- (lat. transfundere, preliti) proces prenošenja krvi ili njenih produkata iz krvnog sistema jedne osobe u krvni sistem druge. Transfuzija može spasiti život u mnogim urgentnim stanjima kada dolazi do obimnog krvarenja, a može se koristiti i za nadoknađivanje izgubljene krvi u toku raznih lekarskih intervencija ili kod pojedinih oboljenja (teži oblik anemije, trombocitopenija itd). Osobama koje pate od hemofilije ili srpaste anemije potrebne su gotovo svakodnevne transfuzije krvi.

Opšte je pravilo da izgubljenu krv i njene elemente treba u potpunosti nadoknaditi i to onom brzinom kojom se pojavio gubitak.

Indikacije za transfuziju krvi su različite i obuhvataju sledeća stanja:

• smanjeni volumen cirkulišuće krvi nastao usled kravrenja, povreda, opekotina, akutnog pankreatitisa i dr;
• anemija (malokrvnost) izazvana smanjenom koncentracijom eritrocita, tj. hemoglobina;
• nedostatak faktora koagulacije (u slučaju hemofilije, fibrinogenopenije i sl);
• slabost organizma izazvana malnutricijom,
• trauma i postoperativne bolesti (komplikacije);
• fetalna eritroblastoza;
• toksikoza dojenčadi,
• neke zarazne bolesti (tifus, sepsa);
• bolesti uzrokovane radioaktivnim i jonizujućim zračenjem, i
• druga oboljenja.