oglasi-se

Dogadjaji

Nema događaja

Rekli su o životinjama...

"Ko je nemilostiv prema životinjama, nemilostiv će biti i prema čoveku, samo ako mu se vlast nad njim da. A kad čovek ima neke dužnosti prema životinji, koliko više mora imati prema sebi sličnom razumnom stvorenju! Čovek koji zna da je za malo na ovoj zemlji, i koji ima pojam o Bogu i pravdi, može li kad biti nemilostiv i nemilosrdan?"
Dositej Obradović
 

Vet Twitter

(sin. Glodarska kuga, Zečja groznica, lat. Tularaemia, engl. Rabbit fever)

 

zec-web

Tularemija je primarno bolest divljih životinja, prvenstveno glodara (zečeva, kunića, veverica, miševa, pacova) koja se prenosi na čoveka i neke  domaće životinje (ovce, pse i mačke). Tularemija može da se javi i kod fazana, prepelica, jarebica, kokošaka, lisica, domaćih i divljih svinja, hrčka, tekunica, ježa, jelena, majmuna, kornjača, žaba itd. Bolest je zoonoza. Bolest može da prouzrokuje pomor zečeva što nanosi štete lovnoj privredi, a iz distrikta gde ima tularemije zabranjen je izlov zečeva.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Etiologija

 

Francisella_tularensis

        Francisella tularensis

na_cokoladnom_agaru

Izgled kolonija uzročnika na čokoladnom agaru

Francisella_tularensis_48hour_Horse_Blood

Izgled kolonija uzročnika na krvnom agaru od konjske krvi

infekcija_makrofaga_24h_nakon_infekcije

Infekcija makrofaga nakon 24h od infekcije

Ulcer

Ulcer na ruci na mestu ulaska uzročnika

Uvecanje_limfnog_cvora

   Glandularni oblik bolesti

Uzročnik bolesti je Francisella tularensis subsp. tularensis tipe A (S.Amerika) javlja se kod zečeva i kunića i Francisella tularensis subsp. tipe B (Evroazija i S.amerika). Tip A je virulentniji za čoveka i nalazimo ga kod zečeva, dok je tip B manje virulentan i uglavnom ga nalazimo kod manjih glodara.holartica
Francisella tularensis
(Bacterium tularense, raniji naziv) je mali Gram negativan polimorfan kokobacil, nepokretan, asporogen, a virulentni sojevi poseduju kapsulu. Kapsula i ćelijski zid su bogati lipidima pa se teško boje po gramu ali se boje po Gimzi. Ne kultiviše se na standardnim podlogama, striktan je aerob, a njen rast stimuliše prisustvo ugljen dioksida. Kultivise se na podlogama obogaćenim cisteinom na 37°C, 2 – 4 dana. Kolonije su okrugle, glatke, sjajne, sivo – bele, pomalo sluzave. Na krvnom agaru stvaraju usku zonu L hemolize. Svi sojevi imaju istu antigensku građu. U spoljašnjoj sredini je dosta otporan, na ledu može da preživi 2-3 nedelje. Temperatura od 56-58°C ga uništava već posle 10 minuta. Uzročnik je osetljiv  prema  hlornim preparatima, formalinu i drugim dezinfekcionim sredstvima. U vodi i vlažom zemljištu može ostati u životu više meseci, a na koži glodara uginulih od tularemije više nedelja.

 

Epizootiologija

 

Primarni domaćini su divlje životinje, prvenstveno glodari (zečevi, kunići, veverice, miševi, pacovi). Njihovi leševi, sekreti, ekskreti  kontaminiraju hranu, vodu i zemljište. Od divljih životinja se može preneti na domaće životinje (ovce, psi, mačke). Čovek se zarazi direktnim kontaktom sa obolelom životinjom kao i indirektno putem kontaminirane hrane, vode,  inhalacijom prašine i transmisivim putem, ugrizom životinje ili insekta. Ugroženi su lovci, mesari, krznari i laboratorijski radnici. Prenos bolesti sa čoveka na čoveka nije moguć. Krpelji su vektori i prenose oboljenje na glodare, pse, mačke. Među životinjama zaraza se širi alimentarnim putem. Indirektno oboljenje može nastati ujedom krpelja, obada, muva peckalica i nekih vrsta komaraca. Ulazna vrata infekcije je oštećena koža, ubod insekta, inhalacija i ingestija.
Francisella tularensis
vrlo je patogen uzročnik te se smatra da može invadirati i intaktnu kožu, a dovoljno je samo 50 uzročnika da dođe do razvitka bolesti u slučaju inokulacije ili inhalacije bakterije. Tularemija se može iskoristiti kao jedno od bioloških oružja, jer je veoma zarazna, lako se širi i od nje može veliki broj ljudi da se razboli i umre. Širenje tularemije, kao biološkog oružja, najverovatnije bi se odvijalo raspršivanjem u vazduhu.

