim se ošteti više nije sigurna za upotrebu. 

Većina keramičkih posuda za pse ima prozirni sloj koji činiju štiti od bakterija. Ali, glazure koje se koriste za premazivanje keramike nekada su u prošlosti sadržale olovo, vrlo toksičan i opasan teški metal. Nažalost, olovo nije eliminisano iz svih keramičkih glazura ni danas. Ipak, keramika može biti opcija za neke vlasnike pasa.

 Ako vam se posude od ovog materijala sviđaju i želite baš jednu keramičku posudu, proverite da li je na njoj jasno označeno da je napravljena sa bezolovnom glazurom. 

Takođe, imajte na umu da se keramika može održavati čistom samo ako premaz ostane netaknut. Ako primetite bilo kakvu pukotinu na premazu, vreme je da zamenite tu posudu! Ove posude se obično mogu prati u mašini za pranje sudova, a dolaze u raznim oblicima, veličinama i bojama.

#3 Metalne posude za pse

Metalne činije za pse se mogu pronaći u različitim veličinama. Mnoge od ovih psećih posuda imaju gumeno dno koje sprečava posudu da klizi, pa će se izbeći pomeranje posude po podu ili prevrtanje dok vaš pas jede. Vrlo su jednostavne za čišćenje i ne sadrže bakterije.

Skoro svi se slažu da su najbolja opcija za hranu za kućne ljubimce upravo metalne činije. Veoma su izdržljive (neće napući ili se slomiti ako padnu), relativno su lagane i lake za nošenje. Međutim, ono što mnogi ljudi ne shvataju je da je nerđajući čelik (od kojeg se metalne posude uglavnom prave) vrlo opšti termin, pa misle da nije bitno za koju će se posudu odlučiti. No, to nije tako. Evo šta treba tražiti.

Postoji bezbroj vrsta nerđajućeg čelika i svaka vrsta ima svoje prednosti i nedostatke. Najčešći tip nerđajućeg čelika koji se koristi u proizvodima koji služe za prehranu naziva se nerđajući čelik tipa 304 (takođe se naziva nerđajući čelik 18/8). Neki proizvođači žele da smanje svoje troškove korišćenjem nerđajućeg čelika nižih klasa. Ovi jeftiniji proizvodi možda će biti odlični za vaš budžet, ali verovatno neće biti sjajni za vašeg ljubimca. 

Mnogi proizvođači ne otkrivaju lako vrstu nerđajućeg čelika koji koriste. Ovo je jasan znak da verovatno koriste lošiju klasu. Nikada ne kupujte proizvod od nerđajućeg čelika, a da ne znate od koje vrste nerđajućeg čelika je napravljen!

Niko ne dodaje olovo nerđajućem čeliku namerno. Niko ne dodaje radioaktivni metal u nerđajući čelik namerno. Ipak, primeri ovih zagađivača već su se pojavili na policama prodavnica. Najbolje posude za hranu za pse dolaze od proverenih kompanija koje se brinu o zdravlju vašeg ljubimca i koje testiraju svoje proizvode na moguće zagađivače.

#4 Staklene posude za pse

Staklene činije su po osobinama najsličnije keramičkim posudama. Samo što je staklena posuda još bolji izbor od kreamičke jer nema premaze koji u slučaju oštećenja mogu biti štetni po zdravlje psa. 

Ove posude jesu lomljive ukoliko padnu, ali neće biti velikih problema ukoliko se unutrašnje površine izgrebu, pa prema tome smatraju se jednim od najdugotrajnijih posuda. 

Možda jedna od najbezbednijih i najboljih opcija za serviranje obroka psima jesu staklene posude. Mnogi vlasnici hranu za pse čuvaju upravo u staklenim činijama.

Koje još posude za pse postoje?

Pored ovih, standardnih posuda za pse, postoje i neke koje su manje zastupljene na tržištu,  a mogu biti odlično rešenje. Evo o kojim činijama je reč. 

#1 Automatske posude za pse

Ako praktikujete takozvano slobodno hranjenje, možda ćete razmisliti o automatskoj posudi za pse. Postoje automatske posude za pse koje imaju programabilne električne komponente, ali jednostavniji modeli sastoje se od kontejnera u kome se nalazi hrana koja se izbacuje u plastičnu ili metalnu posudu - dok vaš pas jede. 

Automatske posude za pse su sjajne ako ne želite da brinete o vremenu hranjenja ljubimca, ali ukoliko imate psa koji mora jesti striktno određenu količinu hrane u određeno vreme, onda ovo nije opcija. A, da! Ove posude su jako nezgodne za čišćenje. :)

#2 Silikonske posude za pse

Ako tražite prenosnu posudu za pse, ali vam nije potrebna za čuvanje hrane, sklopiva silikonska posuda je vrlo zgodan predmet. Ove posude su dizajnirane tako da se skupljaju i otvaraju na način nalik harmonici.

Silikonske posude se mogu prati u mašini za pranje posuđa i relativno su izdržljive. Naravno, pas lako može uništiti silikonsku posudu. Najbolje je skloniti ove posude kada se ne koriste.

#3 Putne posude za pse

Putne posude za pse odličan su način da hranu ponesete sa sobom ukoliko idete na put ili dužu vožnju automobilom. Obično su izrađene od poliestera ili tkanine sa plastičnom ili najlonskom oblogom, mada su neke posebno dizajnirane od krućih materijala. Kada je posuda prazna može se spakovati tako što ćete je preklopiti kao bilo koju platnenu torbicu, što je čini lako prenosivom. 

#4 Biorazgradive posude za pse

Biorazgradive posude za pse su relativno nove na tržištu. Mogu biti napravljene od prirodnih materijala kao što su konoplja, bambus ili kukuruzni skrob. One jesu dosta izdržljive, ali ne mogu trajati večno.

Kako održavati higijenu psećih posuda za hranu i vodu?

Da li je potrebno da vam govorimo koliko su posude za pse prljave? Ne, nije dovoljno to što pas oliže svu hranu iz nje! Nakon svakog obroka bakterije iz usta psa ostanu na posudi. Vlasnici pasa posude za vodu i hranu svojih ljubimaca u proseku peru jednom nedeljno, a to nikako ne može biti dobro! Naročito ako se u ishrani koristi sirovo meso!

Stručnjaci savetuju da posudu za hranu operete nakon svakog obroka ili pre nego što psu hranu servirate. Dok se posude za vodu moraju prati svaki put kada svom ljubimcu dajete novu vodu za piće. Apelujemo na sve vlasnike kućnih ljubimaca da ne zanemaruju higijenu psećeg posuđa jer je ona od ključnog značaja za opšte zdravlje psa! Uvek, ali uvek psu hranu i vodu nudite iz čistih posuda!

Većina posuda za pse je danas prilagođena pranju u mašini za sudove, međutim ovaj način pranja drastično smanjuje vek trajanja činije. Najbolje je pseće posude prati ručno, mekanom stranom sunđera (kako bi se izbegla oštećenja) i nekim prirodnim sredstvom kao što je na primer soda bikarbona ili jabukovo sirće. Treba izbegavati druge hemikalije i deterdžente.

Budući roditelji su imali više nego dovoljno vremena da se u svakom smislu pripreme za dolazak bebe u kuću, ali će se beba, za njihovog četvoronožnog člana porodice, u domu pojaviti praktično preko noći.

Psi vole rutinu, kada se naviknu da svakog dana izlaze, jedu i spavaju u isto vreme, upamte to i ta izvesnost im prija. Takođe, oni se od malih nogu osećaju kao deo čopora, odnosno porodice gde se naviknu na određenu dozu pažnje, pa im i promena na tom planu može zasmetati.

Ne brinite.

Za sve probleme postoje rešenja i trikovi kojima možete znatno olakšati novonastalu situaciju i prepustiti se čistom uživanju i porodičnim radostima, svi zajedno. U nastavku teksta saznajte kako dolazak bebe može uticati na život sa psom i šta treba raditi kako bi život nastavio da teče normalnim tokom.

Šetnja sa bebom i psom - praktični saveti

Šetnja može delovati kao jedan od najvećih problema kada su u pitanju vaš pas i beba. Međutim, sve što je potrebno je da za nijansu korigujete određene navike, udobno smestite bebu u njena kolica, a psa vežete na fleksi povodac.

Fleksi povodac i davilica, mogu biti od velike pomoći pri šetnji, ali je vrlo važno da psa naviknete barem malo na novu opremu, pre nego što izađete napolje svi zajedno.

