Krpelji

Krpelji su obligantni hematofagni ektoparaziti koji parazitiraju na toplokrvnim životinjama i ređe na ljudima. Kada se nađu na životinji ili na čoveku krpelji sišu krv i hrane se krvlju kako bi se odvijao njihov razvoj i razmnožavanje. Svojim prisustvom na koži iritiraju domaćina, mogu da dovedu do hipersenzitivnih reakcija i da uzrokuju tick paralizu i anemiju. Najveća opasnost od krpelja je ta što su oni vektori u prenosu nekih bakterijskih, virusnih i protozoalnih oboljenja.

Naučna klasifikacija krpelja:

Carstvo: Animalia
Kolo: Arthropoda
Potkolo: Chelicerata
Klasa: Archanida
Potklasa: Acarida
Podred: Parasitiformes
Red: Ixodida
Nadfamilija: Ixodidea

Familije: Ixodidae

Argasidae

Nuttalliellidae

Krpelji se dele na tvrde (familija Ixodidae i Nuttalliellidae) i meke (familija Argasidae). Tvrdi krpelji nazivaju se još i šikarni ili pašni krpelji dok se meki krpelji nazivaju još i stajski. U familiji Nuttalliellidae nalazi se rod Nuttalliella i vrsta Nuttalliella namaqua koja je rasprostranjena u Južnoj Africi.

Krpelji familije Ixodidae

Proces oplodnje kod Ixodida može da se odvija na domaćinu ili izvan njega. Nakon oplođenja mužijaci spadaju sa domaćina i uginjavaju, a ženke ostaju još neko vreme na domaćinu. Nakon napuštanja domaćina ženke krpelja traže skrivena vlažna ili suva skrovišta u senu, grmlju ili visokoj travi i nakon mesec dana polože 500 do 2000 jaja i uginu. Jaja su žuto-mrke boje i imaju tvrdu opnu. Pod povoljnim uslovima vlage i temperature dolazi do embrioniranja jaja koje može da traje nekoliko nedelja do 9 meseci. Ako je spoljašnja temperatura niža od 10°C larve neće izaći iz jaja. Nakon izlaska iz jaja larve su veličine oko 1 mm i imaju 3 para nogu, a nemaju polni otvor i stigme. Da bi se larve preobrazile u lutke moraju da se nasišu krvi nekog domaćina (gmizavac, sisar, ptica). Lutke imaju 4 para nogu, polni otvor i organe za disanje i izgledaju isto kao odrasli krpelj s tim što su manjih dimenzija. Da bi se lutke preobrazile u odraslog krpelja one napadaju neku drugu životinju sišu krv i preobraze se u odraslog krpelja. Neki krpelji kao što su Boophilus calcaratus, Hyalomma scupense ne moraju da menjaju domaćina za svoj razvoj nego se njihov razvoj odvija na jednom domaćinu tokom godinu dana. Kod krpelja sa dva domaćina (Rhipicephalus bursa, Hyaloma detritum) razvoj larve i lutke odvija se na jednom domaćinu, a razvoj odraslog na drugom. Kod njih je za razvoj jedne generacije potrebno dve godine. Krpelji sa tri domaćina (Ixodes ricinus) obavljaju svoj razvoj na tri različita domaćina tako da je za dobijanje jedne generacije krpelja potrebno tri godine.

Familija Ixodidae obuhvata nekoliko rodova krpelja:

- Ixodes koji sisaju krv različitih vrsta domaćih i divljih životinja, a može se naći i na čoveku. Najrasprostranjenija vrsta krpelja iz ovog roda u Evropi je Ixodes ricinus. U Aziji i Evroaziji prisutan je Ixodes persiculatus, a u Severnoj Americi Ixodes pacificus i Ixodes scapularis. Kod morskih ptica prisutan je Ixodes uriae.

- Haemophysalis, vrste iz ovog roda parazitiraju kod konja, goveda i pasa. Kod nas je najrasprostranjeniji Haemaphysalis punctata. Kod kopitara i jelena mogu se zapaziti vrste H. sulcata, H.inermis, H. otophila, H. concinna. H. otophila. Hemophysalis punctata prenosi Babesia bigemina.

- Hyaloma vrste su najkrupniji krpelji. Kod nas je rasprostranjen Hyalomma detritum (syn. mauritanicum) i Hyalomma excavatum (prenosi tajlerozu). Ostale vrste su H. scupense i H. plumbeum.

- Dermacentor vrste najčešće parazitiraju kod konja i pasa ali i kod drugih životinja i ljudi. Poznate vrste iz ovog roda su Dermacentor marginatus, Dermacentor reticulatus i Dermacentor pictus. Vrste iz ovog roda prenose uzročnike Q groznice i tularemije. Dermacentor pictus prenosi Babesia caballi.

