(Tracheitis infectiosa avium)
Infektivni laringotraheitis (ILT) je virusna, akutna, zarazna bolest ptica i živine sa vrlo izraženom respiratornom depresijom, otežanog disanja, dahtanja i iskšljavanja sluzavog i krvavog sadržaja.
Etiologija
Zarazni laringotraheitis izaziva alfa herpes virus. Virus je kuboidnog oblika sa omotačem i sadrži DNK. Virus se održi u spoljašnjoj sredini relativno dugo. U dubokoj prostirci preživi i do 30 dana, u izmetu 3 dana, u zakopanim leševima 3 nedelje. Virus je osetljiv na toplotu i delovanje dezinficijenasa. Virus je osetljiv na fizičke i hemijske agense, 1% rastvor lužine, 3% rastvor krezola, formalin i natrijum hidroksid inaktivišu virus za manje od 1 minuga.
Epizootiologija
Oboljenje je rašireno u celom svetu.Najčešće obole pilići, domaća živina, a ponekad i fazani, jarebice i paunovi. Obolevaju mlade kokice uzrasta od 3-9 meseci, ili kokice pred pronošenje.U endemskim područjima živina je često imuna. petlići su mnogo osetljiviji od kokica dok su teške rase osetljivije od lakih. Teže forme oboljenja uzrokuju znatne ekonomske štete, usled visokog mortaliteta i značajnog pada proizvodnje. Morbiditet i mortalitet zavise od toka i oblika oboljenja. Brojni sadejstvujući faktori, posebno klimatski činioci, na to imaju znatan uticaj. Bolest se brzo širi i može da zahvati sve jedinki u jatu. U perakutnoj formi smrtnost može da iznosi i preko 50%, u subakutnoj do 30%, a u hroničnoj do 10%. Klinički inaparentne forme ne dovode do gubitaka, ali imaju značaja zbog kliconoštva. Nosivost je smanjena za oko 60%, a na normalu se vraća oko mesec dana po prestanku zaraze.
Stresna stanja kao što su transport, prenaseljenost objekta, parazitske bolesti, hrana i higijenski uslovi, mogu da utiče na izbijanje i pojavu klinički težeg oblika zaraze. Sekundarne bakterijske infekcije komplikuju proces u traheji i povećavaju smrtnost (konjunktivitis, bronhitis, edem pluća), tako da se povećavaju gubici u proizvodnji.
Glavni izvor zaraze su bolesne jedinke, a i irebolele, koje mogu da budu kliconoše i do 2 godine. Latentno inficirane jedinke izlučuju virus veoma dugo i do 2 godine. Virus se izlučuje očnim iscetkom, sekretom iz pluća i izmetom. Izvori infekcije su kontaminirana hrana, voda i drugi predmeti. Smatra se da su ptice iz okoline i čovek potencijalni vektori infekcije. Infekcija nastaje aerogeno preko sluznica gornjih respiratornih puteva, perorelno i preko konjuktiva.
Intranuklearne inkluzije Cowdry tipa A, u epitelnim ćelijama traheje ili odlupljenom epitelu, odnosno ćelijskom detritusu u lumenu traheje, bojene hematoksilin-eozin tehnikom, mogu da se otkriju sa sigurnošću samo u periodu od 3. do 5. dana posle infekcije. Serum neutralizujuća antitela počinju da se stvaraju već 7. dana posle infekcije.
Klinička slika
Inkubacioni period je od 6 do 12 dana, a ponekad znatno kraći. Bolest može da se javi u perakutnom, subakugnom i hroničnom obliku. Obično nastaje naglo, vrhunac dostiže za 7-8 dana, a traje od 10 do 15 dana, izuzetno i do 27 dana. Znaci bolesti su kod pilića blaži, a kod nosilja i starije živine izraženi u težem obliku. Klinički simptomi se ispoljavaju u vidu spazmatičnog kašlja, sa nazalnim i oralnim iscetkom i smanjenom nosivosti. Kod pilića uzrasta do 10 dana izražena je lakša dispnoja, suzenje i otok kapaka. Kasnije nastaju takozvane "bademaste oči". Pad nosivosti, naročito izražen kod starijih kokošaka, kao i za vreme hladnijeg vremena i loših uslova u objektu, počinje od 4. dana posle pojave bolesti, a vrh dostiže oko 30. dana i traje oko 3 do 4 nedelje.
Perakutna i akutna forma - Bolest se naglo javi i brzo širi. Morbiditet je visok, a mortalitet može da bude iznad 50%. Neke kokice uginu u dobroj telesnoj kondiciji, pre pojave karakterističnih znakova bolesti. Javi se otežano disanje, uz istezanje vrata prilikom pokušaja inspirijuma, akutna dispnoja. Istovremeno se javi krkljanje, kašalj pri nastojanju da živina izbaci sadržaj koji opturiše traheju. Pri kašlju izbacuje se sukrvičav sluzav sekret i krvni ugrušci. Konjunktivitis i sinuzitis prate ovu kliničku sliku, koja traje oko 2 dana, sa smrtnošću do 50%. Akutni tok traje duže, od 8 do 14 dana, kada je letalitet od 20 do 30%.
