Ishrana junica

U uslovima, gde će se nalaziti veći broj životinja, svrstanih u pojedine grupe, obrok se sastavlja na osnovu prosečne životinje u grupi, prosečnoj težini i dobu života. Ako se drže na vezu, onda je ishrana individualna. Držanje i ishrana junica organizuje se sa grupama i slobodno, bez veza.

Grupe junica trebalo bi formirati prema uzrastu i težini.

Iskustva govore da u jednoj grupi u zimskom periodu ne bi trebalo biti više od 15-20 junica.

U svakom trenutku potrebno je osigurati svakom grlu slobodan dostup pijaćoj vodi. U dobi od 5-12 meseci trebalo bi po junici obezbediti 50 cm dužine jasala, od 13-18 meseci oko 60 cm i od 19-24 meseca 70 cm.

Potrebno bi bilo formirati sledeće grupe junica:

• Grupa junica od 5-6 meseci života, koje će se hraniti prelaznim režimom ishrane i u zimskom i u letnjem periodu.
• Grupa junica od 7-12 meseci života. To su grla koja se privikavaju na ishranu kabastim krmivima; koncentrat se daje leti i zimi prema potrebi i kvalitetu kabastih krmiva.
• Grupa junica od 13-14 meseci, koje se hrane kabastim krmivima, ako ova kvalitetom odgovaraju postavljenim normama, treba davati manje količine koncentrata.
• Grupa junica od 15-17 meseci, koje su određene za pripust, a hrane se isključivo kabastim krmivima, ako su kvalitetna. Treba pojačati koncentrat prema normativima.
• Grupa junica, koje su osemenjene,  pa sve do 6.meseca gravidnosti.
• Visoko gravidne junice, gravidne u 6. mesecu i dalje, koje se intenzivnije hrane i zbog toga dobijaju veće doze koncentrata a spremaju se za telenje.

Unutar navedenih grupa poželjna bi bila i detaljnija podela u saglasnosti sa normativima ishrane. Najidealnije je kada razlike u starosti pojedinih junica u grupi ne prelaze 1 mesec. Međutim, za ovo je odlučujući faktor - raspoloživi stajski prostor.

 

U normalnim uslovima junice se hrane u osnovi kabastim hranivima u prirodnom obliku. Postoje mogućnosti jeftine ishrane, ali uvek mora biti na umu da junice uvek moraju biti obezbeđene energijom, proteinima, mineralnim materijama i vitaminima. Neizbalansirana ili nedovoljna ishrana jedan je od glavnih uzroka neplodnosti junica i njihobe slabe i nezadovoljavajuće proizvodnje u kasnijim laktacijama. S tim u vezi daju se normativi ishrane i težine junica, u pojedinim razdobljima života, kojih bi se trebalo pridržavati.

U skladu sa shvatanjima o optimalnoj dinamici prirasta telesne težine priplodnih junica, razrađeni su i standardi telesnih težina, koje junice moraju dostići u pojedinim starosnim razdobljima, zavisno od intenziteta ishrane, a u vezi s tim daju se i norme potrebnih hranljivih materija.

Dok se proces proizvodnje priplodnih junica ne uklopi potpuno u okvire potrebnih normi i dok se ne sredi krmna baza, primenjivaće se uzgoj i ishrana koja polazi od sledećih normativa:

 

 

Tab.27. Normativi ishrane junica

 

 

 

 

 

 

 

Tab.28. Norme makro elemenata (g/dan)

 

 

Težina kg	Prirast 500 g/dan				Prirast 750 g/dan				P:Ca	Na:K
	Ca	P	Mg	Na	Ca	P	Mg	Na
100	18	12	1.5	2	15	10	1.7	2.5
200	25	20	4.0	4	20	15	5.0	4.5
300	30	25	5.0	6	30	18	6.5	6.5	1:	1:
400	30	25	8.5	7	30	18	7.5	7.0	1.2-1.8	0.5-0.6
500	20	18	8.0	8	25	20	8.0	8.0

 

 

 

Tab.29. Normativi mikroelemenata (mg/kg SM)

 

 

Tab.30.  Normativi vitamina (na 100 kg težine)

 

 

 

Tab.31. Zahtevi za svarljivošću organske materije obroka

 

 

 

Opšti zahtevi prilikom sastavljanja obroka za junice

 

Prilikom ishrane junica i sastavljanja obroka za njih moraju se imati na umu još neki faktori, koji nisu navedeni u normativima koji su dati napred.

1. Struktura obroka trebalo bi da je takva da omogućuje puno i ravnomerno opterećenje predželuca i creva, a to znači da u obroku apsolutno moraju da preovladavaju kabasta hraniva. Smatra se, da junice treba da dobiju 2 kg suve materije na 100 kg težine dnevno u ponuđenoj hrani. Takva količina SM omogućuje uzgoj životinja sa velikom zapreminom probavnog trakta, te će biti sposobno da i u laktaciji konzumiraju velike količine kabastih hraniva.

Treba paziti da u obroku bude optimalna norma sirovih vlakana, 200-300 g u 1 kg, SM, što će omogućiti normalnu fiziološku funkciju predželuca.