Rhipicephalus, vrste krpelja iz ovog roda su Rhipicephalus bursa, Rhipicephalus sanguineus, Rhipichepalus appendiculatus i Rhipicephalus turanicus, Rhipicephalus pravus, Rhipicephalus evertsi i dr. Rhipicephalus bursa najčešće parazitira na konjima, preživarima i psima ređe na drugim životinjama, a vektor je u prenosu Babesia bovis, B.bigeminum, B. canis, Theileria parva. Rhipicephalus bursa prenosi Babesija canis.

- Boophilus vrste krpelja su najsitniji krpelji. Vrste iz ovog roda su Boophilus calcaratus, Boophilus annulatus (Amerika) i Boophilus decoloratus (Afrika). Kod nas je rasprostranjen Boophilus calcaratus koji je vektor Babesia bigemina i Babesia bovis.

Krpelji familije Argasidae

U familiji Argasidae nalaze se dva roda: Argas i Ornithodorus koji većinom parazitiraju u tropskim i subtropskim predelima. U evropi se sreću jedino vrste iz roda Argas.

Rod Argas:

U ovom rodu značajne su vrste Argas persicus i Argas reflexus. Krpelji iz ovog roda najčešće borave u živinarnicima i golubarnicima ali se sreću i u pukotinama drvenih predmeta u ekonomskim dvorištima i u pukotinama drveta na kojima živina noću spava. Argas persicus prvenstveno parazitira na kokoškama, ređe na guskama i patkama, a ponekad na konjima, govedima, svinjama, laboratorijskim životinjama i divljim pticama. Obično napada noću i sisa krv na delovima tela koja nisu obrasli perjem.
Razvoj ovih krpelja odvija se od jajeta, preko larve i lutke do odraslih krpelja. Razvojni ciklus jedne generacije traje 3 do 8 meseci. Prelaz iz jednog stadijuma u drugi odvija se presvlačenjem čemu najpre predhodi sisanje krvi na domaćinu. Oplodnja se uglavnom odigrava van domaćina, a ženka koja se nasisa krvi polaže jaja i to najčešće u leto i jesen. Za 30 dana iz jajeta se izlegu larve koje se nakon sisanja presvlače u lutke. Lutke imaju dve faze presvlačenja nakon čega postaju odrasli krpelji. Lutke se takođe presvlače nakon sisanja. Odrasli krpelji i lutke sisaju krv oko 2 sata dok larve 4 do 10 dana zbog čega se i mogu zapaziti kod ptica i to najčešće na vratu, grudima i ispod krila. Odrasle ženke svaki put nakon sisanja polažu jaja za 6 do 15 dana. Larve argasida mogu da izdrže bez hrane 8 meseci, lutke 2 godine, a odrasli do 3.5 godina što im omogućava opstanak i kada ne sisaju krv domaćina. Argaside mogu da žive i 15 do 25 godina. Argas reflexus rasprostranjen je u Evropi i Severnoj Africi, parazitira na golubovima, a može da napadne i ljude.

Rod Ornithodorus:

Vrste iz ovog roda sreću se u tropskim krajevima. Parazitira uglavnom na ovcama, kamilama, ređe na govedima, kozama, magarcima i veoma retko na divljim životinjama i čoveku. Predstavnici ovog roda su: Ornithodorus lachorensis, Ornithodorus savignyi, Ornithodorus moubata, Ornithodorus pavimentosus, Ornithodorus megnini, Ornithodorus normandi, Ornithodorus marocanus i dr.

Staništa i aktivnosti krpelja

Staništa krpelja su najčešće šume, visoke trave, grmovi, šiblje i ostali predeli pokriveni žbunastom vegetacijom. Njihov radius kretanja je mali, kreću se u širinu samo nekoliko metara u potrazi za hranom. Krpelji ne traže aktivno svog domaćina nego domaćin pokupi krpelja prolaskom kroz travu, šiblje i druga staništa krpelja. Krpelji se popnu na vrh trave i čekaju svog domaćina. Kada se domaćin približi krpelju , krpelj se hvata za telo domaćina i pronalazi pogodnoi mesto na domaćinu za sisanje krvi. Krpelji imaju posebne receptore pomoću kojih osete različite mirise u vazduhu i na taj način osete žrtvu ( domaćina ). Pomoću receptora osete ugljen dioksid, mlečnu kiselinu, amonijak i butansku kiselinu kod sisara i na taj način pronalaze žrtvu na koju se potom prikače. Kada se prikače na domaćina krpelji pomoću specifičnog usnog aparata-rilice probadaju kožu i sišu krv. Ubod krpelja je bezbolan jer krpelji luče anestetičke materije pa je iz tog razloga teško osetiti kad se krpelj “ prikači “ za kožu.
Prilikom sisanja krvi krpelji uzimaju samo hranljive sastojke, a ostatak ne izbacuju putem probave nego povrate sadržaj natrag u domaćina. Sadržaj koji se povrati natrag u domaćina može da sadrži uzročnike zaraznih bolesti zbog čega je bitno da se krpelj odstrani pre nego što povrati sadržaj. Takođe i slina krpelja može da sadrži uzročnike zaraznih bolesti. Nakon sisanja krpelji povećevaju svoju veličinu nekoliko puta. Ženke mogu nakon sisanja da povećaju svoju veličinu do 100 puta i one su mnogo agresivnije i više napadaju domaćine zbog toga što polažu jaja.
Krpelji su najaktivniji u proleće i u jesen dok su za vreme hladnih dana neaktivni.

