Zoohigijenski tretman pašnjaka u cilju prevencije parazitskih infekcija malih preživara

 Pavlović Ivan1, Jovićič Dubravka2, Žugić Gordana3, Jovčevski Srđan4, Ivanović Snežana1, Stanojević-Momčilović Vukica5, Bojkovski Jovan6

Kratak sadržaj: Pašni način ishrane omogućava malim preživarima - kozama i ovcama, stalan kontakt sa prelaznim domaćinima i jajima i larvenim oblicima parazita, tako da ne postoji ovca koja nije inficirana makar jednom parazitskom vrstom. Stalni pašnjaci predstavljaju najveću opasnost za ovce i koze sa zdravstvenog aspekta pogotovu ako su korišteni neplanski i dugi niz godina. U cilju preventive parazitskih infekcija potrebno je uraditi zoohigijenski tretman pašnjak.

Ključne reči: paraziti, mali preživari, pašnjaci

Pašni način ishrane omogućava malim preživarima - kozama i ovcama, stalan kontakt sa prelaznim domaćinima i jajima i larvenim oblicima parazita, tako da ne postoji ovca koja nije inficirana makar jednom parazitskom vrstom (11,17) Kod njih parazitira veliki broj parazita a najbrojniju grupu sačinjavaju želudačno crevne i plućne strongilide i metilji koje se najčešće javlja na terenima koji imaju bujnu vegataciju, nezavisno od nadmorske visine (4,16,21)

Stalni pašnjaci predstavljaju najveću opasnost za ovce i koze sa zdravstvenog aspekta pogotovu ako su korišteni neplanski i dugi niz godina. Po čuvenom citatu M.Hall-a «stalni pašnjaci ovekovečuju parazite» ali se slobodno to može reći i za uzročnike bakterijske i virusne etiologije koji preživljavaju u zemljištu dug niz godina, bilo u vektorima ili u slobodnoj formi (1,5,6).

Nekultivisani pašnjaci sa lošim florističkim sastavom uzrokuju nutritivne disbalanse ali kultivisani pašnjaci koji se nepravilno koriste takođe predstavljaju mesto stalnih infekcija, pogotovu parazitskim uzročnicima (2) Naime, kultivisanjem stalnih pašnjaka i dovođenje većeg broja životinja i povlači za sobom stalnu kontaminaciju istih putem izmeta i drugih izlučevina i gomilanja infekta u zemljište i po travi. Kumulativan efekat nakupljenih agenasa se ogleda kroz reinfekcije i superinfekcije i uslovljava njihovo permenenetno kruženje (19,20).

Kultivisanje pašnjaka direktno zavisi od geološkog i pedološkog sastava tla, hidroloških uslova (stajaće, tekuće vode) i mikroklimatskih uslova. Osnovni cilj kultivacije je dobijanje pašnjaka koji sadrži minimum infektivnih agenasa u zemljištu, koje je maksimalno oslobođen od vektora i prelaznih domaćina pojedinih obolenja (mekušaca, artropoda) i infektivnih oblika parazita i drugih infektivnih agenasa na travi (3,9,23,24,25).U isto vreme trava mora biti optimalnog kvaliteta, gustine i nutritivne vrednosti.

Uspešno kultivisanje mora biti zasnovano na realnim podacima. To znači da se sem florističkog sastava i pedološkog sastava tla mora uraditi parazitološka kontrola zemljišta i trave (1)

Uzorci trave i zemljišta sa pašnjaka se prikuljaju u periodu mart - septembar. Materijal za pregled se uziman na osnovu pokazatelja bioklimatskih uslova koji vladaju na ispitivanom terenu vodeći se metodom bioklimatograma po Uvarovu koji za komponentu imaju temperaturu, i vlažnost u prosečnim vrednostima za ispitivano područje. Ovo je od izuzetne važnosti kod procene rezultata s obzirom da pojedini infekti perzistiraju i razvijaju se pod određenim uslovima optimuma temperature i vlažnosti. Pregled se obavlja uobičajenim mikrobiološkim i parazitološkim metodama (8,18,20)

Sa trave i iz zemljišta se vrši i prikupljanje vektora i prelaznih domaćina obolenja (lumbricida, mrava, pužića, oribatida i dr.) koji se potom pregledaju morfometrijskim metodama u cilju determinacije. Potom se uobičajenim mikrobiološkim i parazitološkim metodama utvrđuje prisustvo infektivnih agenasa u njima.Utvrđivanje prisustva krpelja se vrši metodom flag časa po Černeju uz rutinsku morfometrijsku identifikaciju. Dobijeni rezultati su osnovni parametar za pristup eradikaciji pašnjaka (14)

Ranije mišljenje da se preoravanjem stalnih pašnjaka uništavaju infektivni agensi palo je u vodu pred činjenicom da se samo zaoravanjem pojedini paraziti uspešno štite ovim putem od nepovoljnih spoljnih uslova - direktne insolacije, isušivanja, pljuskova, mraza i sl. Primaran efekat ove mere je zato kratkotrajan bez upotrebe pojedinih dezinfekcionih sredstava (19,22,26).

Mnogi autori su preporučivali upotrebu veštačkih đubriva u cilju uništavanja infektivnih asgenasa i parazita na pašnjacima. To je naravno mera kratkotrajnog efekta i dugotrajnih štetnih posledica. Đubrenje zemljišta bez poznavanja pedološkog sastava može uzrokovati ozbiljan disbalans minerala koji se ugrađuju u biljke a neophodni su za normalne fiziološke potrebe ovaca (17,22) Ovo je opravdana samo u umerenom, strogo kontrolisanom obimu i to u inicijalnoj fazi kultivacije visoko zapuštenih pašnjaka ai svaka kasnija đubrenja nakon nivelisanja kvantiteta i kvaliteta zemljišta vrši se putem florističkog sastava biljne mase i primenom stajskog đubriva koje mora biti adekvatno pripremljeno. To se vrši nakon biotermalne obrade stajskog đubriva (princip se zasniva na delovanju termofilnih bakterija koje se nalaze u njemu) i koje pruža optimalnu kvalitet uz potpunu eliminaciju patogenih agenasa.

Ovde se uspešno mogu primeniti iskustva sa veštačkim odojem fazanske divljači kada se zemljište volijera nakon zaoravanja posipa negašenim krečom u prahu a potom ponovo plitko zaore. Sa prvom kišom dolazi do gašenja kreča uz razvijanja toplote i kiseonika tako da se ova termička oksigenacija zemljišta pokazalča izuzetno efikasnom kako za sanaciji zemljišta tako i za neometan razvoj trave. Uz to nema štetnih delovanja koja imaju druga hemijska sredstva i omogućava redovnu primenu bez kumulativnih posledica akumalacije u biljkama (9,22)

Intervencije na pašnjacima mogu prestavljati dobar preduslov u suzbijanju i preveniranju parazitskih obolenja. Drenaža pašnjaka je izuzetno efikasna u suzbijanju pojedinih parazitoza za čiji je razvoj potrebna dovoljna količina vlage (metilji, želudačno-crevna i plućna strongilidoza). Sem toga drenažom se u mnogome poboljšava vegetacija (12,20,23)

Košenje trave ima efekat mehaničkog uklanjanja infekata čiji najveći broj uginjava tokom sušenja. Nažalost kod jako inficiranih pašnjaka ovako seno je izvor zimskih infekcija ovaca (16)

Rešenje se može tražiti u vidu napasanja - ono može biti mešovito i pregonsko a takođe se može primeniti i ograničenje broja jedinki na pašnjaku. Mešovito napasanje podrazumeva ispašu različitih herbivora na jednom pašnjaku, što svakako pozitivno utiče na redukciju parazitskih infekcija ali u slučaju bakterijskih li virusnih bolesti koje su zajedničke napasanim vrstama čini stalan izvor infekcija i superinfekcija (4,24,25). Druga nezgodna strana je da se na ovaj način pašnjak brzo iskvari s obzirom na dubinu ugriza tokom paše, tako da na pašnjaku gde borave ovce koje pasu travu skoro do korena za druge vrste hebivoranema hrane (4)

Pregonsko napasanje je metod korišćenja pašnjaka da se u izvesnim vremenskim intervalima životinja premeštaju sa jednog na drugi deo pašnjaka i na njih vraćaju tek posle izvesnog perioda odmora. Obično se pregoni vrše nakon 5-7 dana da bi se za 2-3 meseca životinja vratile na početnu lokacija. Najčistiji deo pašnjaka treba koristiti za mlade životinje što se postiže njihovim napasanjem ispred starijih jedinki. Ponegde se ovo rešava pravljenje pomičnih ograda koje se mogu koristiti i za blokiranje mesta gde ispaša njijepoželjna (pored bara i sl.) (12,13,15).

Ograničenje broja stoke na pašnjaku je metod kojim se pokušava odgoj životinja u skoro prirodnim uslovima i vrlo je pouzdan za stalne pašnjake. Redukcijom broja jedinki automatski se redukuje broj infekata - pogotovu parazita, s obzirom da je prevalenca parazita kod ovaca i u najboljim uslovima 90-100%. S druge strane ovim putem se omogućava bolja i kvalitetnija ishrana i što je neobčno važno unošenje malog broja infekata koji pospešuju razvoj prirodnog imuniteta prema pojedinim agensima (18,23).

Higijena pojilišta je takođe od suštinske važnosti u prevenciji infekcije. Napajanje iz bara, stajaćih voda i jarkova nosi stalnu opasnost od infekcije metiljem i drugim infektima. Stoga na pašnjacima moraju postojati pojilišta ili bunari iz kojih će se životinje napajati.

Kao najdelotvornije rešenje za smanjenje kontaminacije pašnjaka se pokazala preventivna dehelmintizacija - jesenja koja se vrši 3-4 nedelje po povlačenju sa pašnjaka i proletnja pred izgon na pašu. Tretiraju se sve životinje (3,7,25).

 

1 Naučni institut za veterinarstvo Srbije, Beograd, Vojvode Toze 14, E-mail:Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. 2 Fakultet za primenjenu ekologiju Futura Univerzitet Singidunum, Beograd 3 Agencija za lekove i medicinska sredstva, Beograd

4  Veterinarna klinika” I N O - V E T “ Kumanovo, R.Makedonia 5 Tehnička škola 23 Maj, Pancevo

6  Fakultet veterinarske medicine u Beogradu

 

Literatura

1. Ash R., Truong, P. (2003). The use of vetiver grass wetland for sewerage treatment in Australia. Proc. Third International Vetiver Conf. China, 2003.

