Najjednostavniji način da se utvrdi selekcijski efekat pastuva bi podrazumevao da se pastuv pripusti na veliki broj kobila. Ovo je izuzetno skupo i zahteva dug vremenski period pa se teško primenjuje u praksi. U praksi selekcijski efekat pastuva upoznajemo tek kada njegova ždrebad ostvare rezultate, ovo podrazumeva dugi period i ne doprinosi da se pastuv u potpunosti iskoristi u priplodu. Progeni test traje dugo, a kvalitetne kobile se obicno pripustaju pod proverene pepinjere. Tek sa primenom asistirane reprodukcije otvara se mogućnost da se grlo testira pod nesto povoljnijim uslovima.

Literatura: Prof. dr Dragiša Trailović, Prof. dr Tihomir Petrujkić, Prof. dr Marijana Vučinić, Asist. mr Ružica Trailović, Dr Zoran Katrinka, SAVREMENI TRENDOVI U UZGOJU I ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI KONJA

Primena veštačkog osemenjavanja i embriotransfer u velikoj meri omogućavaju da se i u uzgoju konja izvede progeni test. U novije vreme je proces dobijanja, hlađenja i čuvanja sperme pastuva u velikoj meri unapređen. Neke asocijacije pri tome dozvoljavaju veštačko osemenjavanje kao metodu gajenja bez ograničenja, a druge ograničavaju broj ždrebadi po pastuvu godišnje ili zabranjuju asistiranu reprodukciju. Engleski punokrvnjak se, na primer, može dobiti samo prirodnim opasivanjem, te se tako mora i procenjivati. Pre opredeljenja za određenu reproduktivnu metodu u konjarstvu, dakle, treba proveriti šta je i na koji način dozvoljeno od strane asocijacije koja vodi knjigu porekla rase. Najgore što se može dogoditi ukoliko se loše dizajnira progeni test je da se odgaji mnogo ždrebadi nepriznatog porekla.

Većina registara za sportske konje omogućava asisitiranu reprodukciju i ovo je potpomoglo širenje ovih populacija u većini razvijenih zemalja. Primenom veštačkog osemenjavanja se, naime, može dobiti ždrebe bez troškova transporta i smeštaja kobile u pastuharni, ili od pastuva koji se nalazi na drugom kraju globusa, uz istovremeno smanjenje opasnosti od širenja polno prenosivih zaraza. U svetlu činjenice da se veliki broj muških polukrvnih grla rano kastrira te da je zbog toga malo pastuva testirano na sportskim takmičenjima, mogućnost da se elitno muško grlo iskoristi u priplodu bez asistirane metode reprodukcije je veoma mala. Osemenjavanjem kobila se obezbeđuje da se selekcijski efekat pastuva sagleda u kraćem vremenu i time se obezbeđuje razvoj rase. Drugi razlog za rado prihvatanje tehnika asistirane reprodukcije u uzgoju grla za sport je i činjenica da se vrhunske kobile ne koriste često u priplodu ili se prekasno uključuju, da bi se izbeglo njihovo privremeno ili trajno povlačenje sa takmičenja. Iz tog razloga najkvalitetnija ženska grla daju najmanje ždrebadi. Primena embriotransfera je, međutim, omogućila da se dobiju ždrebad kvalitetnih kobila, a da one ne prekidaju takmičarsku karijeru. Uspeh embriotransfera je ipak ograničen zbog toga što je broj jajnih ćelija koje se mogu dobiti od kobile mali, zatim zbog toga što se sa uspehom mogu čuvati samo rani embrioni (do 6 dana stari), zbog malog procenta uspešnih impregnacija surogat majki i malog broja dobijene ždrebadi. Druga prednost embriotransfera je što se tako mogu dobiti ždrebad od kobila koje nisu uspešne u priplodu.

Ono što pomalo obeshrabruje i čini asistiranu reprodukciju u konjarstvu i dalje drugim izborom jeste činjenica da se vrlo malo osemenjavanja može izvesti razređenom spermom pastuva, da je procenat koncepcije i broj novorođene ždrebadi posle opasivanja i posle veštačkog osemenjavanja isti, a opada ukoliko je sperma bila zamrznuta.