 

Patogeneza

 

Nakon ulaska u organizam Francisella tularensis se razmnožava, a zatim sledi limfogena i hematogena diseminacija uzročnika, pa uzročnik naseljava i druge organe i limfne čvorove. Na mestu prodora uzročnika nastaje nekrotična ulceracija sa otokom regionalnih limfnih žlezda. U organima RES – a, fagociti fagocituju uzročnika i u njima se može održati godinama (intracelularna bakterija).  Makrofage oslobadjaju gvoždje potrebno za raznožavanje uzročnika. U početnoj fazi bolesti, u parenhimskim organima se nalaze eksudativne i nekrotične promene, a kasnije dolazi do ćelijske reakcije kasne preosetljivosti pa nastaju granulomi. Celularni imunski odgovor je kod tularemije mnogo značajniji od humoralnog s obzirom da je uzročnik intracelularna bakterija. Antitela se stvaraju od druge nedelje, a maksimum dostižu između 4. i 7. nedelje. Najpre se javljaju imunoglobulini G klase što nije uobičajeno.

 

Klinička slika

 

Inkubacija bolesti kod životinja nije tačno utvrđena, dok kod ljudi iznosi 3-10 dana. Većina domaćih životinja ne ispoljava manifestne znake. Kod goveda i konja u zaraženom području javlja se latentna infekcija. Kod osetljivih životinja često se javi septikemija. Javljaju se opšti simptomi infekcije. Na mestu ulaska uzročnika nastaje tvrda ulceracija sa regionalnim limfadenitisom. Toksično dejstvo se ogleda pojavom nekrotičnih žarišta u jetri, slezini, pojavom pneumonije i dr. Kod zečeva bolest može da protekne u perakutnom, akutnom, subakutnom i hroničnom obliku. Klinički znaci nisu karakteristični, životinje su apatične i imaju grčeve. Psi i mačke oboljevaju bez kliničkih simptoma sa izraženim imunim odgovorom. Bolest kod prijemčljivih životinja završi smrću za 2 – 10 dana.
Infekcija kod ljudi  može nastati na više načina pa se tako razlikuju i klinički oblici bolesti, a to su: ulceroglandularni, glandularni, angiozni, plućni, abdominalni i  tifoidni (septički).
Ulceroglandularni oblik: najčešći oblik do kojeg dolazi prilikom kontakta sa zaraženom životinjom. Vrata infekcije su gotovo redovno na ruci, gde se javlja primarni afekt u obliku bezbolne papule (čvorića) koja uskoro nekrotizuje. Stvori se ulkus te dođe do regionalnog povećanja limfnih čvorova, obično u području lakta ili pazuha, limfni čvorovi mogu biti povećani i do nekoliko centimetara, nisu bolni, a često razmekšaju i perforiraju na kožu sa stvaranjem fistule.
Glandularni oblik: upala limfnih čvorova bez vidljivog primarnog afekta.
Okuloglandularni oblik: jednostrani konjunktivitis, otok limfnih čvorova
Tonziloglandularni (anginozni) oblik: primarni afekt je u obliku jedno ili obostrane ulceromembranozne angine ili nekrotične angine. Izrazito je povećanje vratnih limfnih čvorova. Postoji karakterističan nesrazmer između relativno malih promjena na tonzilama i jako povećanih vratnih limfnih čvorova.
Kod plućnog oblika izražena je slika atipične pneumonije s afekcijom traheobronhalnih limfnih čvorova. Na plućima često dolazi do komplikacija: apscesa, gangrene, kaverna, također i pleuritisa. Fizički nalaz na plućima je obično nikakav, a i ostali simptomi od strane respiratornog sistema su slabo izraženi (kašalj, tahipneja, dispneja itd.), tako da se promene na plućima zapažaju samo rendgenski u obliku mrljastih zasenjenja s jakim proširenjem hilarne senke (uslijed povećanja limfnih čvorova).
Abdominalni (intestinalni) oblik: ulceracije na tankom i debelom crevu te oteknuće mezenterijalnih limfnih čvorova. Klinički se javljaju bolovi u trbuhu, ređe proliv i povraćanje.
Tifoidni (septički, gripozni) oblik: postoje samo opšti znakovi infekcije bez primarnog afekta i limfadenitisa. Po svojoj kliničkoj slici nalikuje na sepsu ili trbušni tifus.   Povišena temperatura  koja traje do tri nedelje,  praćena je teškim opštiim simptomima, simptomima intoksikacije i poremećajima svesti.
Osim ovih navedenih oblika, tularemija može teći i sasvim lagano, klinički kao kratkotrajno febrilno stanje.
Kod svih oblika, a najčešće kod tifoidnog, može se pojaviti i osip različitog oblika. Osip predstavlja izraz prodora bakterija u krv (bakterijemije). Takođe u sklopu bakterijemije dolazi do afekcije udaljenih organa, najkarakterističnije su promjene na plućima koje se karakterišu upalom pluća uz tek lagani otok hilusnih limfnih čvorova (razlika prema primarnoj plućnoj tularemiji).