2. Bergstrom, R.C., L.R. Maki and B.A. Werner (1976) Small dung studies of beetle action on trichostrongylid eggs in sheep and cattle feces. Proc. Helminthol. Soc. Wash. 43: 171-174

3. Brown, T.H., G.E. Ford, D.W. Miller and I. Beveridge (1985) Effect of anthelmintic dosing and stocking rate on the productivity of weaner sheep in a Mediterranean climate environment. Aust. J.Agric.Res.36: 845-855

4. Grace N.D. (1992) Prevention of trace element deficiencies in grazing

ruminants: an evaluation of methods. Proceedings of the New Zealand Grassland Association 54: 31-34

5. Mendez, M., T. Orta, M. Fadrage, A. Delgado and A. Venereo (1983) The influence of two rotational grazing systems on the parasitic infections of pastures. Helminth. Abstr. Ser. A. 52(8): 445

6. Millar,K.R.; Meads, W.J.; Albyt. A.I. (1984) Slow release ‘devices’ for correcting trace element deficiencies in sheep pp.108-109.In Trace elements in the eighties. Proceedings of the N.Z. Trace Element Group, Massey University

7. Palić, D.: Bolesti koza , Grafos internacional,Pančevo,(2001).

8. Pavlović, I., Ivanović, S., Žujović, M., Tomić, Z.: (2010a). Plućna strongilidoza koza, Zbornik naučnih radova Instituta PKB Agroekonomik, 16(3-4)171-177

9. Pavlović, I., Anđelić-Buzadžić G., Ivanović S. (2010b) Gastropode

prelazni domaćini protostrongylida koza. Savremena poljoprivreda 59 (5), 502-508

10. Pavlović I., Ivanović S., Žugić G., Jovčić D., Bojkovski J, PajićM. (2012a) Season distribution of gastrointestinal.helminths of small ruminants in spread Belgrade area Lucrări Ştiinţifice Medicină Veterinară XLV(3), Timişoara 155-160

11. Pavlović I., Ivanovic S., ŽujovićM., Tomić Z., Memiši N. (2012b) Studies on the endoparasites of goats in spread Belgrade area in period 2009-2010. Archiva Zootechnica 15, 4, 27-31

12. Pavlović, I., Ivanović Snežana, Jovičić Dubravka, Žugić Gordana, Jovčevski S., Jovcevski S. (2012c) Gastointestinal helmints of goats breeding at Stara Plana area(Serbia) Book of Abstracts V International Symposium of Livestock Production, 2012., Skopje, Macedonia,144

13. Pavlović I., Ivanović S., Žujović M., Tomić Z. (2012d). Influence of

gastrointestinal helminths to goat health and production. Proceedings of 6th Central European Congress on Food, 2012., Novi Sad, Serbia, 1605-1607.

14. Pavlovic I., Ivanovic S., Zujovic M.(2013a) Tick fauna of goat and sheep in Belgrade area Scientific Works. Series C. Veterinary Medicine. LIX (1) 51-53

15. Pavlović I., Ivanović S., Stokić-Nikolić S., Bojkovski J., Šekler M., Savić B., Zutić M . (2013b) Season distribution of gastroitestinal helminths of goats in south-east Serbia Lucrări Ştiinţifice Medicină Veterinară XLVI (5), Timişoara, 138-143

16. Pavlović I., Stokić Nikolić S., Dobrosavljević I., Ilić Z. (2013c) Parasites fauna of goat at new established farm inhabit with gotas originated from warios area in Serbia Proceeding 3rd International Epizootiology Days and XV Serbian Epizootiology Days, 08-11.5.2013., Niška Banja, 241-242

17. Roe, R., W.H. Southcott and N.H. Turner (1959) Grazing management of native pastures in the New England region of New South Wales. I. Pastures and sheep production with special reference to systems of grazing and internal parasites. Aust. J. Agric. Res. 10:530-534.

18. Skipp R.A., Hay F.S., Leathwick D.M., Popay I. (2000). Biological control of gastrointestinal nematodes of livestock in faeces and in pastures. Meat NZ Reporton Project 96PR36/1.1: 32 pp.

19. Truong, P.N. and Baker, D. (1998). Vetiver grass system for environmental protection. Technical Bulletin N0. 1998/1. Pacific Rim Vetiver Network. Royal

Development Projects Board, Bangkok, Thailand.

20. Truong, P.N., Mason, F., Waters, D. and Moody, P. (2000). Application of vetiver Grass Technology in off-site pollution control. I. Trapping agrochemicals and nutrients in agricultural lands. Proc. Second International Vetiver Conf. Thailand, January 2000.

21. Velthof G. L., Hoving I. E., Dolfing J., Smit A., Kuikman P. J., Oenem O. Method and timing of grassland renovation affects herbage yield, nitrate leaching, and nitrous oxide emission in intensively managed grasslands, Nutr Cycl Agroecosyst DOI

10.1007/s10705-009-9302-7

22. Vellinga TV, Van den Pol-van Dasselaar A, Kuikman PJ (2004) The impact of grassland ploughing on CO and N2O emissions in the Netherlands. Nutr Cycl Agroecosyst 70:33-4

23. Vlassoff, A. (1976). Seasonal incidence of infective Trichostrongyle larvae on pasture: the contribution of the ewe and the role of the residual pasture infestation as sources of infection to the lamb. NZ J.Exp.Agriculture 4: 281-284.

24. Vlassoff, A. (1982). Biology and population dynamics of the free-living stages of gastrointestinal nematodes of sheep. In: Internal parasites of sheep. Ed. A.D.Ross. Animal Industries Workshop, Lincoln College: 11-20.

25. Vlassoff, A., Brunsdon, R.V. (1981) Control of gastrointestinal nematodes, advantages of a preventive over protective anthelmintic drenching programme for lambs on pasture. NZ J.Exp.Agriculture 9: 221-225.

26. Whitehead DC (2000) Nutrient elements in grassland. Soil plant animal relationships. CABI, Wallingford

ZOO-HYGIENIC TREATMENT OF THE PASTURE IN ORDER TO PREVENT

PARASITIC INFECTIONS SMALL RUMINANTS.

 

Summary

Pasture diet allows small ruminants - sheep and goats, constant contact with intermediate hosts and eggs and larval forms of the parasite, so that there is a sheep that is infected with at least one parasitic species. Permanent pastures are the biggest threat to sheep and goats from the health point of view, especially if they are used randomly, for many years. For the purpose of prevention of parasitic infections is necessary to do zoohygienic treatment pasture.

Key words: parasites, small ruminants, pasture

Istraživanja su izvršena u okviru projekta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije BT 31053

 

Tekst preuzet iz knjige "Zbornik radova - XXV savetovanje dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - jedan svet jedno zdravlje -" uz dozvolu Srpskog veterinarskog društva

Biosigurnosne mere u zoološkim vrtovima

Biosecurity measures in zoo gardens

Marijana Vučinić1, Bojana Bobić-Gavrilović2, Katarina Radisavljević1

Kratak sadržaj: Cilj ovog rada je da opiše smernice za biosigurnosne mere u zoološkim vrtovima i pruži uvid u njihov značaj za ugled zooloških vrtova, javno zdravlje, opstanak i kontinuirani rad. Uzimajući u obzir kompleksnu ulogu zooloških vrtova kao što su vizitacija, edukacija, naučna istraživanja i konzervacija, jasno je da biosigurnosne mere treba da omoguće nesmetanu primenu ovih aktivnosti za obostranu korist životinja i ljudi. Biosigurnosne mere u zoološkim vrtovima ne počinju konvencionalnim higijensko-sanitarnim merama već procenom biosigurnosnog rizika, odgovarajućim vođenjem evidencije i čuvanjem dokumentacije i kontinuiranom edukacijom i treningom radnika zooloških vrtova.

Ključne reči: biosigurnost, zoološki vrt, menadžment rizikom

Summary: The aim of the paper is to describe guidelines of biosecurity measures in zoological gardens and its importance for zoos images, public safety, existence and continuous working. Considering complexity of zoo gardens role such as visitation, education, scientific research and conservation, it is obvious that the biosecurity measures should ensure reliable implementation of these activities for mutual benefit for both animals and humans. Biosecurity measures do not start with conventional hygienic and sanitary measures, but alredy with assessment of biosecurity risks, proper records keeping and zoo staff continuous education and training.

Key words: biosecurity, zoo, risk management

Uvod

Zoološki vrtovi su institucije/mesta u kojima se čuvaju životinje u svrhe predstavljana posetiocima, unapređenja znanja o životinjama i njihovim staništima, naučnih istraživanja i sprovođenja programa očuvanja retkih i ugroženih vrsta životinja. Zoološki vrt mora obezbediti posetu u trajanju od najmanje 7 ili više dana u toku godine. Iz ove definicije se uočavaju i četiri osnovne uloge zooloških vrtova, a to su vizitacija udružena sa zabavom i rekreacijom, edukacija, naučna uloga i konzervacija i prezervacija kao mere očuvanja biodiverziteta. Edukativna i naučna uloga zooloških vrtova je prvenstvno usmrena na osnovna znanja o biodiverzitetu i značaju njegovog očuvanja kao i o programima koji se sprovode radi očuvnja retkih i ugroženih vrsta životinja. Navedenim ulogama može da se pridruži i turistički i ekonomski značaj zooloških vrtova (Mason, 2007). U 21. veku ove uloge zooloških vrtova se uglavnom osporavaju iz etičkih razloga, čak i u slučajevima kada im se pripisuje značaj i uloga u ekoturizmu (Fenell, 2013). Ipak, u mnogim delovima sveta, zoološki vrtovi još uvek postoje i bez obzira na različitost stepena obezbeđenja dobrobiti za životinje, predstavljaju omiljena mesta posetilaca, posebno gradske populacije stanovnika, koja zoološke vrtove doživljava i kao mesta pogodna za mentalnu relaksaciju. Kompleksnost sadržaja zooloških vrtova u odnosu na broj i vrste životinja koje drže, broj i starosnu strukturu posetilaca, naučne, edukativne i konzervacione programe koji se u njima sprovode kao i vrstu interakcije ljudi i životinja, nalaže da se u njima sprovode biosigurnosne mere koje će garantovati zdravstvenu bezbednost svih subjekata.

Značaj biosigurnosti za zoološke vrtove

Biosigurnoste mere predstavljaju komplet proaktivnih aktivnosti koje se sprovode da bi se smanjio rizik od unošenja infektivnih uzročnika bolesti u populaciju životinja i ljudi u zoološkim vrtovima. Ove mere pomažu zoološkim vrtovima da: očuvaju zdravstvenu sigurnost životinja, zdravstvenu sigurnost ljudi (radnika i posetilaca), minimalizuju troškove lečenja bolesnih životinja, kontinuirano rade čak i u slučaju pojave infektivnih ili zaraznih bolesti u zooološkom vrtu ili njegovoj blizini, očuvaju reputaciju kao zdravstveno bezbedna mesta i sačuvaju životinje koje poseduju i omoguće bezbedno sprovođenje svojih edukativnih, naučnih i konzervacionih programa.

