Šuga ovaca i koza

Šugu ovaca uzrokuju Psoroptes equi ver. ovis, Sarcoptes scabiei var.ovis i Chorioptes bovis var.ovis. Kod koza se najčešće javlja sarkoptes šuga.
Najznačajnija šuga kod ovaca je Psoroptes šuga, dok su Sarkoptes i Horioptes šuga manje značajne, izazivaju lakša oboljenja, prouzrokuju manje štete i lakše se leče. OPŠIRNIJE O ŠUGI

Psoroptozu ovaca uzrokuje Psoroptes equi var.ovis koji živi na površini kože i svojim rilom buši kožu i sisa krv , a svojim prisustvom iritira kožu, izaziva lokalnu inflamaciju i jak svrab. Na mestu uboda stvaraju se čvorići i vezikule i to već za 2 do 3 dana od infekcije. Čvorići se pretvaraju u vezikule, a zatim u pustule koje na kraju prskaju i sasuše se pa nastaju kraste. Zbog prisustva šugarca ovce se češu o razne predmete, grizu kožu pa se inflamacija kože širi na veće površine, vuna ispada u pramenovima, a na mestima kože bez vune, koža zadebljava i nabora se. Šugarci se najčešće zadržavaju na mestima koja su najbolje obrasla vunom, a to je duž grebena i na leđima. U letnjim danima šuga uglavnom bude skrivena jer se šugarci zadržavaju na mestima gde sunčeva svetlost ne prodire. Bolest se najčešće širi zimi i u rano proleće i može brzo da zahvati celo telo. U zapuštenim slučajevima životinja može da smrša do stanja kaheksije.
Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike i na osnovu nalaza šugaraca na koži koji mogu da se vide i golim okom s obzirom da žive na površini kože.

Kod sarkoptoze ovaca promene su lokalizovane na glavi, oko očiju, nosa, ušiju i usta, na trbuhu i nogama odn. na svim delovima kože koji su manje obrasli dlakom.

Horioptoza ovaca je lokalizovana najčešće na nogama i veoma sporo se širi u stadu.

Terapija:
U novije vreme terapija šuge ovaca se najčešće sprovodi supkutanim davanjem Ivermektina koji deluje sistemski na šugarce. Terapija se sprovodi dvokratno u razmaku oko 10 dana.
Terapija šuge ranije se sprovodila kupanjem, prskanjem, kvašenjem i trljanjem određenih delova tela skabicidnim sredstvima. U kasno proleće i leto terapija šuge ovaca sprovodila se kupanjem predhodno ošišanih ovaca u specijalno izgrađenim bazenima koji sadrže rastvor skabicidnog sredstva. Bazeni su dužine 5 do 10 metara i u njih se ubacuju ovce koje plivaju u rastvoru, a tokom plivanja glava im se zagnjuri kako bi rastvor delovao i na šugarce koji se nalaze na glavi. Kupanje ovaca može imati i neke neželjene efekte kao što su aspiracija tečnosti iz bazena prilikom potapanja glave, nastanak pneumonije zbog hladnog vremena, intoksikacija preko oštećene kože, ponekad smrtni ishod.
Ukoliko je kupanje ovaca neizvodljivo zbog hladnog vremena ili zbog broja grla, ovce se mogu prskati rastvorima skabicidnih sredstava, a nakon prskanja se sunđerom ili četkom istrljaju delovi tela obuhvaćeni šugom. Tretiranje životinja obavlja se dvokratno u razmaku od 7 do 10 dana. Prostorije u kojima su boravile ovce potrebno je takođe tretirati skabicidnim sredtvima i to kupanjem ili prkanjem prostorija.

Piše: dr vet. med. Miroslav Radić

Literatura:

Đukić B., Aleksić.V.Z.,(2001): Sudska veterinarska medicina-bolesti i mane životinja,Beograd,2001.
Aleksić N. ,Parazitske bolesti-specijalni deo, Beograd, 2004.
Jezdimirović, B.M., Veterinarska farmakologija, , Drugo prerađeno i dopunjeno izdanje, Fakultet veterinarske medicine, Beograd,2000.
Cvetković Lj., Parazitske bolesti, Beograd,2003.
M. Donald Mc Gavin., James F. Zachary., Grabarević Ž., specijalna veterinarska patologija, prema četvrtom američkom izdanju, Varaždin, 2008.

Izvori sa interneta:

http://www.vetnovak.com/vise.asp?clanak=45

http://www.balkankinology.net/pricaonica/viewtopic.php?f=9&t=852&view=next

http://www.pet-centar.hr/content/view/2663/70/