Standardi kvaliteta kabastih hraniva i struktura koncentrata

Da se obezbedi stabilna i ekonomična proizvodnja mleka, mesa i priplodnog podmlatka, mora se posvetiti velika pažnja proizvodnji kvalitetnih kabastih hraniva i koncentrata. S tim u vezi potrebno je uvesti standarde hranljive vrednosti kabastih hraniva kojih bi se morali pridržavati na farmama, jer je to najvažniji uslov da se postigne racionalno korišćenje koncentrata i sniženje cene koštanja obroka, a time i veća ekonomičnost proizvodnje.

Dostupan kriterijum za ocenu kvaliteta kabastih hraniva je sadržaj sirovih vlakana i sadržaj proteina u njima, kao i koncentracija energije (količina krmnih jedinica ili skrobnih jedinica u 1 kg SM). S obzirom na stanje proizvodnje na farmama, obezbeđenost mehanizacijom i druge okolnosti u ovom trenutku, može se prihvatiti kao minimum: (Uzimamo u obzir raspoloživa hraniva i ona koja se mogu lako nabaviti).

• 1. U senu, travnoj silaži i zelenoj masi najviše do 290 g sirovog vlakna u 1 kg SM (do 29%) i 126 do 150 g sirovog proteina u 1 kg SM (12,6 - 15,0%);
• 2. U produktima dehidracije zelene mase do 240 g sirovih vlakana (do 24%) i 151 pa na više grama sirovog proteina u 1 kg SM;
• 3. U kukuruznoj silaži najmanje 30% SM i u 1 kg SM oko 600 g skrobnih jedinica, odnosno 1 kr. jedinica. Ne bi trebalo proizvoditi kukuruznu silažu sa preko 35% SM. To isto vredi i za travnu silažu u pogledu sadržaja SM.
• 4. U slučaju proizvodnje klasične - vlažne travne silaže morao bi se pri tome upotrebiti jedan od podesnih konzervanasa ili dodataka.

Jedna od mera koja će se primenjivati u sklopu nastojanja da se kvalitet kabastih hraniva što je moguće više poboljša je uvođenje stalnog proveravanja hranljive vrednosti kabastih i ostalih hraniva, a povremeno i koncentrovanih hraniva. Naročitu pažnju trebalo bi obratiti sadržaju SM u kabastim hranivima, sadržaju proteina, makro i mikroelemenata. U slučaju neodgovarajućeg kvaliteta, u svakom konkretnom slučaju intervenisalo bi se u ishrani određenom strukturom i kvalitetom koncentrovanih smeša i mineralnih smeša.

Dnevne obroke trebalo bi tako sastaviti da se osnovnim obrokom podmiri 10-12 kg mleka najmanje. Za proizvodnju mleka preko osnovnog obroka tj. preko 10-12 kg mleka, davati koncentrat koji sadržajem proteina i energije odgovara zahtevima da se sa 1 kg proizvede 2-2,5 kg mleka.

Osnovna koncentratna smeša za proizvodni deo obroka trebalo bi da ispunjava sledeće minimalne zahteve:

Sastav osnovne koncetratne smeše za proizvodni deo obroka

Ako količina mineralnih materija, data koncentrovanom smešom, nije dovoljna, davati posebnu mineralnu smešu ili mineralnu smesu, u vidu bloka za lizanje.

Poželjan kvalitet mineralne smese je prikazan u tabeli 37:

Kvalitet mineralne smeše