Konje koji se drže u štali treba dobro očistiti svakog dana, ne samo da bi lepo izgledali već i da bi im se dlaka i koža održavale u dobrom stanju. Grla na ispustu se, doduše, ne čiste sama, ali u stanju su mnogo toga da učine za svoju kožu i dlaku. Omogućeno im je da se izvaljaju ukoliko ih nešto svrbi ili su znojava; da se češu o drvenu ogradu ili drveće kako bi ubrzala linjanje na proleće i u jesen; da grickaju i češkaju jedni druge kad god im se prohte, a ako ih zasvrbi stomak ili unutrašnja strana nogu češu se o žbunje.
Čišćenje ne predstavlja brzo i blago prelaženje konjskog tela četkom. Naprotiv, to može potrajati pola sata, a još bolje 45 minuta da bi se obavilo kako valja. Pribor za čišćenje sastoji se od tvrde četke, meke četke, metalne češagije, gumene ili plastične četke, češlja za grivu i rep, pamučne krpe, sunđera, švica (posebne sprave za skidanje viška vode ili znoja) i noža za kopita.
Tvrda četka koristi se samo za uklanjanje površinskog sloja blata i prljavštine i nikad se ne upotrebljava na osetljivim delovima konjskog tela, kao što su glava, stomak i unutrašnja strana nogu. Ne treba njome čistiti ni grivu i rep, pošto kida i krza dlaku. Za razliku od tvrde četke, mekom četkom se odstranjuje masnoća i prašina sa kože i dlake, zbog čega se tehnici čišćenja mora pokloniti posebna pažnja - četku treba kružnim pokretima dobro pritisnuti, da bi se posle nekoliko zamaha iz nje istresala prašina trljanjem o metalnu češagiju, ili otresanjem o tlo. Čišćenje se završava krpom kojom se prelazi preko konjskog tela kako bi dlaka dobila konačan sjaj. Oči i nozdrve brišu se vlažnim sunđerom. U vreme linjanja, kružnim pokretima izvedenim plastičnom ili još bolje gumenom nazubljenom četkom uklanja se najveći deo opale dlake, a ujedno se i konj masira, što poboljšava cirkulaciju krvi. Griva i rep raščešljavaju se češljem, dok se prljavština iz kopita odstranjuje nožem za kopita bar dva puta dnevno.
Za vreme čišćenja ne treba stavljati rukavice, budući da se samo vrhovima prstiju mogu napipati eventualne kvržice ili slične promene na koži. Rukama se, nadalje, uvek prelazi i preko konjskih nogu, kako bi se utvrdilo da nema otoka ili mesta koja su toplija od drugih, što može biti znak bolesti zglobova, tetiva, ligamenata itd. Noge su, ako je sve u redu, hladnije od drugih delova tela, na njima nema nikakvih ispupčenja, tetive su čvrste i zategnute i konj ne pokazuje nikakav otpor na prelazak šake. Kod periostitisa mlađih galopera ("šinbajn"), na primer, dovoljno je samo lagano preći šakom preko prednje ivice cevanice da bi se isprovocirao bol i otpor.
Čišćenju nogu od blata mora se posvetiti posebna pažnja, da ne bi došlo do zatvaranja pora na koži i posledičnog zapaljenskog procesa. Uklanjanje blata, a posebno prljave prostirke iz kopita takođe je veoma značajno, pošto vlaga i prljavština mogu izazvati truljenje. Svakih par dana se, pri tom, kopita mažu specijalnim uljem ili mašću.
Pri čišćenju glave, ular se skida i stavlja konju oko vrata. Valja paziti da se četkom ne udare osetljiva prednja strana glave i oči. Vime kobila se pere vlažnim sunđerom, kao i spoljašnji delovi polnih organa muških životinja. Ako se o higijeni ne vodi dovoljno računa pa dođe do nakupljanja masti i prljavštine, konju može biti otežano, čak i bolno da mokri.
Pranje blatnjavih nogu i stomaka često je neophodno da bi se uklonila ulepljena i vlažna prljavština, ali kompletno kupanje preporučljivo je isključivo u letnjim mesecima, kada je i spoljašnja temperatura visoka i voda za kupanje mlaka. U hladno doba godine, konj koji se vrati sa treninga blatnjavih nogu, stomaka i repa, može se jednostavno pustiti da se osuši kako bi se stvrdnuto blato odstranilo četkom. Ipak, ponekad je najbolje oprati ionako vlažne, hladne i prljave konjske noge, obrisati ih i osušiti, a onda staviti štalske bandaže, da bi životinji bilo toplo. Ovo sve naravno važi samo kada u štali nema kupatila ni solarijuma. Noge se peru tekućom hladnom vodom pomoću creva, brzo i temeljno, bez upotrebe bilo kakvog sapuna ili deterdženta. Posle toga moraju se osušiti što brže, najbolje trljanjem suvom piljevinom koja upija vlagu ili eventualno peškirom. Čim se dlaka na nogama osuši, čisti se od piljevine i stavljaju se štalski bandaži. Ponekad se prilikom pranja nogu koristi i blagi sapun ili šampon, naročito kod konja belaca ili sivaca na kojima se prljavština lako uočava. To se odnosi i na grivu i rep koji se lako maste, pri čemu, naravno, rep može biti zaprljan i blatnjav i posle treninga na vlažnom terenu - u takvim situacijama se takođe preporučuje upotreba blagog sapuna ili šampona, koji se posle mora brižljivo isprati. Na opšti izgled konja puno utiče stanje u kome se nalaze griva i rep, pa im se mora ukazivati više pažnje od svakodnevnog rutinskog češljanja. I griva i rep jasno odražavaju prekomeran ili oskudan rast. Ako su retki, tu se ne može učiniti mnogo, ali kod bujne grive proređivanje i sređivanje poboljšavaju neujednačen rast i neuredan izgled. Ne preporučuje se skraćivanje makazama ili mašinom za šišanje pošto dovodi do izrastanja kratke, oštre i uspravne grive. Proređivanje i uklanjanje predugih dlaka i pramenova koji štrče obavlja se "čupanjem" pomoću metalnog češlja ili prstima. To je najbolje uraditi dok je konj zagrejan, po toplom vremenu ili posle rada, jer ga tada najmanje boli. Iz istog razloga, jednim potezom izvlače se samo tanki pramenovi, pa ceo proces može potrajati par dana dok griva ne dobije željeni oblik.
Rep će izgledati mnogo lepše ukoliko se bandažira elastičnim bandažem koji se namotava ujednačeno i čvrsto, ali ne uz previše zatezanja, od korena do vrha, pa ponovo ka korenu. Ako se bandaž prethodno pokvasi, dlake iz repa će se još bolje namestiti i delovati urednije. Na konjskom repu bandaž ne bi smeo da se drži duže od tri do četiri sata, a skida se jednostavnim povlačenjem nadole da se položaj dlake ne bi promenio. Konj bez sumnje najatraktivnije izgleda ukoliko su mu i griva i rep upleteni, ali tu tehniku nije lako opisati i najbolje je naučiti je od nekog ko je iskusan u poslu.
Literatura: Prof. dr Dragiša Trailović, Prof. dr Tihomir Petrujkić, Prof. dr Marijana Vučinić, Asist. mr Ružica Trailović, Dr Zoran Katrinka, SAVREMENI TRENDOVI U UZGOJU I ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI KONJA