Subakutna forma - Sporija je i zna-ci respiratornih smetnji mogu da traju nekoliko dana pre uginuća. Morbiditet je visok, ali je mortalitet niži nego kod perakugne forme i kreće se od 10 do 30%. Klinički se manifestuje apatijom, dispnojom, krkljanjem, konjunktivitisom i sinuzitisom. Znaci su slabije izraženi, bolest traje od 1 do 2 meseca i završava uginućem ili postepenim ozdravljenjem. U atipičnom obliku se u laringsu ustanove difteroidne naslage.
Hronična forma - Zapazi se među jedinkama koje su preživele perakutni ili subakutni tok. Ponekad mogu da se jave i epizootije, koje su blagog toka, može da potraje mesecima, sa uginućima koja se javljaju u nepravilnim vremenskim razmacima. Procenat obolelih u jatu može da bude samo 1 do 2%, ali većina obolelih jedinki uginjava od asfiksije.
Patomorfološki nalaz
Postmortalne promene su lokalizovane u gornjim partijama respiratornog trakta, a karakterišu težinu klinički ispoljenog oboljenja.
Perakutna i akutna forma - Promene su ispoljene u vidu hemoragičnog traheitisa, sa ugrušcima krvi i hemoragičnim mukusom duž čitave traheje. Sluznica traheje je jako kongestirana i cijanotična.
Subakutna forma - Postmortalne promene su slabije izražene u odnosu na prethodnu formu i sastoje se od mukoznog eksudata, sa ili bez primesa krvi u traheji. Žuge difteroidne membrane mogu da se nađu na sluznici laringsa i gornjih partija traheje, a nekada i okludiraju traheju, larinks i sirinks.
Patohistološkim pregledom ustanovi se inflamirana sluznica respiratornog trakga, sa nekrotičnim ognjištima, sa ili bez hemoragija. U epitelnim ćelijama nađu se intranuklearne inkluzije, svega nekoliko dana pre deskvamacije ćelija, a mogu da se jave poteškoće u njihovom dokazivanju.
Dijagnoza
Virus zaraznog laringotraheitisa može da se dokaže na više načina. Korišćenjem specifičnog antiseruma može da se dokaže u eksudatima agar-gel difuzijom ili imuno fluorescencijom. Ispitivanje prisusgva virusa u eksudatu može da se vrši i elektronskom mikroskopijom. Histološkim pregledom mogu da se dokažu intranuklearne inkluzije u bojenim preparatima razmaza trahealne sluzi i preseka traheje (posebno uzdužni presek), ali samo u ranoj fazi bolesti (1-5 dana) i u nešto manjem broju slučajeva nego što se izoluje virus. Inokulacija trahealnog eksudata ili materijala iz konjunktivalnog brisa na horioalantoisnu membranu, ili u alantoisnu kesu kao manje osetljivu metodu, 9-12-odnevnih pilećih embriona, uzrokuje sgvaranje karakteri-stičnih čvorićastih promena (naj-ranije 3 dana posle inokulacije), a u ćelijskim kulturama citopatogeni efekat (već posle 24 sata). Potvrđivanje virusa zaraznog laringotraheitisa kao uzročnika ovih promena obavlja se metodama imunofluorescencije, neutralizacije ili gel-difuzijom, odnosno dokazivanje uzročnika elektro-mikroskopskim pregledom ili inkluzija u bojenim histološkim preparatima. Eksudat može da se pregleda i različitim tehnikama za ispitivanje DNK, sa ili bez korišćenja PCR tehnike.Specifična antitela za virus zaraznog daringotraheitisa mogu da se dokažu primenom agargel precipitacije, indirektne fluorescencije na inficiranoj kulturi ćelija, serum neutralizujućim testom, ili Eliza tehnikom, koja je osetljiva, specifična i preporučljiva metoda.
Diferencijalna dijagnoza
Zaraznom laringotraheitisu slični su zarazni bronhitis, hronično respiratorno oboljenje i boginje.
Terapija se ne primenjuje, ali se zato sprovodi imunoprofilaksa sa atenuiranim virusom po odredjenom programu, naročito u područjima gde se ovo oboljenje često javlja. Vakcinacija može da se vrši na različite načine: unošenjem vakcine četkicom u kloaku, zatim ukapavanjem u koujunktivu ili u folikule pera na koži. Može se davati i u vodi za piće ili u vidu rasprskavanja u objektima. Rigoroznim veterinarsko-sanitarnim nierama u objektima treba isključiti mogućnost unošenja zaraze.
|
Literatura: dr Dušan B. Orlić, dr Miloš Kapetanov; BOLESTI ŽIVINE |