Osnovne biosigurnosne mere u zoološkim vrtovima odnose se na: održavanje tehničke ispravnosti svih objekata i prostora, koje koriste životinje i ljudi, kontrolu štetnih organizama uključujući mikroorganizme, insekte (Labuschange i sar., 2007), glodare, slobodne populacije ptica i nezbrinute životinje, postupke odlaganja tečnog i čvrstog otpadnog materijala i kanalizacionih voda, opšte i specijalne higijensko-sanitarne mere, standardne operativne radne procedure, preventivne zdravstvene mere kod životinja i radnika u zoološkim vrtovima, postupke karantiniranja novonabavljenih životinja i izolaciju bolesnih životinja i pravovremeni dijagnostički, profilaktički i terapeutski tretman bolesnih životinja (Reiss i Woods, 2007).

Ciljevi sprovođenja biosigurnosnih mera u zoološkim vrtovima su: sprečavanje unošenja uzročnika bolesti u populaciju životinja, sprečavanje širenja bolesti sa zaraženog prostora na nezaraženi prostor unutar zoološkog vrta, sprečavanje širenja bolesti izvan prostora zoološkog vrta i sprečavanje prenošnja bolesti sa životinja na ljude i sa ljudi na životinje (Chethan Kumar i sar., 2013).

Infektivne i zarazne bolesti ugrožavaju ne samo dobrobit životinja u zoološkim vrtovima, već mogu da imaju dalekosežne posledice po životni vek, reprodukciju, ponašanje životinja, a time i na biološku raznovrsnost sadržaja u zoološkom vrtu kao i na programe očuvanja retkih i ugroženih vrsta koji se u njima sprovode. Osim zivotinja, infektivne i zarazne bolesti mogu ozbiljno da ugroze zdravlje ljudi bez obzira da li su posetioci ili radnici zaposleni u zoo vrtu.

Pri izradi plana sprovođenja biosigurnosnih mera treba imati u vidu da na biosigurnost u zoološkim vrtovima može da utiče velika grupa činilaca kao što su: vrsta, poreklo i broj životinja u zoološkom vrtu, tip zoološkog vrta u odnosu na način držanja  životinja, položaj zoološkog vrta, geografske i terenske karakteristike lokacije i okruženja zoološkog vrta, izvori snabdevanja vodom, izvori snabdevanja hranom, nacin čuvanja (lagerovanja) hrane i potrošnog materjala, način odlaganja otpadne materije, zdravsteni status životinja u zoološkom vrtu, blizina poljoprivrednih gazdinstava i domaćih životinja i njihov zdravstveni status, odnosno epizootiološko-epidmiološke krarakteristike okruženja zoološkog vrta, prisustvo divljih životinja i štetočina u okruženju zoološkog vrta, kretanje životinja i promet životinjama u okruženju zoološkog vrta, mobilnost radnika, posetilaca, snabdevača i saradnika zoološkog vrta.

Uzimajući u obzir činioce koji utiču na biosigurnost, plan biosigurnosnih mera u zoološkim vrtovima mora da obuhvati sledeće aktivnosti: preventivne zdravstvene mere za sve životinje, redovnu inspekciju, testiranje na bolesti (Mukarati i sar., 2013) i karantiniranje (izolacija po karantinskom protokolu) svih novonabavljenih životinja, uključujući i one životinje koje su kroz program konzervacije puštene na prirodna staništa i usled bolesti ponovo vraćene u zoološke vrtove, veterinarski pregled, izolaciju i tretman bolesnih životinja, i ispitivanje uzroka uginuća (Srivastav i Chakrabarty, 2002, Ahasan i Rahaman, 2007), zaštitu od ulaska slobodnoživećih ptica, divljih životinja, nezbrinutih životinja i glodara, higijenske mere za radnike, posetioce, snabdevače i saradnike zoološkog vrta, uklanjanje otpadnih voda i čvrste otpadne materije, održavanje tehničke ispravnosti građevina, puteva i drugog prostora u zoološkim vrtovima i kontrolu hrane, vode, opreme i radnih procedura kojima mogu da se unesu i šire uzročnici bolesti. Za izradu plana i sprovođenje biosigurnosnih mera u zoološkim vrtovima neophodno je utvrditi biosigurnosni rizik i nivo rizika, odnosno utvrditi mere za takozvano „upravljanje rizikom“. Ovaj postupak danas se zove „menadžment biosigurnosnim rizikom“ (HSE, 2012).

Za upravljanje biosigurnosnim rizikom neophodno je poznavati potencijalne puteve „ulaska“ (input) i „izlaska“ (output) infektivnih i zaraznih bolestu u zoološki vrt i iz zoološkog vrta.

Potencijalna vrata ulaska („input“) uzročnika infektivnih i zaraznih bolesti u zoološki vrt predstavljaju životinje, ljudi, nebiološki i biološki materijal koji se unosi u zoološki vrt. U zoološki vrt mogu da uđu životinje iz različitih izvora. To mogu da budu novonabavljene divlje/egzotične životinje za sprovođenje komercijalnog programa zooloških vrtova ili sa autohtonih nacionalni staništa koje su uključene u programe konzervacije retkih i ugroženih vrsta ili divlje/egzotične životinje uvezene iz drugih država ili čak sa drugih kontinenata, životinje koje se koriste kao hrana za životinje u zoološkim vrtovima, povređene ili bolesne divlje životinje koje su u zoološki vrt doneli pripadnici društava za zaštitu životinja, lovočuvari, inspektori, posetioci, oduzete divlje/egzotične životinje iz nesertifikovanih privatnih kolekcija, slobodnoživeće ptice, nezbrinut životinje koje se slobodno kreću, insekti (Labuschange i sar., 2007) i glodari ili kućni ljubimci koji u zoološki vrt ulaze zajedno sa svojim vlasnicima. Ovde ne treba izostaviti ni druge invertebrate koji mogu da budu mehanički ili biološki vektori infektivnih i zaraznih bolesti.

Put ulaska uzročnika infektivnih i zaraznih bolesti u zoološki vrt može da bude i sveža hrana (sveže voće i povrće, meso ili živa živina, glodari iz naučnih institucija ili komercijalnih uzgoja, živa riba, školjke, rakovi i dr.) ili suva hrana (koncentrovana hrana, zrnasta hrana, pletirana hrana, seno). Ne treba zaboraviti da ispravna hrana može da bude kontaminirana uzočnicima infektivnih i zaraznih bolesti i nepravilnim skladištenjem. U zoološki vrt ulazi različit nebiološki materijal u vidu radne i potrošne opreme, instrumenata, mašina i transportnih sredstava, materijal za prostirku (slama, pesak, šljunak, piljevina), građevinski materijal i biološki materijal neophodan za sprovođenje programa konzervacie retkih i ugroženih vrsta kao što su semeni materijal, embrioni, tkiva i dr. Veoma važan, neizostavni vektor raznih infekata za životinje, upravo su ljudi - zaposleni ili nezaposleni u zoološkim vrtovima. Pored ljudi, puteve unošenja uzročnika infektivnih i zaraznih bolesti u zoološke vrtove može da predstavlja i vazduh (čestiće prašine u vazduhu, aerosolizovna voda i aerosolizovan feces) i voda koja se koristi za piće, odnosno pojenje životinja, za pranje životinja i smeštajnog prostora, voda u akvarijumima, jezerima i bazenima za životinje. Posebnu pažnju treba obratiti na ljude kao izvore i puteve unošenja uzročnika infektivnih i zaraznih bolesti u zoološke vrtove. Pored radnika i posetilaca iz urbanih i ruralnih sredina koji su u kontaktu sa kućnim ljubimcima i domaćim životinjama, zoološke vrtove posećuju i studenti i istraživači koji često dolaze u kontakt sa infektivnim materijalom kao i snabdevači i saradnici zooloških vrtova ili volonteri i pripadnici nevladinih organizacija za zaštitu životinja, koji izvan zoološkog vrta dolaze u kontakt sa drugim životinjama ili drugim materijalom koji može da bude kontaminiram uzročnicima infektivnih i zaraznih bolesti. Slični su i izvori i putevi iznošenja uzročnika infektivnih i zaraznih bolesti iz zooloških vrtova. Sve nabrojane činioce, čiji broj može biti manji ili veći, a što zavisi od vrste, odnosno tipa zoološkog vrta i njegove uloge, treba imati u vidu pri proceni biosigurnosnog rizika i izradi plana biosigurnosnih mera. Upravo zato, ne postoji univerzalni model biosigurnosnih mera, koji može da se primeni u svakom zooološkom vrtu, već je potrebno da na osnovu procene biosigurnosnog rizika izradi i primenjuje poseban plan i program biosigurnosnih mera za svaki zoološki vrt.

Biosigurnosni nivoi

Postoje tri grupe biosigurnosnih mera ili tri nivoa biosigurnosti (Reiss i Woods, 2011). To su rutinska biosigurnost (I nivo), viši nivo biosigurnosti (II nivo) i vanredni nivo biosigurnosti ili biosigurnost u posebnim situacijama (III nivo). Biosigurnosne mere prvog nivoa sprovode se svakodnevno. Mere drugog nivoa sprovode se u slučajevima kada postoji rizik od pojave bolesti kod životinja u zoološkim vrtovima. Biosigurnosne mere trećeg nivoa se sprovode u slučaju pojave bolesti u neposrednom okruženju zoološkog vrta, odnosno u slučajevima kada se zoološki vrt nalazi u zaraženom podučju ili području ugroženom zaraznim bolestima.

Polaznu osnovu biosigurnosnih mera ne predstavljaju higijensko-sanitarne mere već pravilno i redovno vođena evidencija, dokumentacija, identifikacija životinja i kontinuirana edukacija radnika zooloških vrtova. Minimum podataka o kojima mora da postoji zapis odnosi se na identifikacione oznake životinja, datum i mesto rođenja, izvor i način nabavke, zdravstveno stanje, istoriju bolesti uključujući i preventivne zdravstvene mere, reprodukciju životinja i kretanje životinja, odnosno premeštanje iz jednog u drugi smeštajni prostor unutar zoološkog vrta kao i izvan zoološkog vrta. Evidencija se vodi i o ostalom biološkom i nebiološkom materijalu koji se unosi ili iznosi iz zoološkog vrta. Minimum evidencije o bolesnim i uginulim životinjama odnosi se na datum i mesto u zoološkom vrtu gde se pojavila bolest ili gde je uginula životinja, vrstu životinje, kliničke znake bolesti, odnosno obdukcioni nalaz, sprovedene dijagnostičke testove i rezultate, dijagnozu bolesti ili uzrok uginuća i preduzete mere u momentu izbijanja bolesti, u toku bolesti ili uginuća životinje (Srivastav i Chakrabarty, 2002, Ahasan i Rahaman, 2007).

