Istočno - frizijska rasa

Istočno -frizijska rasa nastala je u Istočnoj Friziji (po kojoj je i dobila ime), na holandsko-nemačkoj granici u nizijskim terenima (maršama), u uslovima velike vlažnosti, bujne i bogate paše.

Životinje ove rase imaju dosta veliku i grubu glavu, jako ispupčenog profila. Suzne jame su im jako izražene, a oči krupne. Uši su dugačke i unapred položene. Oba pola su bez rogova. Vrat je snažan.

Trup je srednje dužine ili dugačak, dosta dubok i širok, sa lepo zaobljenim rebrima. Slabine su čvrste, dugačke i široke, s nešto nagnutim sapima, rep je dugačak i tanak. Noge su visoke, suve i jake. Vime je jako razvijeno po širini, dužini i dubini, s dobro oblikovanim sisama (mašinsko vime i sise). Koža je tanka, elastična i ružičaste boje. Prosečna visina grebena u ovaca je 75-80, a kod ovnova 80-85 cm. Telesna masa ovaca se kreće od 65-95 kg, a kod ovnova od 100-120 kg.

Plodnost u ove rase ovaca je veoma dobro izražena. Od 100 ovaca dobija se 180-22o jagnjadi. Veliki broj ovaca, skoro redovno jagnje dvojke i trojke, a ponekad četvorke, pa i petorke. Životinje su izuzetno ranostasne. Mlada grla ulaze u priplod već sa 6-8 meseci, pri dobrim uslovima odgajivanja.

Mlečnost je najizraženija osobina istočn-frizijske ovce. Prosečna mlečnost se kreće od 500-600 kg u laktacionom periodu od 200 dana, tj. prosečno 2,5-3 kg mleka dnevno. Nije redak slučaj da pojedina grla daju i preko 1000 litara mleka u laktaciji, a rekorederke i znatno više. Međutim, da bi sposobnost ovaca istočno-frizijske rase za ovako visoku proizvodnju mleka došla do punog izražaja, grla treba stalno držati pod odgovarajućim uslovima izbalansirane ishrane, nege i smeštaja.

Ovce ove rase su obrasle vunom bele boje, ali su glava, uši, noge i rep, kao i koren repa, pa i predeo oko sednjačinih kvrga obrasli belom, tankom dlakom, što predstavlja rasnu karakteristiku ove ovce.

Runo je poluzatvoreno ili zatvoreno. Pramenovi su dugi 15-20 cm. Debljina vunskih vlakana se kreće od 33-40 mikrona (C-D sortiment). Godišnji nastrig neprane vune po ovci iznosi oko 4, a u ovnova oko 5 kg, s randmanom od 65-70%.

Istočno-frizijska rasa ovaca i pored izvanredne proizvodnosti, ranostasnosti i visoke plodnosti nije se rasprostranila po svetu, jer se vrlo teško ili skoro nikako ne uspeva aklimatizovati u uslovima sredine izvan Frizije. Ova rasa nekoliko puta bila je uvožena i u našu zemlju, ali su bili bezuspešni napori da se ona aklimatizuje u Jugoslaviji i da se upotrebi za popravku mlečnosti domaćih rasa i sojeva ovaca.

 

Literatura:

Ovčarstvo – tehnologija proizvodnje; Gutić Milenko, Milun Petrović, Snežana Bogosavljević-Bošković, Vladimir Kurćubić, Leka Mandić, Vladimir Dosković; Čačak, 2006.