 

Patomorfološke promene

 

Bele_take_po_jetri_predstvaljaju_nekrozu

Beli nekrotični čvorići po jetri

Promene_na_slezini

Beli nekrotični čvorići po slezini

Aglutinacija

     Aglutinacija u epruveti

Antibiogram

Osetljivost uzročnika na antibiotike (antibiogram)

U akutnom septikemičnom obliku promene su u vidu hiperemije larinksa i pluća, edema pluća, gastroenteritisa, hiperplazije limfnih čvorova naročito mezenterijalnih i povećanja slezine. U hroničnim slučajevima slezina je izrazito povećana, tamno crvene boje i zaobljena. U slezini i jetri često mogu da se nađu žuto – beli nekrotični čvorići ili milijarna nekrotična ognjišta.

 

Dijagnoza

 

Identifikacija uzročnika: mikroskopski, kulturelno, kapilarni precipitacioni test, biološki ogled na zamorcima i miševima.
Serološki testovi: aglutinacija u epruveti, ELISA, TFA, alergološki test.

 

Diferencijalna dijagnoza

 

Kod zečeva diferencijalno dijagnostički isključiti pseudotuberkulozu, brucelozu, pasterelozu i listeriozu.

 

Terapija

 

Sprovodi se kod ljudi.
Uzročnik je osetljiv na streptomicin, gentamicin, rifampicin, tetracikline, hloramfenikol i hinolone.

 

Profilaksa

 

Epizotoološka i epidemiološka istraživanja usmerena su na otkrivanje zaraženih životinja. Profilaksa bolesti je komplikovana, uključuje uništavanje zaraženih životinja i insekta prenosilaca, dezinfekciju i aktivno cepljenje izloženih osoba. Kontrola vektora sprovodjenjem dezinsekcije, skidanje krpelja sa pasa i mačaka. Zaštititi hranu i vodu od glodara i sprečiti da mačke i psi love glodare. Koristiti gumene rukavice kada skidate kožu sa životinja ili kada rukujete sa životinjama, naročito sa zečevima.
Takođe zbog visoke infektivnosti uzročnika osoblje dijagnostičkih laboratorija ne bi smelo pokušavati izolaciju F. tularensis bez zaštitnih maski i druge opreme. Pri manipulaciji sa zaraženim tkivom i hranjivim podlogama s uzročnikom savetuje se krajnji oprez.

 

 

 

 

 

 

Piše dr vet. med. Miroslav Radić

 

Literatura:

Đukić B., Aleksić.V.Z.,(2001): Sudska veterinarska medicina-bolesti i mane životinja,Beograd,2001.

F. Mihaljević, J. Fališevac, B. Bezjak, B. Mravunac: ˝Specijalna klinička infektologija˝ 8. prepravljeno i dopunjeno izdanje.

 

Izvori sa interneta:

 

http://www.stetoskop.info/Tularemija-Glodarska-kuga-784-c36-sickness.htm

http://www.medicina.hr/clanci/tularemija.htm

http://www.merckvetmanual.com/mvm/htm/bc/52400.htm

http://www.unbc.ca/nlui/wildlife_diseases/tularemia_image1l.htm

http://www.unbc.ca/nlui/wildlife_diseases_bc/tularemia.htm

http://www.uclm.es/irec/investigacion/grupos/sanidadanimal/resumen.asp

http://www.magyarallatorvosoklapja.hu/node/53

http://www.britannica.com/EBchecked/topic-art/608624/116867/Culture-of-Francisella-tularensis-the-causative-agent-of-tularemia

http://www.microbe-edu.org/professionnel/francisella2.html

http://www.nature.com/nrmicro/journal/v2/n12/fig_tab/nrmicro1045_F1.html

http://slph.ncpublichealth.com/bioterrorism/FrancisTularensis.asp

 

 

 

Oglasi za posao

veterina.info fan box