Kod zivotinja, koje se povrede, uvek treba zapamtiti dve stvari:

1. rane i prelomi na njima zarastu duplo brze i lakse nego kod ljudi.nije dzaba ona izreka "na psu rana, na psu i zaraste". regeneraciju tkiva imaju jako brzu.

2. ako i ostanu sa nekim "hendikepom"- amputacija noge, trajno polomljena noga, zakrzljala i td, oni mogu da vode savrseno normalan zivot, i to zahvaljujuci njihovom mentalnom sklopu, tj. oni nemaju tu spoznaju "nedostatka" kao ljudi. Pas ili macka bez noge, se nece nista manje drugacije ponasati od onih koji imaju sve cetiri. Jos uvek ce raditi iste stvari, skakace, penjati se, malo vise padati, ali to kod njih ne igra ulogu. Njihov mozak ne pojmi taj nedostatak. Naravno sve je ovo moguce ako ne trpe bol, ako je ta povreda sanirana od strane veterinara na najbolji moguci nacin, u zavisnosti od situacije.
To mi umemo da kukamo i da zalimo nekog psa ili macku kada ostane bez noge, mislieci kako je on sada nesretan i kako njegov zivot nema smisla, ali sto se njih tice, oni su savrseno zdravi. Samo je do nas koliko mozemo da volimo neku takvu zivotinju. Mozemo od njih dosta nauciti!

Ali psi i macke itekako osecaju psihicku bol- stres i traumu. To je nesto sto kod njih moze poljuljati "volju za zivotom" . Prema tome, u kakvom god fizickom stanju bili, sto im vise ljubavi pruzamo, to su oni sretniji a i mi sami!