Valjkasti crv - nematoda   Sistematika Carstvo: Animalia Tip: Nematoda Rudolphi, 1808  Klase i podklase klasa Adenophorea potklasa Enoplia potklasa Chromadoria klasa Secernentea potklasa Rhabditia potklasa Spiruria potklasa Diplogasteria

Valjkasti crvi ili nematode (Nematoda) su tip beskičmenjaka koji se odlikuje oblim, izduženim, tankim i nesegmentisanim telom, zašiljenim na oba kraja. Obuhvata preko 80.000 vrsta, od kojih preko 15.000 vodi parazitski način života. Naseljavaju sva staništa (čak i antarktička), a u većini staništa su najbrojnija grupa životinja.
 

Naziv

Prvi naziv ovom tipu životinja dao je Rudolfi 1808. godine — Nematoidea (od grč. νῆμα (nema) = konac + grč. -ώδη (-ode) = „nalik na"). Preimenovani se u Nematodes (Burmeister 1837), pa u Nematoda (Diesing 1861), a Nathan Cobb je 1919 preporučio nazive Nemata ili Nemates. Postojala je jedno vreme i praksa ujedinjavanja ove grupe životinja sa grupom Nematomorpha u tip Aschelminthes. Lankester (1877) je prvi dao status tipa (phylum) nematodama.
 

Anatomija nematoda

Telesni zid valjkastih crva sastoji se od:

• kutikule,

• epidermisa i

• mišića.

Uloge kutikule su da štiti telo, daje telu čvrstinu i služi kao potpora mišićima. Epidermis je sincicijelan i obrazuje četiri uzdužna zadebljanja : leđno, trbušno i dva bočna. Sloj mišića, koji se nalazi ispod epidermisa, je ovim zadebljanjima podeljen na uzdužne trake. Između telesnog zida i crevanalazi se pseudocelom.

Crevo je prava cev, koja počinje usnim, a završava se analnim otvorom. Prednje i zadnje crevo su obloženi kutikulom što ukazuje na njihovoektodermalno poreklo.

Nervni sistem je vrpčast, ali složeniji od onog kod pljosnatih crva. Sastoji se od nervnog prstena, koji okružuje ždrelo, i vrpci koje sa njega polaze. Osim toga u telu se nalaze i ganglijska zadebljanja.

Ekskretorni sistem je u obliku cevčica koje su žlezdanog porekla. Krvni i respiratorni sistem kod ovih životinja ne postoje.

Polni organi su cevasti, polovi su odvojeni i javlja se polni dimorfizam : mužjaci su manji od ženki i imaju povijen zadnji deo tela i kopulatorni organ. U razviću nemaju larve, već se iz jaja izlegu mladi koji potpuo liče na odrasle. 

Značaj nematoda

Usled velike brojnosti u svim staništima, značaj nematoda za strukturu životnih zajednica je veliki i nemerljiv. U poslednje vreme, nematoda Caenorhabditis elegans se koristi kao model organizam u biologiji.

Parazitske vrste nematoda su :

• Čovečija glista (Ascaris lumbricoides), koji je čest crevni parazit čoveka, vrlo neprijatan i mnogo opasniji od dečje gliste jer može dospeti do dušnika i izazvati gušenje.

• Dečja glista (Enterobius vermicularis), koja parazitira kod dece i nije tako opasna;

• Trihina (Trichinella spiralis) koja izaziva bolest trihinozu; trihina ima dva domaćina svinju (može i pacov) i čoveka; kada čovek pojede nedovoljno kuvano/pečeno svinjsko meso u kome se nalaze incistirane (učaurene) mlade trihine, one dospevaju u crevo; u crevu mlade trihine postaju polno zrele i pare se; posle parenja mužjaci uginu, a ženke daju veliki broj potomaka koji krvlju dospevaju u različite delove tela gde obrazuju cistu (čauru)

• Filarija (Filaria bancrofti), koja parazitira u limfnim žlezdama i izaziva ozbiljno oboljenje elefantijazis (slonovska bolest)

Literatura

• Dogelj, V. A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, Beograd, 1971.

• Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.

• Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd

• Mariček, magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.

• Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.

• Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.

• Petrov, I: Sakupljanje, preparovanje i čuvanje insekata u zbirkama, Biološki fakultet, Beograd, 2000.

• Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.

Pljosnati crvi    Sistematika Carstvo: Animalia Podcartvo: Eumetazoa Nadtip: Platyzoa Tip: Platyhelminthes Gegenbaur, 1859  Klase  Monogenea Trematoda Cestoda Turbellaria

Pljosnati crvi su najprimitivnije višećelijske životinje koje imaju bilateralnu simetriju.

Za razliku od sunđera i dupljara, koji uglavnom vode sesilan način života, ove životinje se aktivno kreću što dovodi do razvoja bilateralne simetrije, snažnijeg razvića mišića, nervnog sistema i čula. Nervni sistem i čula se posebno koncentrišu na prednjem delu tela, kojim se ove životinje kreću napred, što dovodi do pojave cefalizacije - obrazovanje glavenog regiona. Cefalizacija se ogleda u koncentraciji čulnih organa i nerava u prednjem delu tela. Nemaju telesnu duplju već je prostor između epidermisa i creva ispunjen vezivnim tkivom parenhimom (mezenhimom). Telesna duplja je prostor između telesnog zida i unutrašnjih organa ili creva.

Telo im je spljošteno u leđno-trbušnom (dorzo-ventralnom) pravcu. Pored slobodnoživećih, ovaj tip obuhvata i parazitske vrste.