Ovako prikupljene i čuvane informacije omogućavau sledljivost, odnosno praćenje kretanja, aktivnosti, postupaka i događaja. Sledljivost omogućava utvrđivanje vremena i načina unosa uzročnika infektivnih i zaraznih bolesti u zoološki vrt kao i utvrđivanje postupaka i događaja koji su u direktnoj vezi sa pojavom bolesti kod životinja u zoološkim vrtovima. Drugačije rečeno, sledljivost ubrzava identifikaciju rizika i menadžment biosigurnosnim rizikom.

1 Dr Marijana Vučinić, redovni profesor; dr Katarina Radisavljević, asistent, Fakultet veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu, Bul. oslobođenja 18, 11000 Beograd, Srbija 2 Bojana Bobić-Gavrilović, DVM MSC, Chief veterinarian, Nature Resource Network, Auckland Prague Dallas Lima

Reference

Ahasan SA, Rahaman AZ, 2007. Mortality in Dhaka zoo due to microbial agents.

Bangladesh Journal of Microbiology, 24, 2, 154-156.

Chethan Kumar HB, Lokesha KM, Madhavaprasad CB, Shilpa VT, Karabasanavar NS Kumar A, 2013. Occupational zoonoses in zoo and wildlife veterinarians in India, Veterinary World, 6, 9, 605-613.

Fenell D, 2013. Contesting the zoo as a setting for ecotourism, and the design of a first principle. Journal of Ecotourism, 12, 1, 1-14.

HSE, 2012. Managing health and safety in zoos. Crown copyright, London, UK, str. 64.

Labuschange K, Gerber LJ, Espie I, Carpenter S, 2007. Culicoides biting midges at the National Zoological Gardens of South Africa. Onderstepoort Journal of Veterinary Research, 74, 343-347.

Mason P, 2007. Roles of the Modern Zoo: Conflicting or Complementary? Tourism Review International, 11, 3, 251-263.

Mukarati NL, Vassilev GD, Tagwireyi WM, Tavengwa M, 2013. Occurence, prevalence and intensity of internal parasite infections of African lions (Pantera leo) in enclosure at a recreation park in Zimbabwe. Journal of Zoo and Wildlife Medicine, 44, 3, 686-693.

Reiss AE, Woods RW, 2011. National Zoo Biosecurity Manual. Australian Government Department of Agriculture, Fisheries and Forestry. Srivastav A, Chakrabarty B, 2002. Seasonal distribution of deaths of tigers (Panthera tigris) in Indian Zoos. Zoo’s Print Journal, 17, 3, 741-743.

Tekst preuzet iz knjige "Zbornik radova - XXV savetovanje dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - jedan svet jedno zdravlje -" uz dozvolu Srpskog veterinarskog društva

Sprečavanje širenja avijarne influence

 Peter Levstek1, Štefan Pintarič2, Robert Pintarič3, Ljiljana Janković4

Sažetak

Zoonoze su bolesti, vrlo važne za ljudi in životinje. Stočarstvo je specifično područje gde postupke dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije otežava prisutnost prljavštine. Takođe je potrebno znati uzgoj, stil rada i tehnologiju u stočarskim objektima. Za obnovu uzgoja, kada nastane zarazna bolest potreban je sveobuhvatan pristup koji uzima u obzir sve čimbenike koji mogu uticati na rehabilitaciju. To ne znači samo fizički nositi razkužbo, nego sprečiti i širenje patogena u sirovini, proizvodu i otpadu. Radnici koji rade sanacije trebaju biti upoznati s načinom širenja, kao i tehnologiju uzgoja životinja, tako će obratiti pozornost na kritične tačke gde se agensi mogu zaustaviti i ugroziti zdravlje ljudi i životinja.

Uvod

Prevencija je termin koji se koristi za označavanje aktivnosti tj. mera, kojima želimo sprečiti nešto što bi se moglo dogoditi. Prevencija je veoma bitna pogotovo u perad i zbog intenzivne proizvodnje i velikog broja životinja vrlo je važna za održavanje zdravlja životinja. Stoga je potrebno osigurati higijensku ishranu životinja, kvalitetnu vodu, sprovesti program zdravstvene prevencije, i još mnogo toga. Tu može biti jamstvo prošlosti relevantnim uzgoja uvetima. Iako je njihov uticaj gospodarsko teže dokazati, igraju važnu ulogu uzgojne tehnologije, mikro klimatski uveti i higijenski uveti u  kojima se drži životinje. Dakle, moramo s jedne strane, zadržati i povećati otpornost životinja, s druge strane, pružati životinjama odgovarajuće higijensko okruženje. Među merama za održavanje uključena je sanitacija. Postupci sanitacije podrazumevaju:

• higijenu staja i opreme, koji su uključeni u čišćenje i dezinfekciju,

• sprečavanje prodora insekata i glodavaca, koji su nositelji uzročnika

• kontrola ljudi i prevoznih sredstava kod ulaska u dvorište sa stabilnim dezinfekcionim barijerama,

• uklanjanje i saniranje gnoja i

• druge mere

U slučaju izbijanja bolesti u uzgoju, kao što je ptičja gripa koja je zarazna bolest i zoonoza, potrebno je za sanaciju i rehabilitaciju objekta prethodno obaviti dezinfekciju. Svrha toga je da se sprečava širenje uzročnika u okoliš. i zaštitu samih objekta prije infekcije. 

Bitna mere suzbijanja uzročnika bolesti i iskorenjivanja u vreme pojave bolesti u zaraženim prostorima:

  •  zaustaviti izvor zaraze - iz središta zaraze (zabrana trgovine i kretanja životinja) i postaviti znakove upozorenja,
  • popisati životinje na farmi, koje se mora tekuće obnavljati , bezopasno uništavanje peradi na zaraženom gospodarstvu,
  • bezopasno odlaganje otpada - hrana, gnojivo, sve što može preneti bolest,
  • konzumnih jaja za polaganje ukloniti iz zaraženog gospodarstva tekom inkubacije pratiti i uništiti bezopasno, osim ako su prethodno propisno dezinficirana , x raspored dezinfekcija barijere na ulazu u gospodarstvu i na pojedinca, x osigurati zbrinjavanje lešina i drugih mrtvih ptica,
  • dezinfekcija, dezinsekcija i istrebljenja glodavaca na zaraženom dvorištu .

Kako bi se uspešnoborili protivbolestipotrebno jeznatimoguće načineširenja bolesti. Uzročnici se mogu prenositi preko:

  • žive životinje,
  • prenos izmeđurazličitih vrstaperadi(patke na kokošiiz, odkokošinapurana, fazana, trkač, itd.),
  • uvođenjezarazes divljih ptica-najčešćemočvaricaiptica selica,
  • prenosod sisavacana perad(svinje -pure),
  • od zaraženihegzotičnihptica(ptice u kavezima),
  • vetar(prenos sa vetrom jemoguće uodređenomrasponuikratkog dometa),
  • voda(prenos je mogućprekovodekadpostojanjazaraženihdivljih ptica),
  • proizvodima od peradi ihrane za životinje, i
  • mehanički prenos (mehanički jemoguće sodećom, obuće iopremeiprevozna sredstva).

Kad se priprema dezinfekcijapotrebno je znatinekekarakteristikepatogena. Za sanacijuzgrade jevažano znati opstanakuzročnikau različitimokruženjima:

  • Temperaturupreživi: 56°Ctekom 3sata; 60°Cza30min
  • fekalije(najmanje 35 dana +4°C)
  • staje(5 tjedana)
  • prašina(nakon preseljenjapogonaza 14dana)
  • jezera vode(0 °Cu trajanju od 30dana na22°Ctekom 4 dana)
  • telu životinja(+4 °C 23dana na22°C tekom nekolikodana)
  • pH:slabostabilanukiselompHrasponu
  • stabilan pripH5.5 do 8.0

Tekom života životinje su izloženi različitim uzgojnim uvetima, kao što su različiti vremenski uveti, ishrana i mikrobi koji su oko životinja. Glavni deo mikroba jesu dobre za zdravlje životinja i nisu opasne u normalnim okolnostima. U lošim okolnostima, neki mikrobi se razmnože preterano i smanjuje otpornost životinja. To samo po sebi može uzrokovati bolest ili pomoć drugih mikroba koji utiču na bolest životinja. Tehnički nazivamo takve mikrobe - uvetno patogeni mikroorganizmi. Ovi mikroorganizmi koji žive u nečistoći oko životinja nalaze na više životinja takvi mikrobi mogu uzrokovati bolest. Nečistoća je također ugodna hranjiva tvar za razne vrste kukaca i njihovih razvojnih oblika Vidim da kolege uzgajivači i veterinari često samo obraćaju pozornost na provedbu dezinfekcije ali ne i procesa čišćenja. Trebamo biti svesni da adekvatna čišćenje smanjuje broj mikroorganizama između 80-90 %. Istodobno nečiste površine uvelike smanjuje uspeh dezinfekcije jer nečistoća štiti mikroorganizme protiv delovanja dezinficiensa, što znači smanjuje učinak dezinfekcije .

Postupak sanitacije u preradarstvu

Za uspešno sanitaciju kod izbijanja ptičje gripe potrebno je izvršiti prvo dezinfekciju. Zbog sigurnosti operatora i sprečavanja širenja bolesti preliminarna dezinfekcija je vrlo važna. Protiv virusa ptičje gripe učinkoviti jesu sljedeći dezinficiensi:

  •  natrijum hipoklorit, o kalcijum hipoklorit,
  •  natrijum hidroksid ali kavstična soda (NaOH),
  •  natrijum karbonat (NaHCO3 ali Na2CO3 x 10H2O), o kolorirani izocianurati
  •  hloramini,
  •  hlorovodikova ili solna kiselina (HCl), o krezolna kiselina,
  •  kvarterni amonijevi spojevi, o glutaraldehid,
  •  formalin,
  •  oksidansi
  •  registrirani komercijalni biocidi

U slučaju izbijanja zaraznih bolesti koristiti agresivna sredstva za dezinfekciju.

