Tov kukuruznom silažom

Praksa i rezultati istraživanja dali su dovoljno podataka o tome da se kukuruzna silaža može smatrati veoma upotrebljivim hranivom za proizvodnju mesa i mleka. Njene prednosti su ne samo što se silažom mogu dobiti visoki prinosi krmnih jedinica po jedinici površine, nego i zbog toga što se lako proizvodi, a životinje je rado jedu. Henning iznosi sledeći redosled kada upoređuje hranljive vrednosti raznih silaža:

• kukuruzna silaža, sa oko ili iznad 26% SM
• provenula travna silaža (30-35% SM)
• silaža od lišća šećerne repe
• vlažna silaža od leguminoza i trava

Međutim, iako nose zajednički naziv, pod kukuruznom silažom u praksi se često susrećemo sa materijalima veoma različite hranljive vrednosti.

Jedan od indikatora hranljive vrednosti, a time i očekivanog rezultata u ishrani životinja,  predstavlja  sadržaj suve materije (SM) u kukuruznoj silaži. Granična vrednost tog sadržaja je oko 26% SM, a najbolje je kada u silaži ima 30-35% SM. Povećanje SM u silaži, naročito preko 30% zahteva mehanizaciju kojom je moguće postići dužinu seče oko 1 cm.

 

Hranljiva vrednost kukuruzne silaže sa raznim sadržajem SM

 

 

Dalje povećanje SM preko 35% nije potrebno, jer se ne odražava ni na prinose ni na mlečnost životinja, a teoretski bi zahtevalo seču ispod 1 cm (0,7-0,6), pa prema tome, takvoj silaži ne bi trebalo ni težiti. Koliko hranljiva vrednost kukuruzne silaže zavisi od vlažnosti najbolje se vidi iz podataka koje daju Belonosov i Kalmanson. Ova dva autora su za potrebe prakse u SSSR-u razradili metod kojim se bez većih teškoća može odrediti hranljiva vrednost u zelenim krmivima i raznim silažama na osnovu određivanja samo SM u tim hranivima. Množenjem procentualnog iznosa SM u tim krmivima sa odgovarajućim tzv., korekcionim faktorom dolazi se do količine krmnih jedinica u 100 kg tog krmiva. Korekcioni faktor za kukuruznu silažu je 0,90.

 

Hranljiva vrednost kukuruzne silaže sa raznim sadržajem SM

 

 

U poređenju sa intenzivnim tovom koncentratima, tov kukuruznom silažom predstavlja ekstenzivniji tov, trajanje je duže, a dnevni prirasti su manji. Međutim, i u tovu kukuruznom silažom mogu se primeniti razne varijante zavisno od uslova u kojima se obavlja tov, izbora hraniva, postavljenog cilja s obzirom na konačnu težinu tovljenika koja se želi postići.

 

Literatura: Mr Milun D Petrović, Dr Milan M Petrović, Dr Vladimir S Kurćubić - GOVEDARSTVO  TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE, Čačak, 2006.