Strukturu obroka moguće je regulisati odnosom silaže, sena i koncentrata u obroku.

2. Potrebno je preduzeti sve da životinje imaju uvek na raspolaganju kvalitetna kabasta hraniva (ukoliko se odluči na proizvodnju silaža).

Travna silaža trebalo bi da ima visok sadržaj SM 30-35%. Kada se ovlada tehnikom i objektivnim uslovima, trebalo bi preći na senaž. Samo izuzetno, mogla bi se tolerisati proizvodnja vlažne klasične silaže. Ako se proizvede silaža sa visokim procentom SM ili senaža, proizvodnja sena mogla bi se ograničiti na najmanju meru.

Seno i travna silaža morali bi imati u 1 kg SM:

- najviše do 200 g sirovih vlakana

- najmanje 125 g sirovog proteina

3. Polazeći od pretpostavke da će junicama stajati na raspolaganju kvalitetna kabasta hraniva (zimi seno i senaža, silaža) i koncentrat, obrok bi trebao da ima sledeću hranljivu vrednost:

 

 

Tab.32. Hranljiva vrednost obroka za junice

 

 

 

Količina i sastav koncentrovane smese uvek mora da zavisi od kvaliteta kabastih krmiva u datom trenutku ishrane. Zbog toga se mora stalno vršiti kontrola kvaliteta kabastih krmiva. S tim u vezi je i kontrola prirasta junica, koja bi u početku izgona trebalo da je češća da bi dala podatke za sastavljanje adekvatnog obroka za pojedine kategorije junica i o tempu prilagođavanja junica prilikom ishrane na farmi. Analiza kabastih krmiva trebalo bi da bude osnova i za sastav mineralne smese, koja bi u najpovoljnijem slučaju trebalo da stoji životinjama na slobodnom raspolaganju.

Orijentaciono trebalo bi nastojati da bi junice obavezno dobijale koncentrat u dobi od 6. - 10. - 12. meseca neprekidno, a posle toga koncentrat, zavisno od kvaliteta ostalih krmiva, može da se izostavi iz obroka sve do 7. meseca bremenitosti. U poslednja 2-3 meseca gravidnosti ponovo bi trebalo koncentrat uneti u obrok do iznosa dnevne norme hranljivih materija.

U uslovima gde se nalazi veći broj životinja, svrstanih u pojedine grupe, obrok se sastavlja na osnovu prosečne životinje u grupi, prosečnoj težini i dobu života.

4. Držanje i ishrana junica organizuje se po grupama i slobodno - bez vezivanja.

Grupe junica trebalo bi sastaviti prema uzrastu i težini. Iskustva govore da u jednoj grupi u zimskom periodu ne bi trebalo biti više od 25-30 junica, izuzetno 30-40, starijih od 6  meseci. U slobodnom  načinu  držanja,  u  cilju  dovoljnog snabdevanja vodom, na svakih 10 grla dolazi jedna pojilica.

U starosti 5-12 meseci trebalo bi po grlu obezbediti 50 cm dužine jasala: 13-18 meseci oko 60 cm i 19-24 meseca 70 cm. Mogle bi da se formiraju sledeće grupe junica:

a) Grupa u kojoj su junice u dobi 5-6 meseci života sa posebnim prelaznim režimom ishrane i u zimskom i u letnjem periodu.

b) Grupa junica u dobi od 7-12 meseci života. To su grla koja se privikavaju na ishranu isključivo pašom ili kabastim krmivima, a koncentrat se daje leti, uz pašu, najviše 0,5-1 kg/grlo/dan, a zimi prema potrebi.

c) Grupa junica u dobi od 13-14 meseci, koja se hrane isključivo kabastim krmivima bez koncentrata.

d) Grupa junica u dobi 15-17 meseci koja su određena za pripust, a hrane se isključivo kabastim hranivima.

e) Grupa junica koje su osemenjene pa sve do 6. meseca gravidnosti.

f) Visokogravidne junice - gravidne u 6. mesecu i dalje koje se intenzivnije hrane i zbog toga dobijaju koncentrat.

Ove grupacije trebalo bi zadržati i u pašnoj ishrani dodelom svakoj grupi zasebne pašnjačke površine, a u zimskom periodu, u vreme stajskog perioda, unutar navedenih grupa praktikuje se i detaljnija podela u saglasnosti sa normativima ishrane. Najidealnije je kada razlika u starosti pojedinih junica u grupi ne prelazi 1 mesec.

Idealno je kada se obroci za svaku grupu sastavljaju mesečno. Na osnovu ishrane uzimajući u obzir dob životinja u grupi, njihovu prosečnu težinu i planirani prirast, sastavlja se prosečan obrok.

Ponovo je potrebno podvući da će se dnevno davati koncentrata, u dobi posle 6. meseca života, zavisno od kvaliteta  kabastog  krmiva  i  da li želimo rani pripust junica ili ne.

Prema novijim podacima u SAD orjentaciono se preporučuje sledeća količina koncentrata dnevno po grlu:

 

Tab.33. Količina koncetrata dnevno po grlu u zavisnosti od kvaliteta kabastih hraniva i težine grla