Sljedeća tablica pokazuje dezinfekcijska sredstva i njihov efekat na stabilnost različitih materijala :

 tabela-avijarna-inf-1

Legenda: - primena nije preporučljiva; ± ograničena upotreba; + upotrebni; ? nema podatka

 

Prav tako imajo dezinficiensi nekatere lastnosti, koje je potrebno upoštevati pri sanaciji:

tabela-avijarna-inf-2

  • Isključiti električnu struju
  • Demontaža mobilnih delova opreme
  • Grubo čišćenje - mehanički postupci za čišćenje mogu se podeliti na ručno i automatsko čišćenje. U današnje vreme za uklanjanje izmeta iz staja koriste se traktorske daske za guranje, utovarivači. Ručno čišćenje jest dodatak u uklanjanju nečistoća s vile, lopate, metle, četke i druge alate. Također, ne zaboravite na suvo čišćenje zidova i ventilatore sačetkama.
  • Mokrenje površina - Kod ptičje gripe obavlja se primena dezinfekcije tako prije početka čišćenja objekt vlaženja obično nije potrebno. Međutim, treba napomenuti da je u uzgoju peradi životinja traje nekoliko meseci. Zbog prisutnost životinja i postupaka oprema za čišćenje ne može se izvesti. Stoga je potrebno, ako je površina prije početka čišćenja potopiti. Mokrenje provodi se u slučaju izbijanja ptičeg gripa sa dezinfekcijskim sredstvom. Vlaženje površina je potrebno napraviti sa 1,0-1,5 l/m2 vode. Na taj način, možemo koristiti mašine za pranje sa visokim pritiskom. Navodnjavanje se provodi pod radnim tlakom od 10 bara. Mlaznice treba odmaknuti sa površine od oko 1,5-2,0 m. Zatim se površina ostavi da se namače u trajanju od oko 3 sata.
  • Čišćenje - većina postupaka za čišćenje se obavljaju pomoću strojeva visokog tlakas radnogtlaka od 100 bara i više. Budući da je teško osigurati veće radne temperature se provodi pri temperaturama od čišćenja do 40 °C, a koristi se za čišćenje na nižim temperaturama. U ovoj metodi čišćenja će uštedeti na energiji koja bi se koristila za zagrijavanje otopinu za čišćenje. Za čišćenje je potrebno osigurati protok vode od 13 do 15l/min, na temperaturi do 40 °C. Mlaznica s ravnom obliku, koji je na razmaku od površine za manje od 40 cm, i turbo-mlaznica, koji bi trebao biti na razmaku od površine od najmanje 40 cm.
  • Ispiranje površine - budući čišćenje visokim tlakom stvara puno aerosol koji sadrži mikroorganizme i prljavštine, površine moraju isprati tekućom vodom za 1 sat nakon čišćenja.
  • Sušenje objekta - Općenito, površine nakon čišćenja mora da se dobro osuše. Budući da, tekom čitavog čišćenja upotrebljava otopineza čišćenjeu ovom slučaju, dobro je da se osuši na objekt i nije potrebno ispirati.
  • Končna dezinfekcija objekta.
  •  Zaključna dezinfekcija objekta.

Neki čimbenici koji utječuje na uspješnu dezinfekciju

Mi smospomenuli da seuz pravilno i temeljito čišćenje možepostići smanjenje broja mikroorganizama za 80 do 90%, što jasno pokazuje važnost sanitacije u peradarskim objektima. Iako 10-20% ne čini kao puno, mikrobi pod povoljnim uvetima brzo bi se ponovno razmnožili.Kako bi se postigla najbolja moguća sanaciju objekta potrebno je provesti dezinfekciju. Koncept dezinfekcije ima širok smisao, susrećemo na svakom koraku. Prošlost dezinfekcija ne može biti osim stočnih objekata ili veterine, prehrambene industrije i naše domove. Ukratko možemo reći da je dezinfekcija deo našeg života. Ona se može podeliti na biološku, zičku i kemijsku.

Biološka dezinfekcija

Biološka dezinfekcija znači redovito uklanjanje leševa, u postrojenjima za obradu otpada.

Fizikalna dezinfekcija

U peradi se najčešće koristi na dva načina zičko dezinfekcije:

  • Ventilacija. Dovođenjem svežeg zraka spušta se koncentracija mikroorganizama u zraku preko 60%. Ventilacijom izvađen je vlage, čime se smanjuje šanse za preživljavanje od mikroba. U isto vreme, u stajama s previše ventilacije i niskom vlagom podići ćemo prašinu u pogonu, a to je dobar nositelj mikroba. U tim slučajevima, moguće je koristiti metode sprej, koji može smanjiti od 30% od mikroba. U slučajevima ranim dišnih bolesti može se koristiti za sprej blagi otopine mlječne i mravlje kiseline, čime se dodatno smanjujebroj mikroorganizama u zraku.
  • Sušenje. Sušenje čiste površine je važan zbog dva razloga. Prvi razlog je sprečiti razvodnjavanje kemijskih dezin cijensa i osigurati njihovu e kasnost. Drugi razlog je u ostaloj nečistoći. Unatoč temeljitog čišćenje na površini ostaje tank nevidljivi slojevi koji su dobra zaštita mikroba od vanjskih utjecaja. Sa isušivanjem, počinje ova tanka plast nečistoće da se osuši, a na njihovoj površini nastaju pukotine (kao osušeni tla). Pukotine mikrobi ne pružaju zaštitu od upotrebe kemijskih sredstava za dezinfekciju, što je kemijski oblik dezinfekcije čini e kasnijim.

U zičkom dezinfekciju su brojne druge metode kojima peradarstvu retko upotrebimo.

Kemična dezinfekcija

Kao što ime sugerira, za izvršenje kemijske dezinfekcije se uglavnom koriste kemijske tvari otopljene ili u plinovitom stanju, koje uništava mikroorganizme. Moramo biti svesni da svaki dezinficijens ne radi na svaki mikroorganizam. Pojedini organizmi, zbog svoje strukture jesu otporni nekim dezinficijensima, dopuštajući nam, da se smanji izbor sredstava za obavljanje dezinfekcije. Određene vrste mikroorganizama mogu biti otporne na neki dezinficijens. Razloga za to su više. Imajte na umu da je svaka kuća vrsta “ stanovništva “. Farma, koji je bila izložena različitim mikroorganizmima, gde su naišli na razne bolesti, koje koristi različite tehnologije za uzgoj gde različite kategorije životinja, gde se koriste različite građevinske materijale, koji se provode različita metoda za čišćenje objekta. Sve to uteče na izbor za dezinfekciju i njegove efikasnosti. S druge strane, izbor je također pod uticajem širokom rasponu dezinficijensa. Više od 250 spojevi imaju u vlasništvu dezinfekciju koji su u praktičnoj upotrebi preko 100.

Za uspešno dezinfekcije, potrebno je uzeti u obzir nekoliko čimbenika koji su vrlo važni za obavljanje dezinfekcije:

  • Broj mikroorganizama. Broj mikroorganizama može biti pod uticajem čišćenja, što smo već govorili.
  • Koncentracija dezinficijensa. U pripremi dezinfekcijske otopine mogu biti više pogrešaka. Sa nedovoljnom koncentracijom dezinfekciju ne dobijemo potreban učinak dezinfekcije. S druge strane, netačna koncentracije ubrzava nastanak rezistencije mikroorganizama na određenu skupinu dezinficijensa. Netačna koncentracija se može postići korišćenjem dezinfekcijska sredstva koja su nepropisno pohranjene (vlaga,
  • temperatura previsoka) ili je istekao rok upotrebljivosti. Isto tako, ne treba zaključiti da ako dodate višu koncentraciju dezinficijensa ćete izbeći gore navedene neugodnosti. To može smanjuje učinak dezinfekcije i dovesti do dodatnog opterećenja na okoliš s dezinficijensima, opterećen je i vaš novčanik. Dezinficijensa uvijek se priprema neposredno prije upotrebe. Preporučujem da se načini otopina za dezinfekciju u manjem posudu ( kantu ), gde je dobro promešati (ne rukom !). Time se izbegava začepljenje mlaznica i prskalice i loš rad prskalice.
  • Količina dezinficijensa. Ako želimo si osigurati potrebnu količinu dezinfekcijske otopine, moramo znatikoliko je velikprostor koji ćese dezin cirati. U proseku, potrebno je pripremiti oko 0,4 litara otopine/m2. Za ove informacije potrebno je pročitati upute proizvođača.
  • Čas delovanja. Od vremenarada također ovisi o uspešnosti dezinfekcije, koji se obično navedenog u uputama. Dobro je danakon dezinfekcije i sušenja područja pustimo u miru barem 4-5 dana, ako je moguće u 14 dana.
  • Temperatura okoline. Znati je treba kad se obavlja dezinfekcija ili na visokim ili niskim temperaturama. Niža jeste temperatura duže vremena je potrebno za isti učinak. Idealna temperatura za dezinfekciju je između 10 i 20°C. Inače, dezinfekcija ubrzan toplije pripremljenu dezinfekcijske otopine (oko 40°C). Prema tome, neki od spojevaklora plina ne preporučuje za upotrebu pri temperaturama višim od 40°C. U slučajevima u kojima temperatura padne ispod nule učinkovite su samo neke dezin cijenseiz skupine lužina i kiselina.
  • Kakvoća površina. Kako bi se učinkovito dezin cirati zidovi najbolje odgovaraju pomalo grube površine. Grubost od zidova omogućava zadržavanje dezin cijensza dugo vremena, na taj način poboljšava e kasnost dezinfekcije.

Izvođenje kemične dezinfekcije

Primenom dezinfekcijske otopine koristi se za razne prskalice, ručne, motorne ili čak traktorske prskalice . Važno je da je zatvoreno područje u vremenu dezinfekcije dobro zatvoren , elektrika ventilatora je isključena ( po mogućnosti čep ili pokrivena ) ,tako da ne teče u prostor iz okolnog zraka , koji smanjuje učinak dezinfekcije. Za dezinfekcija također koristiti i strojeva pod visokim tlakom , koji koriste posebnu dezinfekciju mlaznice ili mlaznice s ravnom mlazom . Dezinfekcija provodi pri tlaku od 10-12 bara . Od površine mlaznica na udaljenosti od 1,5-2,0 metara . Kad se dezinfekcija vrši sa strojevima pod visokim tlakom također čuvati na sljedeće. Strojevi od hladne i tople vode visokog tlaka stroj eva imaju instaliraju tenkove za kontinuirano doziranje (doziranje ) otopinu za čišćenje.Međutim, ti tenkovi nisu prikladni za kontinuirano doziranje dezinfekcijske otopine, jer ne daju tačnu koncentracije otopine za dezinfekciju (o važnosti pravilne koncentracije otopine za čišćenje smo već razgovarali o tome ). Po mom iskustvu , bolje je da se priredi otopina u rezervoaru i instalirati dovodne vode u posudi s pripremljenom dezinfekcijske otopine. U tom slučaju, visokotlačni uređaj nije povezan na dovod vode, a stroj crpke dezinfekcijske otopine. Na taj način možemo osigurati opskrbu dezinfekcijske otopine pri konstantnoj koncentraciji. Preporučujem da je na ušću cevi, koje pomažu u kontejneru s dezinfekcijskim sredstvom instalirati mali filter koji će sprečiti bilo aspirira sedimenta otopine, i na taj način uzrokuje začepljenje izlazne mlaznice. Nakon obavljanja dezinfekcije, površine moraju se isprati pod tekućom vodom . Ne možete ostaviti ostatke dezinficijensa da dođu u kontakt sa životinjama, jer mogu izazvati ulceracije na koži i kopita .Ne zaboravite da isprati napajanje i kontrolu korita, gde je potrebno izvesti vrlo temeljito ispiranje. U industrijski uzgojene pogotovo u većim zdravstvenim problemima je dobro uzeti bris za mikrobiološku analizu kako bi se utvrdilo prisustvo patogena i uspešnost izvedene dezinfekcije. Rezultati briseva možete biti sigurni u efikasnost dezinfekcije prije uvođenja životinja u štali, a ako je potrebno, ponoviti dezinfekciju.

