Lester rasa

Lester rasa postala je u 17. veku od nekadašnje lester ovce odgajivanjem u čistoj rasi, primenom metode inbridinga i uz strogu selekciju i poboljšanu ishranu.

Savremena lester rasa je krupna, sa izraženim širinama i dubinama tela. Visina grebena iznosi 65-80 cm. Masa tela odraslih ovaca se kreće od 75-105, a ovnova 100-125 kg. Randman mesa, kod dobro utovljenih grla, je oko 65%.

Vuna je dugačka i sjajna, a pramenovi šiljasti. Njihova dužina je 30-35 cm. Godišnji nastrig neprane vune ovaca je 5-6, a ovnova 7-9 kg. Debljina vunskih vlakana je između 34 i 43 mikrona, odnosno CD sortimenta.

Plodnost ovaca je dobra. Od 100 ovaca dobija se 120-140 jagnjadi. Životinje proivode toliko mleka da jedva uspevaju da othrane jagnje.

Zbog dobre tovnosti, ranostasnosti, konformacije trupa, otpornosti i sposobnosti aklimatizacije, ova rasa ovaca je dosta izvožena van granica Engleske, i to u Francusku, Nemačku, Severnu i Južnu Ameriku i Novi Zeland, gde se koristila za ukrštanje sa tamnošnjim rasama ovaca.

Lester rasa ima velikog značaja, zbog učešća u stvaranju nekoliko značajnih rasa ovaca u svetu. Isto tako, gajen u čistoj rasi predstavlja jednu od najboljih tovnih rasa ovaca uopšte.

Literatura:

Ovčarstvo – tehnologija proizvodnje; Gutić Milenko, Milun Petrović, Snežana Bogosavljević-Bošković, Vladimir Kurćubić, Leka Mandić, Vladimir Dosković; Čačak, 2006.