Štetna dejstva krpelja

Prilikom uboda krpelja na mestu uboda nastaje oštećenje kože koje može predstavljati ulazno mesto infekcije . Prilikom sisanja krvi ženka može posisati i do 1 ml krvi pa ako se na životinji nađe veći broj krpelja, naročito ako je životinja mlada, može nastati anemija. Neke vrste iksodidnih krpelja ( oko 40 vrsta) prilikom sisanja u krvotok ubacuju toksine koji mogu izazvati paralizu različitog inteziteta. Najčešće stradaju jaganjci i telad. Životinje izložene toksinu krpelja slabije uzimaju hranu, nerado se kreću, zanose telo dok hodaju, padaju i na kraju mogu bespomoćno ležeti u postranom položaju. Paraliza najpre zahvata zadnje ektremitete i širi se prema prednjem delu tela, a ako zahvati respiratornu muskulaturu može doći do prestanka disanja i uginuća. Ako se krpelji otklone na vreme životinja postepeno pokazuje poboljšanje do potpunog oporavka.
Pljuvačne žlezde krpelja kao i slina krpelja mogu da sadrže uzročnike zaraznih bolesti. Nakon sisanja krvi krpelji povrate sadržaj koji može sadržati uzročnike zaraznih bolesti i na taj način oni predstavljaju vektore mnogih oboljenja. Bolesti koje prenose krpelji su rikecioze, erlihioza, borelioza ( Lajmska bolest ), babezioza, Q groznica, tularemija, anaplazmoza, virusni encefalomijelitis i dr. Ubodi krpelja i slina mogu da izazovu hipersenzitivne reakcije.
Argas persicus izaziva slabost i paralizu ptica, a takođe dovodi do smanjenja nosivosti kod kokoši i prenosi uzročnike spirohetoze kod živine.

Uklanjanje krpelja sa kože

Prilikom uklanjanja krpelj se nikako ne sme fizički povrediti, kidati, mrviti, paliti, niti iritirati različitim sredstvima: uljem, benzinom, alkoholom... Svi ovi postupci još više favorizuju lučenje salive krpelja, a sa njom i ulazak uzročnika i nastanak infekcije, dok se kidanjem krpelja spirohete direktno unose u ubodeno mesto. Iz tog razloga uklanjanje krpelja sa kože psa ili čoveka treba da izvrši veterinar ili lekar. Krpelja treba odstraniti pincetom, hvatanjem rilice (usni aparat) sto bliže koži, a posle odstranjivanja mesto uboda dezinfikovati. Odstranjene krpelje treba spaliti, a nikako se ne smeju gnječiti jer mogu sadržati uzročnike bolesti koji mogu preći na ljude.

Uništavanje krpelja na životinjama

Ukoliko se na životinji nalazi manji broj krpelja oni se mogu odstraniti na način koji je predhodno opisan. Ako je u pitanju veći broj krpelja na životinji, životinje se mogu kupati u rastvorima, emulzijama ili suspenzijama akaricidnih sredstava. Ako ne postoje uslovi za kupanje životinja životinje se mogu kvasiti ili prskati akaricidnim sredstvima.. Kod pasa i mačaka se mogu koristiti ogrlice koje u sebi sadrže sredstva koja odbijaju krpelje. Dejstvo ogrlica na krpelje je oko 10 nedelja.

Uništavanje krpelja u spoljašnjoj sredini

Uništavanje krpelja na pašnjacima vrši se sprovođenjem agrotehničih mera, uklanjanjem biotope za život i razmnožavanje krpelja. Pašnjake treba očistiti od šikara, korova i žbunja.
Živinarnici koji sadrže Argas krpelje treba prskati akaricidnim sredstvima, naročito pukotine u zidovima i drvenim površinama.

Prevencija iksodidoze kod životinja i ljudi

Potrebno je izbegavati područja gde ima krpelja (visoka trava, šiblje, grmovi) pogotovo u proleće i leto. Ljudi koji borave u prirodi treba da se zaštite od krpelja nanoseći na kožu sredstva koja odbijaju krpelje (repelenti). Posle boravka u prirodi neophodno je pregledati pre svega odeću, a zatim i celo telo.

Piše dr vet. med. Miroslav Radić

Literatura: