Trichinella spiralis Sistematika carstvo: Animalia tip: Nematoda klasa: Adenophorea red: Trichurida porodica: Trichinellidae rod: Trichinella Railliet, 1895. Sistematika Trichinella britovi Trichinella murrelli Trichinella nativa Trichinella nelsoni Trichinella papuae Trichinella pseudospiralis Trichinella spiralis Trichinella zimbabwensis

Trihina (Trichinella) je rod parazitskog valjkastog crva iz tipa nematoda koja uzrokuje trihinozu (takođe poznatu kao trihineloza). Članovi ovog roda se često nazivaju trihinela ili trihinski crvi. Nematode su karakteristične po tome što imaju jednosmerni digestivni trakt, sa telesnom dupljomformiranom samo od ektoderma i endoderma.

Ovaj rod je otkriven u obliku larvi 1835. One žive u ćelijama skeletalnih mišića. Odrasli crvi borave u kolumnarnom epitelu vezanom za membranu, kao intramultićelijski paraziti.

Trihina je parazit tankog creva mnogobrojnih sisara. U mišićima životinja larve ovog parazita mogu da žive učaurene duže vreme. Ovim parazitom čovek se inficira jedući zaraženo meso. Do toga dolazi ako ono nije dovoljno kuvano, prženo ili pečeno. U velikim komadima trihina ne može da se uništi u dubini, jer toplota nije dovoljno jaka. U sušenom mesu ili kobasicama larve trihine mogu takođe da se održe dosta dugo.

Trichinella spiralis

Uzročnik trihineloze, Trichinella spiralis, može se razvijati samo kod sisara, i to kod mesoždera i svaštojeda. Stoga od trihineloze obolijevaju svinja, štakor, pas, lisica, medved i jazavac, a glavni domaćini su svinja i pacov. Budući da su pacovi kanibali i proždiru jedni druge, trihinela se prenosi sa pacova na pacova, a pacov se može zaraziti i zaraženim otpacima svinjskog mesa. Svinja se inficira proždirući zaraženog pacov ili hraneći se otpacima svinjskog mesa u klanicama, itd. Najvažniju etiološku ulogu za razvoj trihineloze ima trihinelozno svinjsko meso, sušeno, nedovoljno smrzavano (-15°C kroz tri nedelje ili naglo smrzavanje na -37°C ubija tihinelu) ili nedovoljno pečeno, naročito kobasice i šunka. Bolest se kod čoveka javlja sporadično (povremeno) ili u epidemijama. Češća je u SAD-u, no ima je i u drugim krajevima svijeta, a i kod nas se javlja sporadično ili u manjim epidemijama. Trichinella spiralis je parazit poprečnoprugaste muskulature. Odrasle trihinele su kratkotrajni stanovnici tankog crijeva. Tanke su poput konca, mužjaci su dugi od 1,4-1,6 mm, a ženke dvaput duže. Nalaze se u sluznici, no mogu prodrijeti i do mezenterijskih (trbušnih) limfnih čvorova. Pri jedenju zaraženog mesa čaure mišićnih trihina budu svarene, a tako oslobođeni paraziti prolaze u tanko crijevo, gde rastu i polno dozrevaju. Nakon dva dana dolazi do kopulacije (parenja). Od sedmog dana dalje viviparne (˝trudne˝) trihinele legu mlade u crevnim resicama. Nakon toga ženke uginu dok su mužjaci nestali iz creva još ranije, ubrzo nakon oplodnje. Jedna ženka može izleći preko 15.000 embriona. Embrioni prelaze limfnim putem u krvotok, a zatim u poprečnoprugastu muskulaturu, gde se savijaju i začaure. Začaurene larve su vrlo otporne te mogu ostati u životu, pa čak i u osoljenom i sušenom mesu životinja, pa i u nedovoljno kuhanom smrzavanom mesu. U muskulaturi čoveka mogu živeti do 30 godina. Najviše ih se nađe u muskulaturi za žvakanje, mišićima oka i grkljana, interkostalnim (međurebrenim) mišićima i dijafagmi. Tu ulaze među mišićna vlakna gde se počinju savijati u spiralu. Kao strana tela izazivaju u mišiću reaktivnu upalu. Tako se stvori ovalna cista, izdužena prema osovini mišićnog vlakna, okružena upalnim ćelijama među kojima ima mnogo eozinofilnih leukocita. Začaurene larve propadaju ukoliko ih ne proguta drugi nosilac. Tada će se u tankom crijevu onoga tko ih proguta otopiti ciste i iz njih izaći larve koje za nekoliko sati prodru u sluznicu creva gdje se ubrzo presvlače a za dva dana sazrevaju u mužjake i ženke. Oplođene ženke počnu na to polagati larve i time se zatvara životni ciklus trihinele.