Plinovitom dezinfekciju su prikladni samo neke dezinficijense. Nakon završetka posla, potrebno je na svu opremu koja se koristi za obavljanje dezinfekcije izvršiti očišćenje, koje je potrebno demontirati in dobro sprati z vodo.

Pregled postopkov sanitacije hleva

 tabela-avijarna-inf-3

Dezinfekcija zemljišta

U sanaciji gospodarstva potrebno je napraviti dezinfekciju ambijentalnih objekata, kao što je dvorište, ispusta i drugih površina. Zemlja ima tendenciju “dezinfekcije”, koji povećavamo s isušivanje, pH promenama i rad solarnog zračenja (površina za čišćenje, košenje, oranja).

Ponašanje izvodioca dezinfekcije

Nakon završetka dezinfekcije gospodarstva potrebno je da se spreči mogućnost širenje sredstva u okoliš.

Potrebno je provesti dekontaminaciju izvođačima:

  • dezinfekcija prije svlačenjem
  • osobne dezinfekcije proces . ( čišćenje i dezinfekcija ) .
  • u posebnim plastičnim vrećicama kasni opremu namenjenu za spaljivanje i odeću , koja ide u daljnju dezinfekciju i čišćenje.
  • zaštitna sredstva od umetnog materijala ili gume treba oprati i stavljen u dezinficijensom. Ako osoba koja je oprema koja se koristi , sljedeći dan ,oprema ostaje na mestu za dezinfekciju . Inače, moramo spakovati opremu u plastičnu vrećicu izvan torbi dezinficirati.
  • pranje odeće natopljene sredstvom za dezinfekciju , parkiran u plastičnoj vrećici izvan torbi dezinficira. Haljina autoklavirana ili kuhana do 95 ° C u stroju za pranje rublja) . Ako se odeća ne može biti dezinficiran , te je bio u kontaktu sa zaraznim materijalom , to bi trebao biti spaljen.
  • nakon napuštanja osoblje gospodarstvo ne može imati bilo kakav kontakt s tom bolešću osetljivih vrsta za 2 dana.

Kretanje osoba na zaraznom gospodarsvu

Kako bi se osiguralo dobro izvršavanje akcije bitna je kontrola nad kretanjem ljudi i prometa. Bilo bi najbolje da je prostor ograđen ili mora biti označen . Ljudi koji su u gospodarstvu treba da:

  • • Sprovedu čišćenje sve obuće;
  • • Nosite odeću koja nije bila u kontaktu s peradi na gospodarstvu - ako postoji sumnja, to bi trebalo biti dezinfikovano;
  • • Operite ruke s puno toplom vodom i sapunom, ne zaboravi kosu;
  • • Dezinficirati izvana sve stavke koje su možda bili u kontaktu s drugim objektima u općoj upotrebi na farmi. Poseta u slučajevima izbijanja zaraznih bolesti je dopuštena samo ovlaštenim osobama. U principu, to je poželjno da je ulazak drugih osoba u tovu objekata što je manje moguć. U tu svrhu, potrebno je uspostaviti barijeru dezinficijens za ljude, gde je potrebno dezinficirati obuću. Za ove namene za dezinfekciju u dezbarieri. U dezbarijeru stavio spužvu. Blatne cipele zahtevaju prethodno četkom.

Također , promet na gospodarstvo u vreme izbijanja zaraznih bolesti je zabranjeno. Među općim merama za sprečavanje unošenja bolesti, uključuje rad dezbariere vozilo. To je trebao biti izgrađen:

  • • dno od nepropusnog materijala,
  • • duljina jednog vrtnje kotača (4M),
  • • dezbariere rub oluka kako bi se sprečilo prelijevanje,
  • • proverite efektnost dezinficijensa, nadstrešnice,
  • • sprečiti zamrzavanje dezinficijensa.

Među merama kontrole prenosa bolesti su vršenje dezinsekcije i štetočina istrebljenje.

dezobarijera-av-inf

Dezobariera

 

 

 Zaključak

Sanacija i dekontaminacija u slučaju izbijanja zaraznih bolesti je problematična i potrebne su posebne procedure koje su prilagođene individualnim uvetima. Važno je da su operateri svesni cijelog procesa uzgoja životinja, jer je to jedini način da se učinkovito provoditi sve mere koje su nužne u rehabilitaciji. Za seljaka također je važno pokušati sprečiti uvođenje patogena u dvorište s preventivnim merama. Na taj način može se pridonjeti zaustavljanju širenja bolesti.

Literatura

1. Asaj A. Dezinfekcija. Zagreb: Medicinska naklada 2000.

2. Strauch D, Böhm R. Reinigung und Desinfection in der Nutztierhaltung und Veredelungswirtschaft. Stuttgart: Enke Verlag 2002.

3. OIE. Disinfectants: actions and applications. Scientific and Technical Review, Vol. 14 (1), 1995.

4. OIE. Disinfectants: actions and applications. Scientific and Technical Review, Vol. 14 (2), 1995.

5. Pintarič Š. Sanitacija prašičerejskih objektov. V: Zbornik referatov. Murska Sobota: Kmetijsko gozdarska zbornica, 2001/2002, str. 31-5.

6. Pintarič Š. Sanitacija v prašičereji. V: Zbornik referatov. Murska Sobota: Univerza v Ljubljani, Veterinarska fakulteta, Nacionalni veterinarski inštitut, 2003, str. 3-21.

7. Pintarič Š. Preprečevanje širjenja povzročiteljev bolezni iz živinoreje - nova dognanja. Mesarič, Julija, Krulec, A. (ur.). Strokovni seminar 2004. 24 november 2004, Otočec pri Krki, str. 145-50. 

 

 

1 Veterinarska služba Slovenske vojske, Primoži 2, SI 1338 Kočevska Reka

2 Univerza v Ljubljani, Veterinarska fakulteta, Inštitut za higieno okolja in živali z etologijo, Gerbičeva 60, 1000 Ljubljana; e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

3 Univerzitetni klinični center Maribor, Radiološki oddelek, Ljubljanska c. 5, 2000 Maribor

 

Tekst preuzet iz knjige "Zbornik radova - XXV savetovanje dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - jedan svet jedno zdravlje -" uz dozvolu Srpskog veterinarskog društva

 

Najčešći propusti kod sprovođenja biosigurnosnih mera na farmama

Janković Ljiljana, Radenković-Damnjanović Brana, Teodorović Radislava, Đorđević Milutin1, Štefan Pintarič2, Peter Levstek3

Današnja intezivna proizvodnja životinja na farmama ne može se ni zamisliti bez pravilno de nisanih biosigurnosnih mera. Biosigurnost predstavlja niz koraka koje treba sprovoditi i poštovati da bi se sprečio ulazak bolesti na farme ili da bi se sprečilo iznošenje patogenih organizama sa farme, ukoliko postoje.

E kasna primena biosigurnosnih mera doprinosi boljem zdravlju životinja, većoj produktivnosti i profatibilnosti, bezbednosti hrane i zaštite životne sredine. Na kraju, ona doprinosi i većem ugledu stočarske proizvodnje i utiče na međunarodni promet životinjama i proizvodima životinjskog porekla.

Analizom biosigurnosti na farmama u našoj zemlji, uočene su brojne nepravilnosti (loš izbor lokacije farmi, radnici koji rade na farmama uzgajaju u svojim domaćinstvima krave, koze ovce i svinje, neodgovarajući karantin, nedosledni režim kod ulaska vozila i posetilaca u krug farme, dezbarijere za vozila su loše održavane, propusti kod sprovođenja mehaničkog čišćenja i sanitarnog pranja).

Uvod

Biosigurnosne mere su namenjene sprečavanju neželjenih situacija i unapređenju poslovanja farmi, a u suštini omogućavaju e kasnu preventivu bolesti. Infektivne bolesti se šire u zapatima i između njih uvođenjem obolelih grla, grla u periodu inkubacije ili leševima mrtvih životinja koji nisu uklonjeni na odgovarajući način. Uzročnici bolesti se rasejavaju i vozilima, opremom, odećom i obućom posetilaca ili zaposlenih koji imaju dodira sa više zapata, kao i kontaktom sa drugim životinjama, kao što su konji, psi, mačke, divljač, glodari, ptice i insekti. Patogeni se unose i šire i kontaktom sa kontaminiranim predmetima, hranivima koja mogu biti kontaminirana fecesom, površinskim i otpadnim vodama, nepravilnim gazdovanjem stajnjakom kada dolazi do njegovog rasipanja i nastanka prašine. (Hristov i sar., 2009; Nold, 2007).

Kada je reč o biosigurnosnim merama u užem smislu one se najčešće, što je potpuno pogrešno, isključivo svode na mere DDD. Mere DDD su samo segment ukupnih biosigurnosnih mera, pa kada se ne sprovode programski dodatno se umanjuju očekivani efekti, ali i obezvređuje njihov značaj.

U cilju pravilnog de nisanja biosigurnosnih protokola, same biosigurnosne mere su klasi kovane na spoljašnje i unutrašnje (Stanković i sar., 2008; 2010; Uhlehoop, 2007; Jugović i sar., 2009; Bowman i Shulaw, 2001). Spoljašnje biosigurnosne mere imaju za cilj da spreče ulazak bolesti na farmu zapravo da se svakodnevnim rutinskim merama smanji rizik od mogućnosti unošenja infekta. To su opštene mere i odnose se na pravilan izbor lokacije za izgradnju objekata, kupovinu tj. uvođenje samo zdravih životinja u objekat, sprovođenje karantina, maksimalnu redukciju ulazaka stranih lica tj. posete farmskim objektima, obavezno prisustvo dezbarijera na ulazama. Pored mera izolacije, veoma bitne su i biosigurnosne mere koje se odnose na transport životinja, pravilno skladištenje đubreta i neškodljivo uklanjanje leševa. U cilju detaljnijeg sagledavanja problematike u kratkim crtama analiziraćemo svaku meru pojedinačno.

Pravilan izbor lokacije za izgradnju farmskih objekata jedan je od osnovnih principa izolacije kao temelja biosigurnosti. Fizička udaljenost farmskih objekata od naselja, drugih farmi i industrijskih objekata, veoma je značajna zbog mogućnosti širenja patogenih uzročnika putem insekata i glodara.

Kupovina tj. naseljavanje objekata novim jedinkama mora biti tako organizovano da se u što kraćem vremenskom roku objekat napuni jedinkama koje potiču iz zdravog zapata, koje su vakcinisane i potiču iz područja koja su proglašena slobodna za određene bolesti.

Karantin je obavezna zakonska mera koja ima za cilj sprečavanje unošenja zaraze u zdrav zapat ali i aklimatizaciju životinje na nove smeštajne uslove i predstavlja osnovu u sprovođenju biosigurnosnih mera. Karantin je posebno izgrađen objekat, strogo izolovan sa dezinfekcijonom barijerom na ulazu i hranom obezbeđenom za sve vreme trajanja karantina. Karantinski objekt ne sme biti smešten u krugu u kome se nalaze druge životinje iste vrste, odnosno životinje na koje se može (uzajamno) prenositi bilo koja zarazna bolest. Karantin treba da bude sagrađen tako da omogućava svojim građevinsko tehnološkim karakteristikama normalno sprovođenje svih veterinarsko sanitarnih mera. U karantinu se sprovode mere dijagnosike i imunopro lakse u cilju zaštite životinja od bolesti koje se potencijalnomogu pojaviti na području budućeg uzgoja.

Dezinfekciona barijera je jedna od veoma važnih mera spoljašnje zaštite objekta. Dezbarijera treba da bude široka tako da u potpunosti pokriva širinu ulaza za zaposlena lica i širinu ulaza za transportna sredstva. Na ulazu i izlazu iz dezbarijere mora da bude kosina kako bi vozila lako prolazila.Točkovi transportnih sredstava moraju tokom prolaska kroz dezbarijeru tj. dezinfekciono sredstvo, najmanje jednom da se okrenu u punom krugu. E kasan je i niz raspršivača koji se postavljaju poprečno preko saobraćajnica tako da se točkovi, donji deo ili čitavo vozilo potpuno natope dezinfekcionim sredstvom.

Dužina dezbarijere određuje se na osnovu obima točka transportnog sredstva, koji je uvećan za 1m. Dubina dezbarijere je oko 25 cm a visina dezinfekcionog sredstva u njoj treba da iznosi 15 cm.U dezinfekcione barijere namenjene za dezinfekciju obuće radnika stavljaju se kompozitni sunđeri koji dobro upijaju tečnost, a isto tako svojom elastičnošću omogućavaju dobar kontakt gazne površine obuće i rastvora dezinfekcionog sredstva. Inače treba istaći, da uobičajene gumene čizme imaju rebrasti pro l pendžeta u koji se skuplja prljavština. Zato se uz bazen za pešake postavlja posuda sa vodom i četkom za prethodno pranje obuće. Postoji i mogućnost stavljanja plastičnih navalaka preko obuće. Za posetioce moraju stajati na raspolaganju gumene čizme ili kaljače, koje se mogu navući preko cipela i nose se za vreme posete farmi. Dezbarijere bi trebalo da budu natkrivene kako bi se zaštitile od atmosferskih padavina. Od dezinfekcionih sredstava najčešće se koristi 2-3% rastvor NaOH, a pH vrednost radnog rastvora mora da iznosi oko 13-14.

U krug farme mogu da uđu isključivo vozila čiji je ulazak neophodan. Prevozna sredstva kojima se prevoze životinje moraju da se mehanički očiste, potom da se izvrši temeljno sanitarno pranje a zatim da se dezin kuju (Sl list SFRJ 22/89). Vozilo koje ulazi na farmu mora da ima potvrdu o obavljenoj dezinfekciji od ovlašćene veterinarske organizacije, i ukoliko stanje vozila odgovara potvrdi o obavljenoj dezinfekciji ulazak vozila na farmu se dozvoljava. Vozač ne bi trebalo da napušta vozilo, već da sve operacije oko utovara ili istovara obave radnici farme, neposredno zaduženi i obučeni za izvođenje da te operacije. Ukoliko vozač mora da izađe iz vozila, ne sme da napušta dozvoljeno područje.

Transportuju se samo zdrave, obeležene životinje u namenskim dezin kovanim transportnim sredstvima. Prevozno sredstvo koje posle transporta nije pravilno očišćeno, oprano i dezin kovanomože da bude izvor bolesti za druge životinje (Amass i sar., 2007, Mannion i sar., 2008, Janković i sar. 2013). Čišćenje i dezinfekcija transportnih sredstava vrši se na dezinfekcionim punktovima. Dezinfekcioni punktovi moraju da imaju slivne površine od betona, sa odgovarajućim slivnikom i jamom za sakuplajnje tečnosti. Takođe mora da postoji posebni betonski deo ili kontejner za sakupljanje đubreta.

Položaj đubrišta u okviru farme i organizacije izđubravanja proužaju puno informacija o nivou biosigurnosti na farmi i svesti zaposlenih. Primena digestije, osunčavanja ili svakog drugog prihvatljivog vida biološke degradacije smatra se poželjnim, i veoma su značajni za podizanje nivoa biosigurnosti na farmi.

Posete farmama treba ograničiti. Ulazak u farmu mora biti pod stalnim nadzorom i o njemu se moraju voditi detaljni podaci. U slučaju posete neophodno je sprovoditi sve mere koje se odnose na presvlačenje, zamenu obuće, prolazak kroz dezbarijeru i obavezno pranje ruku toplom vodom i sapunom (najbolje tečnim) a potom dezinfekcija pod mlazom dezinfekcionog rastvora ili potapanjem u dezinfekcioni rastvor. U nekim biosigurnosnim protokolima, zahteva se da posetilac farme 12 časova pre toga nije bio u kontaktu sa životinjama. Svaka poseta mora biti evidentirana i ne sme se dozvoliti poseta licima koja dolaze iz drugih područja ili objekata u kojima postoji potencijalna sumnja na prisustvo patogenih uzročnika. Ulazak u pojedine delove farme treba ograničiti na što manji broj segmenata proizvodnje, u zavisnosti od svrhe posete (inspekcijski ili poslovi nadzora, usluga ili dopremanja ili otpremanja hrane, životinja ili opreme). Posetiocima ne bi trebalo dozvoliti da ulaze u delove farme u kojima borave životinje, posebno u objektima u kojima su smeštene najosetljivije kategorije kao što su prasilište i odgajivalište. Ukoliko je to neizbežno, posetioci bi trebalo da se u njima zadržavaju što je kraće moguće. Pri obilasku farme treba se pridržavati redosleda koji podrazumeva posetu prvo najosetljivijim kategorijama, kao što su prasad, a zatim onim katergorijama koji su manje osetljive. Ukoliko je potrebno iz bilo kog razloga ponovo ući u objekat u kome su smeštene mlađe životinje, posetilac mora iznova proći proceduru dezinfekcije ruku i obuće, i presvlačenja (Jugović i sar., 2009).

Zaposlenim licima se zabranjuje uzgoj životinja na privatnim posedima. Zaposlene treba ne samo obučiti da rade prema biosigurnosnim protokolima, već da kroz odgovarajuću obuku i informisanje shvate i razumeju zašto je važno neku od radnji izvesti na propisani način.

Leševi uginulih životinja se spaljuju ili se transportuju u ka lerije.Velike industrijske farme moraju imati objekat za odlaganje uginulih životinja sa ugrađenom opremom za kontrolisanje unutrašnje temperature.Takvi objekti se grade po propisima i određenog kapaciteta u zavisnosti od vrste i broja domaćih životinja na farmi. Takođe moraju imati i ugovore sa ka lerijama o preuzimanju leševa iz tih objekata. U nekim opštinama formirane su zoohigijenske službe koje sakupljaju leševe i transportuju u ka lerije ili spalionice.

Unutrašnje biosigurnosne mere de nisane su u svim biosigurnosnim protokolima na farmama, kroz planove sanitarne procedure koji se kontinuirano sprovode. Za svaki farmski objekat pravi se plan sanitarne procedure ponaosob, zavisno od kapaciteta objekta, građevinsko tehničkih karakteristika i tipa proizvodnje. U osnovi nju sačinjavaju protokoli dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije, koje izvode specijalizovane službe same farme ili sa strane, shodno zakonskoj proceduri. Ove mere treba da sprovode veterinarski radnici kontinuirano. O svemu se vodi pismena evidencija koja se čuva najmanje tri godine.

Dezinfekcija objekata je unutrašnja biosigurnosna mera koja se sprovodi nakon mehaničkog čišćenja i sanitarnog pranja. Mehaničko čišćenje ima za cilj da se sa podova objekta i drugih površina ukloni sva vidljiva nečistoća koju najčešće čini fekalni otpad i ostaci hrane. Sakupljeno đubre se odvozi na određeno mesto (50 metara udaljeno od farmskog objekta) i skladišti. Mehaničkim čišćenjem se može ukloniti od 25-50% mikroorganizama sa poda objekta. Nakon završetka čišćenja objekta, čiste se sve saobraćajnice unutar ekonomskog dvorišta. Po završenom mehaničkom čišćenju pristupa se sanitarnom pranju kojim se uklanja ostatak nečistoće. Infektivni materijal može često da prodre duboko u razne predmete i površine, odnosno može da bude prekriven raznom nečistoćom, naročito organskog porekla, u kojoj se nalazi veliki broj mikroorganizama. Primena bilo kakavog hemijskog dezinfekcionog sredstva na takvom mestu teško da može da dovede do nekog rezultata, jer dezi cijens neće moći da prodre do mikroorganizama. Na taj način dezi cijens gubi veliki deo svoje dezinfekcione sposobnosti, odnosno do mikrorganizma dopire samo njegov neznatni deo. Zato odstranjivanje nečistoća sa površina koje se dezin kuju predstavlja važnu meru, u stvari uslov za uspešnu dezinfekciju. Kod čišćenja svih površina, odnosno suvog materijala, potrebno je prethodno da se iste navlaže vodom ili dezin cijensom. To je potrebno zbog toga da se prilikom čišćenja ne bi dizala prašina, a sa njom zajedno i mikroorganizmi. Ovi mogu in cirati druge površine, a aerogenim putem i osoblje koje sprovodi čišćenje. Ni posle temeljnog mehaničkog čišćenja ne može se reći da je odstranjena sva nečistoća koja bi smetala delovanju dezinfekcionog sredstva. Zbog toga je kao drugu etapu, iza mehaničkog čišćenja, potrebno sprovesti sanitarno pranje. Ovim postupkom skida se preostala nečistoća, a sa njom i znatne količine mikroorganizama. Sanitarno pranje treba naročito temeljno sprovesti na podovima, donjim delovima zidova i boksevima u stajama, radnim površinama itd. Sanitarno pranje vrši se sa toplom vodom, pod pritiskom temperature oko 400C.

Dezinsekcija objekata treba da se sprovodi kontinuirano imajući na umu prisustvo brojne populacije insekata, pre svega muva u samim objektima i neposrednoj okolini. Na farmi treba koristiti higijenske i zaštitne mere, pre svega pravilno skladištenje đubreta, postavljanje zaštitnih mreža na prozore i ventilacione otvore, kao i upotrebu hemijskih srdstava (adulticida i larvicida).