Ukoliko ste nesigurni i ne znate kako šetnja može izgledati, napravite probu - ali bez bebe. Izvedite psa napolje i gurajte prazna kolica pored njega. Po ponašanju psa ćete moći da zaključite da li je vreme da vam se i beba pridruži.

Savet je da birate parkove i mesta gde psa možete pustiti sa povoca (ako već imate običaj da to radite), tako će imati mnogo više slobode, a vi ćete moći bolje da se posvetite bebi. Bez obzira na sve, ostanite fokusirani na njih dvoje, jer reakcija psa u raznim situacijama može biti nepredvidiva, a bezbednost vašeg deteta je u pitanju.

Procenite sami, ukoliko je pas energičan, neposlušan i jako vas vuče na povocu, nije preporučljivo da beba ide sa vama. Takođe, ako je pas agresivan i često nervozan, bilo bi dobro da razmislite o organizovanju odvojenih šetnji.

Beba i pas kod kuće - koji su najčešći problemi?

Jedan od definitivno najvećih problema je pažnja, koja je usmerena ka bebi, a povučena sa svega drugog, pa i vašeg psa. Dobro je poznato koliko psi mogu biti ljubomorni i na koje sve načine mogu izražavati tu svoju ljubomoru. 

Pas će trpeti praktično na svim poljima, šetnje će biti kraće, maženje kod kuće će biti svedeno na minimum, a vremena za igru gotovo da neće ni biti. Ono što je najbitnije je da pas ne poveže dolazak bebe sa svim restrikcijama. Pokušajte, koliko god je to moguće da postepeno smanjujete vreme koje provodite sa psom, kako bi mu to polako prešlo u naviku.

Može biti nezgodno, pa čak i opasno, ako pas ispoljava ljubomoru na agresivan način ili vrši nuždu na bebine stvari, jer može povrediti bebu ili zagaditi njenu okolinu.

Kako psu umanjiti hronični stres?

Bebe su prilično glasne, plaču jako mnogo, ali to je za njih jedini način da iskažu bilo šta - glad, tugu, umor, mokru pelenu ili bilo kakvu drugu nelagodu. To i roditeljima teško pada, ali pas je tu kolateralna šteta i svakodnevni plač za njega može biti izuzetno stresan i frustrirajuć.

Kako biste umanjili ovaj pseći stres izazvan plačom, možete iskoristiti jednu metodu koja se dobro pokazala i koja sa psima gotovo uvek radi, a to je da ih nagradite. Čak možete snimiti zvuk bebinog plača i psu povremeno puštati, pri čemu ćete mu uvek dati neku poslasticu za pse. 

Na taj način će se u njegovoj glavi stvoriti povezanost između plača i poslastice, pa će biti srećan kada čuje plač, umesto da bude uplašen i frustriran.

Kako da umanjite osećaj krivice?

Mnogi parovi pronađu nekog ko će šetati psa par puta nedeljno, ‘’angažuju’’ komšijsku decu da se igraju sa njim i slično. Međutim, zaista se ne treba opterećivati. Važno je da mazite svog psa, pružite mu određenu pažnju i omogućite druženje sa ljudima i drugim psima, ali ukoliko njegov komfor malo trpi u ovoj situaciji, to nije ništa strašno.

Psi žive u trenutku i vrlo brzo se privikavaju na okolnosti. Oni se ne sećaju kako su nekada uživali i trude se da trenutno dobiju za sebe što više moguće. 

Postavite jasna ograničenja i uvedite nova pravila

Ukoliko imate problema sa slobodnim kretanjem psa kroz kuću i obuzdavanjem njegove zainteresovanosti za bebu, morate uvesti nova pravila u kući. Postavite ogradicu i ograničite kretanje psa van bebinog prostora. 

Pokušajte da ga stimulišete nagradama kada god se za to ukaže prilika i da na taj način nadomestite sve ono što mu je uskraćeno.

Da li će biti lakše kada beba poraste?

U jednu ruku hoće. Dete nije više toliko osetljivo, stasalo je, očvrsnulo i treba mu nešto manje pažnje. Ipak, dete čim malo ojača počne da se kreće i neumorno je, ima višak energije koji mora da potroši, a istraživački instinkt mu ne da mira.

