Nonius

Nonius Zemlja porekla  Srbija Namena Radni konj

Razvoj i formiranje ove rase odvijao se u prvoj polovini 19-og veka, kada je u Austro-Ugarska monarhija bila u svetu poznata po svojim vrlo dobrim organizovanim i uređenim ergelama iz kojih su izvoženi konji po cijeloj Europi. Rasa je nastala višestrukim ukrštavanjem Arapskih, Lipicaner, Normanskih i Engleski punokrvnih kobila sa pastuvima uvezenim iz Normadije. Konji su uzgajana paralelno u mađarskom gradu Hortobagu i slovačkom mestu Topolkani. Može se naći u severnoj Srbiji i Vojvodini. Dugo vremena nonius je upotrebljavan u vojne svrhe gde se pokazao kao odlični radni konji.
 

Izgled i osobine:

Spada u toplokrvu grupu konja. Prosečna visina grebena pastuva je oko 170 cm, a grebena kobila oko 165 cm.  Prosečna masa pastuva je oko 600 kg dok su kobile nešto lakše i dostižu su oko 550 kg.  Boje: od svetlo kestenjaste do tamno braon i crne. Glava je srednje veličine. Mirni su i poslušni.
 

Status: Rizično ugrožena rasa

Veličina populacije u Srbiji: 100-500 primeraka u 2009. (izvor podatka DAD-IS FAO)
Tekst preuzet sa sajta cepib.org.rs