Deratizacija je jedna od veoma važnih mera u sprovođenju biosigurnosnih protokola. Pored primene hemijskih rodenticidnih sredstava na farmama je neophodno preduzeti građevinsko tehničke i preventivne mere u cilju smanjenja ulaska glodara u famske objekte. Potrebno je pravilno održavanje ekonomskog dvorišta što podrazumeva redovno košenje i uklanjanje korova i rastinja (Đorđević i sar., 2008).

Odnos prema drugim životinjama na farmi - iako to nije poželjno, nekad se ne može zanemariti potreba ili želja stočara da na farmi imaju pse i mačke. Međutim, ovim životinjskim vrstama treba onemogućiti pristup u neke delove farme. Pored toga, kod njih je obavezno sprovođenje redovnih preventivnih mera zdravstvene zaštite i monitoringa na pojedine bolesti.

Kontrola ptica - ptice (golubovi, vrapci, čvorci, laste, vrane, svrake i sl.) mogu biti nosioci infektivnog materijala na nogama ili preko organa za varenje ili disanje. Stoga se preporučuje zatvaranje rupa pogodnih za pravljenje gnezda, postavljanje mreža na prozore i otvore za ventilaciju, zatvaranje otvora na silosima i pokrivanje rubova ispod krovišta i streha pogodnih za pravljenje gnezda i zadržavanje ptica (Jugović i sar., 2009).

Najčešći propusti kod sprovođenja biosigurnosnih mera na farmama

Analizom biosigurnosti na farmama u našoj zemlji Stanković i Hristov, (2009) i Stanković i sar. (2008; 2010) uočili su brojne nepravilnosti sada već prevaziđenih proizvodnih koncepcija koje se i dalje primenjuju. Analizom lokacija farmi utvrdili su neshvatljivo zanemarivanje osnovnih postulata zoohigijene i zaštite životne sredine, što ugrožava ne samo proizvodnju na farmama, već i zdravlje okolnog stanovništva. Proizvodnja u individualnom sektoru se skoro po pravilu odvija u seoskim naseljima zbijenog tipa, gde je nemoguće postići potrebnu udaljenost od stanova, saobraćajnica ili proizvodnih objekata. Veliki problem je tolerantan odnos rukovodilaca farmi prema držanju od strane radnika farme, sopstvenih svinja, goveda ili koza, koje mogu biti izvor infekcije za farmski zapat. Nedostatak zelenog pojasa oko farme u krajevima u kojima dominira košava ili severni vetar doprinosi ne samo hlađenju objekata i stvaranju neadekvatnih uslova smeštaja, već može olakšati prodor infektivnih agenasa u krug farme, a zatim i u objekte sa životinjama. Iako je kod uvođenja novonabavljenih grla presudan njihov zdravstveni, tačnije serološki status, njihov smeštaj u karantinu je, najblaže rečeno, problematičan. Novonabavljene životinje često se drže u krugu same farme, osoblje koje ih opslužuje radi i sa životinjama iz zapata, što je ne prihvatljivo.

Isti autori su vršili ocenu kontrole kretanja i prometa i odnos prema posetiocima. Dobijeni podaci su pokazali da su ove mere bolje sprovode na fami svinja (ocena 4,56 i 2,50) nego na farmi krava (ocena 2,30 i 1,67). Takođe su utvrdili da iako se na nekim farmama sa edukovanim osobljem vodi računa o ograničenom broju poseta tokom jednog dana i ne dozvoljava se ulazak u kritične segmente, uočen je nedostatak ozbiljnog i doslednog režima ulaska vozila i posetilaca u krug u pojedine delove farme što predstavlja ozbiljan problem, delom zbog nepouzdanosti e kasnosti izvršene dezinfekcije vozila koja ulaze u krug farme.Veliki problem predstavlja potpuna nefunkcionalnost dezbarijera i punktova za dezinfekciju i presvlačenje posetilaca na ulazu u farmu. Dezbarijere za vozila su loše održavane, nenatkrivene, često i niže od okolnog terena što omogućava slivanje atmosferskih i površinskih voda u njih, ne kontroliše se pH rastvora u dezbarijerama posle padavina. Dezinfekcija obuće i ruku predstavlja često samo psihološku barijeru, dok su mesta za presvlačenje često improvizovana, sa ukrštanjem puteva kretanja u sopstvenoj i „čistoj“ obući za farmu. Slične ocene su dobijene i po pitanjima kontrole ishrane i vodosnabdevanja (3,00 i 3,29), izđubravanja (3,00 i 4,00), uklanjanja uginulih životinja (2,60 i 2,80), dok su odnos prema drugim životinjama na farmi (3,33 i 5,00) i kontrola populacija glodara i ptica (1,83 i 3,83) bili bolji na farmi svinja. Faze

dezinfekcije mehaničko čišćenje i sanitarno pranje na našim farmama se ne sprovode uvek temeljno, što dezin cijense, koji deluju samo na mestu kontakta sa površinom, može učiniti nee kasnim. Pored toga, dezinfekcija na ulazu, pre svega na govedarskim farmama, je na nezadovoljavajućem nivou. Na pojedinim farmama u dezbarijerama uopšte nema dezinfekcionog rastvora.

Zaključak

Današnja intezivna proizvodnja životinja na farmama ne može se ni zamisliti bez pravilno de nisanih biosigurnosnih mera, čiji je zadatak da korišćenjem nemedikamentoznih sredstava zaštite zdravlje jedinki na farmama. E kasna primena biosigurnosnih mera doprinosi boljem zdravlju životinja, većoj produktivnosti i pro tabilnosti, bezbednosti hrane i zaštite životne sredine. Većina biosigurnosnih mera je jednostavna i ne košta puno.

Međutim, istraživanja su pokazala da u našoj zemlji posebno kada su farme u pitanju postoje brojne nepravilnosti i propusti u obezbeđenju biosigurnosti. Propuste (izuzev lošeg izbora lokacije) i nepravilnosti je uglavnom moguće ispraviti jer su biosigurnosne mere jednostvne i ne koštaju puno.

 

1 dr Janković Ljiljana, vanredni profesor, dr Radenković-Damnjanović Brana, redovni profesor, dr Teodorović Radislava, redovni profesor, dr Milutin Đorđević, vanredni profesor, Katedra za zoohigijenu, Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu

2Dr. Štefan Pintarič, Univerza v Ljubljani, Veterinarska fakulteta v Ljubljani, Gerbičeva 60, 1000 Ljubljana

3 Veterinarska služba Slovenske vojske, Primoži 2, SI 1338 Kočevska Reka

 

Literatura

1. Amass F, Thompson B, Dimmich M, Gaul A, Schneider J. Impact of downtime on reducing aerobic bacterial counts in cleaned and disinfected trailers, J Swine Health Prod 2007; 15(1): 37-41.

2. Bowman G, Shulaw W. Biosecurity Fundamentals for Extension Personnel, Ohio State University Extension fact Sheet. 2001; http:// www. ohioline.osu.edu

3. Denisov AA, Sclyarov OD, Salmakov KM, Shumilov KV. The Russian experience in brucellosis veterinary public health, Rev. sci. tech. Off. int. Epiz. 2013; 32 (1): 229-237.

4. Djordjević M, Radenković-Damnjanović B, Vučinić M, Teodorović R, Janković Lj, Živanov D. Biosigurnosne mere u intezivnoj proizvodnji svinja. Zbornik radova, XIX Savetovanje dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija u zaštiti zdravlja ljudi i životinja sa međunarodnim učešćem. 2008; 187-195.

5. Hristov S, Stanković B, Petrujkić T. Standardi dobrobiti i biosigurnosti na farmama goveda i svinja - uslovi smeštaja i držanja goveda i svinja. Veterinarski glasnik, 2009; 63: 5-6, 369 - 379.

6. Janković Ljiljana, Radenković-Damnjanović Brana, Karabasil N, Mirilović M, Marić S. Ispitivanje uticaja postupaka dezinfekcije na higijenu u zanatskoj klanici. Veterinarski glasnik, Beograd. 2012; ( 66): 3-4, 219-231.

7. Jugović D, Vasiljević T, Valčić M. Primena biosigurnosnih mera u uslovima intenzivne svinjarske proizvodnje. Veterinarski Žurnal Republike Srpske, 2009; IX, 62-67.

8. Pravilnik o načinu neškodljivog uklanjanja životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla i o uslovima koje moraju da ispunjavaju objekti i oprema za sabiranje, neškodljivo uklanjanje i utvrđivanje uzroka uginuća i prevozna sredstva za transport životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla (Sl. Glasnik SFRJ br.53/89).

9. Pravilnik o utvrđivanju mera za rano otkrivanje, dijagnostiku, sprečavanje širenja, suzbijanja i iskorenjivanja zarazne bolesti bruceloza goveda, način njihovog sprovođenja kao i način utvrđivanja stausa gazdinstva slobodnog od bruceloze, (Sl. Glasnik RS 91/05).

10. Stanković B, Hristov S, Zlatanović Z.Planovi biosigurnosti na farmama goveda i svinja. Radovi sa XXIV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa. 2010;

(16): 3-4, 125-132.

11. Stanković B, Hristov S. Najčešći propusti u obezbeđenju biosigurnosti na farmama goveda i svinja. Zbornik naučnih radova. 2009; (3-4): 103-110.

12. Stanković B., Hristov S., Petrujkić T, Todorović-Joksimović, M, Davidović V, Bojkovski J. Biosigurnost na farmama svinja u svakodnevnoj praksi. Biotehnologija u stočarstvu. 2008; 24: 601-608.

13. Stanković B, Hristov S, Zlatanović Z. Planovi biosigurnosti na farmama goveda i svinja. Radovi sa XXIV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa. 2010;

(16):3-4,125-132.

14. Uhlenhoop E. Plan biosugurnosti na stočarskim farmama. Tematski zbornik „Dobrobit životinja i biosigurnost na farmama”. 1. međunarodna konferencija o dobrobiti i biosigurnosti na farmama u Srbiji, Poljoprivredni fakultet, Beograd 2007; 227-38. 

 

Tekst preuzet iz knjige "Zbornik radova - XXV savetovanje dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - jedan svet jedno zdravlje -" uz dozvolu Srpskog veterinarskog društva

Dezinfekcija, dezinsekcija, deratizacija

Sprečavanje širenja avijarne influence

Zoohigijenski tretman pašnjaka u cilju prevencije parazitskih infekcija malih preživara

Biosigurnosne mere u zoološkim vrtovima

Najčešći propusti kod sprovođenja biosigurnosnih mera na farmama

Prijavi se

Pretraži sajt

Oglasi

Forum - SVINJE

  • No posts to display.

Oglasi za posao

veterina.info fan box