 

Izvor: wikipedia 

Metilji  - trematode Veliki metilj (Fasciola hepatica) Sistematika Carstvo: Animalia Tip: Platyhelmintes Klasa Trematoda Rudolphi, 1808. Potklase  Aspidogastrea Digenea

Metilji (Trematodes) su najbrojnija grupa pljosnatih crva koja vodi parazitski način života i nema trepljast epitel.

Metilji parazitiraju kao:

• ektoparaziti (na površini tela domaćina) ili

• endoparaziti (unutrašnji paraziti).

Telo im je jako dorzoventralno spljošteno i listoliko. Pored osobina koje su već navedene za čitav tip pljosnatih crva, metilji imaju i osobine koje su rezultat njihove prilagođenosti (adaptacije) na parazitski način života.

Adaptacije na parazitski način života
Kao rezultat prilagođenosti na specifičan način života, metilji su dobili određene osobine :

• imaju razvijene organe za pričvršćivanje za telo domaćina; ti organi su mišićne, tanjiraste pijavke koje su kod najvećeg broja smeštene oko usnog otvora (usna pijavka), dok neki imaju trbušnu ili grupu pijavki na zadnjem kraju tela;

• čula su slabo razvijena; kod larvi su razvijeni taktilni i hemoreceptori koji im pomažu u pronalaženju domaćina;

• dobro je razvijen hermafroditni polni sistem (on zauzima najveći deo unutrašnjosti tela); muški polni sistem građen je od para semenika i semevoda; ženski polni sistem osim jajnika i jajovoda sadrži idodatne žumancetne i ljuščane žlezde (oplođeno jaje se izbacuje u spoljašnju sredinu);

• razviće se odvija preko niza larvalnih stupnjeva, tako da je njihov životni ciklus veoma složen i uključuje najmanje dva domaćina - domaćin u kome parazitira odrasla jedinka (adult) je trajni (primarni) domaćin, dok onaj u kome parazitira larva je prelazni domaćin.

Razvojni ciklus velikog metilja

Razviće velikog, goveđeg metilja (Fasciola hepatica) odvija se preko dva domaćina : neki sisar (govedo, ovca, čovek) i barski puž.

Razviće je cikličan proces i odvija se na sledeći način:

• iz tela sisara se sa izmetom izbace oplođena jaja;

• jaja dospevaju u vodu (najčešće neka bara) gde se iz njih razvija larva miracidijum; ona neko vreme pliva po vodi dok ne pronađe domaćina – barskog puža;

• u barskom pužu se obrazuje nekoliko larvalnih oblika : od miracidijuma se obrazuju sporociste, od njih redije, a od redija postaju cerkarije;

• cerkarije napuštaju telo barskog puža, plivaju neko vreme, a zatim se pričvrste za neku barsku biljku i tu se učaure (incistiraju) pa se sada nazivaju metacerkarije;

• hraneći se tim biljkama, ovca (govedo) unese u crevo incistirane metacerkarije;

• u telu sisara metacerkarije se razvijaju u aktivan stupanj – mladi metilj, koji krvlju dospeva u jetru gde dostiže polnu zrelost i produkuje oplođena jaja .

Literatura

• Biblioteka Planeta Zemlja i život na njoj, Čovek i životinjski svet, ZUNS i Srpsko biološko društvo, Beograd, 1987.

• Dogelj, V, A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, Beograd, 1971.

• Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.

• Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.

• Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.

• Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.

• Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.

• Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.

• Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.

• Petrov, Brigita, Radović, I, Miličić, Dragana, Petrov, I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum), Biološki fakultet, Beograd, 2000.