U mnogim slučajevima je veštačko osemenjavanje ograničeno uzgojnim pravilnikom za pojedinu rasu, tako se, na primer, kod mnogih kasača sperma mrtvih pastuva ne može koristiti za osemenjavanje. Englesko punokrvno ždrebe dobijeno asistiranom reprodukcijom ne može biti upisano u matičnu knjigu. Isto važi i za ždrebad rase kod koje je godišnji broj potomaka po pastuvu ograničen. Na kraju, kada je uzgoj konja hobi a ne osnovna delatnost, asistirana reprodukcija je zbog povećanja troškova teško prihvatljiva. Nezavisno od duboko ukorenjenog tradicionalizma, metode asistirane reprodukcije nalaze svoju primenu u konjarstvu, naročito u sportskih konja (tabela 1).

Tabela 1. Prikaz primene veštačkog osemenjavanja u nekim evropskim zemljama

Veštačko osemenjavanje i embriotransfer su dozvoljeni kod svih rasa sa liste World Breeding Federation for Sport Horses (WBFSH, 2006), pri čemu se smatra da je najveći selekcijski uspeh postignut upravo nakon primene veštačkog osemenjavanja. Shodno tome, neki autori ističu da bi se kloniranjem starijih pastuva sa odličnim uzgojnim perfomansama konjički sport još više unapredio.

Literatura: Prof. dr Dragiša Trailović, Prof. dr Tihomir Petrujkić, Prof. dr Marijana Vučinić, Asist. mr Ružica Trailović, Dr Zoran Katrinka, SAVREMENI TRENDOVI U UZGOJU I ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI KONJA

 U ovom momentu bi se moglo očekivati da se uzgoj konja u Srbiji orijentiše u tri pravca:

• Uzgoj trkačkih konja: kasača i engleskog punokrvnjaka, uz oživljavanje tradicionalnih trka zaprega.
• Uzgoj sportskih i rekreativnih konja kao i grla za škole jahanja i specifične namene: terapija psihosomatskih bolesti i ometenih u razvoju.
• Uzgoj konja za turizam: ovo bi omogućilo očuvanje lokalno adaptiranih rasa u njihovim staništima i doprinelo razvoju visokog turizma.

Gajenje polukrvnih konja za sport i rekreaciju moglo bi da postane najznačajnija grana konjarstva. Da bi se ostvario neposredni interes za uzgoj i obuku ovih grla neophodno je:

• Popisati sva grla i obezbediti dobru bazu podataka o svakom pojedinačnom grlu koje se može upotrebiti u priplodu.
• Obezbediti matičnu evidenciju u skladu sa standardima asocijacija koje vode knjige porekla rase, odnosno obezbediti uslove za prijavljivanje ždrebadi u slučaju kada zbog male populacije nije moguće voditi nacionalnu matičnu knjigu.

• Što pre povezati urede gde se vode matične knjige sa odgajivačima i sa centrima u svetu. Ima slučajeva kada uzgoj postoji ali se ne zna gde se evidentiraju novorođena ždrebad (araber).
• Pre uvođenja grla u priplod obavezno informisati odgajivača o mogućim opcijama i uslovima za registraciju ždrebadi. Uslovi za registraciju obuhvataju i dozvoljene metode reprodukcije kao i informaciju o tome da li postoje ograničenja u pogledu broja ždrebadi po pastuvu godišnje. Ovim se odgajivač obaveštava i o mogućim obavezama tipa kontrola roditeljstva, veterinarski pregledi u cilju popisa ždrebeta i slično.
• Uvesti nadzor i stimulacije za odgajivače konja na nacionalnom nivou. Na ovaj način bi se obezbedile individualne investicije, obezbedio napredak i omogućilo planiranje ekonomske dobiti kako za pojedince tako i za društvo u celini.
• Uklopiti razvoj konjarstva, pre svega lokalno adaptiranih rasa u planove razvoja turizma u Srbiji.

Savremeni trendovi u uzgoju i selekciji konja

Stanje konjarstva

Razvoj matičnog knjigovodstva

Selekcija u savremenom konjarstvu

Budućnost razvoja konjarstva u Srbiji

Dobrobit i zaštita dobrobiti konja

Dobrobit i blagostanje

Kontrola zaštite dobrobiti životinja

Dobrobit sportskih konja

Smeštaj i nega kao faktor dobrobiti konja 

Štalski sistem držanja konja

Higijena štalskog prostora

Držanje konja na pašnjaku

Čišćenje i nega konja

Čišćenje i nega kopita

Osiguranje u konjarstvu

Program vakcinacije konja