Dete će tada početi da zauzima više prostora u stanu, da se igra hranom i igračkama za psa, te mu može dati hranu zabranjenu u ishrani pasa ili na sličan način nesvesno nauditi. To nije ništa strašno sve dok je pas miran i ne buni se, niti reaguje na oduzimanje igračaka. 

Nadamo se da vam je ovaj tekst bio koristan i da se sada osećate barem za nijansu spremnije na susret bebe sa vašim psom.

Jedna od najčešćih žalbi vlasnika pri poseti veterinarskom oftalmologu je ,,krmeljanje’’, odnosno, iscedak iz oka koji se nakuplja u uglovima kapaka i doprinosi narušavanju estetskog izgleda ljubimca. Ovaj iscedak može da bude proziran, beličaste, žute ili žuto-zelene boje, u zavisnosti od toga o kakvoj se patologiji radi. 

Često, problem nije samo kozmetički, već mogu u obzir da dođu mnogo ozbiljniji poremećaji, koji zahtevaju redovnu medikamentoznu kontrolu.

Uzroci pojave krmelja

Krmeljanje, suzenje i iscedak iz oka se najčešće javljaju kao sekundarni problemi – postoji njihov primarni uzrok, koji je potrebno dijagnostikovati i otkloniti, kako bismo dobili čist i zdrav predeo oko oka. Ovaj problem se često javlja kod pasa određenih rasa, koje su sklone bolesti suvog oka (vestiji, engleski i francuski buldozi, mopsevi itd). 

Kod pasa, koji imaju deficit suznog filma (a suzni film je krucijalan za održavanje normalnog imuniteta i bakterijske mikroflore oka) dolazi do preteranog razmnožavanja sekundarnih mikroorganizama, koji dovode do pojave sluzavog, žuto – zelenkastog iscedka. Sa korigovanjem primarne bolesti, odnosno, kontrolisanjem produkcije suza, ovaj iscedak se gubi, a predeo oko oka postaje čist. 

Često se vlasnici pasa žale i na pojavu suzenja, odnosno, prozirnog iscedka iz oka, koji se uglavnom javlja u medijalnom (unutrašnjem) uglu kapaka. Ovaj problem najčešće pogađa rase koje su predisponirane alergijama tj. prati alergijske konjunktivitise. Kontrolom izloženosti alergenima i terapija i kontrola alergija, dovode do poboljšanja stanja. 

Takođe, začepljenje nazolakrimalnih kanala (kanali koji odvode suze iz konjunktivalne vreće u nosnu šupljinu), kao i anatomske karakteristike kapaka i orbite dovode do izlivanja suza preko margine kapaka, pri čemu se vlaži perokularna koža – predeo kapaka. U tom slučaju je potrebno isprati nazolakrimalne kanale, kako bi veterinarski oftalmolog pokušao da otkloni okluziju u kanalu, ukoliko ona postoji. U ovim slučajevima, mogu postojati i urođene anomalije nazolakrimalnog kanala koje je potrebno hirurški sanirati, ukoliko vlasnik to želi.

Ozbiljna i urgentna oftalmološka stanja kao što su ulceri (rane na rožnjači), perforacije rožnjače, ali i određena infektivna oboljenja mogu da dovedu do pojave iscedka. U ovim slučajevima, ,,krmeljanje’’, kako vlasnici to nazivaju, najčešće ide sa drugim znacima bolesti – žmirkanjem, zatvaranjem oka, čkiljenjem, bolnošću periokularne i okularne regije. Krmeljanje u ovom slučaju predstavlja indikator veoma ozboljnog stanja, koje zahteva hitnu posetu oftalmologu i urgentno terapiranje primarnog oboljenja, koje može da podrazumeva primenu lekova (topikalno i sistemski), ali čak i hirurško zbrinjavanje ulcera i perforacija. Ponekad je krmeljanje znak upale unutrašnjih struktura oka (uveitisa) pa je tada neophodno posetiti oftalmologa da bi se spasao vid i samo oko kao organ.

Ukoliko primetite pojačano suzenje, krmeljanje ili iscedak iz oka, nemojte ga zanemariti. Često je ovo indikator ozbiljnih stanja, koja zahtevaju posetu veterinarskom oftalmologu, uspostavljanje pravovremene dijagnoze i terapiju, koja ima za cilj otklanjanje primarnog uzroka, što dovodi do eliminacije krmeljanja i suzenja.