Spoljašnje veze

• BioNet škola

Metastrongilus Metastrongylus sp. pod mikroskopom Sistematika Carstvo: Animalia Tip: Nematoda Klasa: Secernentea Red: Strongylida Porodica: Metastrongylidae Rod: Metastrongilus Vrste M. elongatus (Dujardin, 1845) sinonim: M. apri M. pudentodectus (Wostokow, 1905) M. salmi (Gedoelst, 1823) M. confusus (Jansen, 1964) M. asymmetricus (Noda, 1973)

Metastrongylus (Metastrongilus) je rod valjkastih crva iz porodice Metastrongylidae. Dužina mužijaka iznosi od 12 do 26 milimetara a ženkii 20 do 50 mm. Vrste ovoga roda parazitiraju prvenstveno u bronhijama distalnih delova pluća svinja. Bolest koju uzrokuju ovi paraziti se zove metastrongiloza.

Vrste

• Metastrongylus elongatus (Dujardin, 1845) sinonim: M. apri

• Metastrongylus pudentodectus (Wostokow, 1905)

• Metastrongylus salmi (Gedoelst, 1823)

• Metastrongylus confusus (Jansen, 1964)

• Metastrongylus asymmetricus (Noda, 1973)

Životni ciklus

Pljosnati crvi - cestode  Svinjska pantljičara (Taenia solium)  Sistematika Carstvo: Animalia Tip: Platyhelmintes Klasa Cestoda Potklase  Cestodaria Eucestoda

Pantljičare (Cestodes) su klasa pljosnatih crva koja vodi isključivi endoparazitski način života. Odrasle jedinke žive u crevu čoveka i izazivaju teška oboljenja jer su veoma patogene.

Telo im je izduženo, dorzoventralno spljošteno (ima oblik pantljike) i podeljeno na veliki broj članaka (proglotisa) koji zajedno dostižu dužinu od 1 mm pa do 10 m. na telu se razlikuju:

• prednji deo je u obliku sićušne glave (scolex);

• iza glave je suženje (vratni region), koji predstavlja embrionalnu zonu jer se u njemu stalno obrazuju novi proglotisi; najmlađi proglotisi su oni koji su najbliži vratnom delu, a idući ka kraju lanca članci su sve stariji;

• niz proglotisa koji se označava kao lanac (strobila).

Adaptacije na parazitski način života

• pantljičare su izgubile crevni takt; hranu uzimaju osmotskim putem iz creva domaćina preko cele površine tela; zbog toga se na površini tela obrazuju trnoliki izraštaji koji povećavaju apsorpcionu (upijajuću) površinu;

• u njihovom telu su nađene materije koje neutrališu dejstvo crevnih enzima domaćina, inače bi bile svarene od strane domaćina;

• organi za pričvršćivanje su u obliku pijavki i kukica i nalaze se samo na skoleksu;

• polni sistem je hermafroditan i dobro je razvijen (bolje razvijen nego kod metilja); svaki proglotis je gotovo potpuno ispunjen polnim organima, kako muškim tako i ženskim; u prednjim, mladim člancima polni sistem još nije funkcionalan, u srednjim je funkcionalan (proizvode se polne ćelije), a zadnji su potpuno ispunjeni oplođenim jajima; zadnji članci se otkidaju i iz njih se oslobađaju jaja, koja sa fecesom domaćina dospevaju u spoljašnju sredinu;

• razviće se odvija preko larvalnih oblika; tako je trajni domaćin goveđe (Taenia saginata) i svinjske pantljičare (Taenia solium) čovek, a prelazni domaćin je goveče, odnosno svinja;

  • oplođena jaja dospevaju sa fecesom domaćina u spoljašnju sredinu, a zatim u prelaznog domaćina – svinju;
  • u crevu svinje izleže se larva onkosfera;
  • larva kukicama probija crevo, ulazi u krv i krvlju dospeva u jetru, mišiće, pluća, mozak; ** u tim organima onkosfera se razvija u bobicu (finu);
  • čovek se zarazi jedući nedovoljno kuvano ili pečeno bobičavo meso pa se u njegovom crevu iz bobice razvije pantljičara.

Pseća pantljičara (lat. Echinococcus granulosus) kao trajnog domaćina ima psa, a kao prelazni domaćin je čovek. Ciste (larve) pseće pantljičare mogu u telu čoveka izazvati teške, nekada smrtonosne posledice.

Literatura 

• Biblioteka Planeta Zemlja i život na njoj, Čovek i životinjski svet, ZUNS i Srpsko biološko društvo, Beograd, 1987.

• Dogelj, V, A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, Beograd, 1971.

• Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.

• Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.

• Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.

• Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.

• Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.

• Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.

• Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.

• Petrov, Brigita, Radović, I, Miličić, Dragana, Petrov, I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum), Biološki fakultet, Beograd, 2000.