Crevni sistem se sastoji od prednjeg i srednjeg creva koje se slepo završava u parenhimu. Usni otvor je, dakle, jedini otvor crevnog trakta. Pošto nemaju krvni sistem, onda i kod njih, kao i kod dupljara, crevo ima i ulogu u transportu svarene hrane po celom telu.

Ekskretorni sistem se sastoji od protonefridija. To su tanke cevčice koje se na jednom kraju slepo završavaju u parenhimu, a na drugom kraju su otvorene i u kontaktu su sa spoljašnjom sredinom. Na slepo završenom kraju protonefridije nalazi se trepljasta ćelija čije treplje pokreću tečnost u kanaliću.

Nervni sistem im je vrpčastog tipa. Sastoji se od moždane ganglije sa koje polaze nervne vrpce, od kojih su bočne najrazvijenije i sve su međusobno povezane poprečnim vezama (komisurama). Posebnih organa za disanje nemaju već se raspiracija obavlja celom površinom tela.

Klasifikacija

Ovaj tip obuhvauta tri klase :

1. Trepljasti crvi (Turbelaria), slobodnoživeći oblici čiji je predstavnik planarija (Planaria);

2. Metilji (Trematodes)

3. Pantljičare (Cestodes)

Literatura

• Biblioteka Planeta Zemlja i život na njoj, Čovek i životinjski svet, ZUNS i Srpsko biološko društvo, Beograd, 1987.

• Dogelj, V, A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, Beograd, 1971.

• Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.

• Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.

• Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.

• Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.

• Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.

• Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.

• Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.

• Petrov, Brigita, Radović, I, Miličić, Dragana, Petrov, I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum), Biološki fakultet, Beograd, 2000.

Spoljašnje veze

• BioNet Skola

• Bioscolos

• Marine flatworms of the world.

• Flatworm page on The Sea Slug Forum.

• Shape Of Life Video about Flatworms

• Imogine Lateotentare A New Species of Flatworm (Jan 21, 2006)

• Flatworms

Pljosnati crvi - cestode  Svinjska pantljičara (Taenia solium)  Sistematika Carstvo: Animalia Tip: Platyhelmintes Klasa Cestoda Potklase  Cestodaria Eucestoda

Pantljičare (Cestodes) su klasa pljosnatih crva koja vodi isključivi endoparazitski način života. Odrasle jedinke žive u crevu čoveka i izazivaju teška oboljenja jer su veoma patogene.

Telo im je izduženo, dorzoventralno spljošteno (ima oblik pantljike) i podeljeno na veliki broj članaka (proglotisa) koji zajedno dostižu dužinu od 1 mm pa do 10 m. na telu se razlikuju:

• prednji deo je u obliku sićušne glave (scolex);

• iza glave je suženje (vratni region), koji predstavlja embrionalnu zonu jer se u njemu stalno obrazuju novi proglotisi; najmlađi proglotisi su oni koji su najbliži vratnom delu, a idući ka kraju lanca članci su sve stariji;

• niz proglotisa koji se označava kao lanac (strobila).

Adaptacije na parazitski način života

• pantljičare su izgubile crevni takt; hranu uzimaju osmotskim putem iz creva domaćina preko cele površine tela; zbog toga se na površini tela obrazuju trnoliki izraštaji koji povećavaju apsorpcionu (upijajuću) površinu;

• u njihovom telu su nađene materije koje neutrališu dejstvo crevnih enzima domaćina, inače bi bile svarene od strane domaćina;

• organi za pričvršćivanje su u obliku pijavki i kukica i nalaze se samo na skoleksu;

• polni sistem je hermafroditan i dobro je razvijen (bolje razvijen nego kod metilja); svaki proglotis je gotovo potpuno ispunjen polnim organima, kako muškim tako i ženskim; u prednjim, mladim člancima polni sistem još nije funkcionalan, u srednjim je funkcionalan (proizvode se polne ćelije), a zadnji su potpuno ispunjeni oplođenim jajima; zadnji članci se otkidaju i iz njih se oslobađaju jaja, koja sa fecesom domaćina dospevaju u spoljašnju sredinu;

• razviće se odvija preko larvalnih oblika; tako je trajni domaćin goveđe (Taenia saginata) i svinjske pantljičare (Taenia solium) čovek, a prelazni domaćin je goveče, odnosno svinja;

  • oplođena jaja dospevaju sa fecesom domaćina u spoljašnju sredinu, a zatim u prelaznog domaćina – svinju;
  • u crevu svinje izleže se larva onkosfera;
  • larva kukicama probija crevo, ulazi u krv i krvlju dospeva u jetru, mišiće, pluća, mozak; ** u tim organima onkosfera se razvija u bobicu (finu);
  • čovek se zarazi jedući nedovoljno kuvano ili pečeno bobičavo meso pa se u njegovom crevu iz bobice razvije pantljičara.

Pseća pantljičara (lat. Echinococcus granulosus) kao trajnog domaćina ima psa, a kao prelazni domaćin je čovek. Ciste (larve) pseće pantljičare mogu u telu čoveka izazvati teške, nekada smrtonosne posledice.

Literatura 

• Biblioteka Planeta Zemlja i život na njoj, Čovek i životinjski svet, ZUNS i Srpsko biološko društvo, Beograd, 1987.

• Dogelj, V, A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, Beograd, 1971.

• Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.

• Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.

• Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.

• Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.

• Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.

• Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.

• Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.

• Petrov, Brigita, Radović, I, Miličić, Dragana, Petrov, I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum), Biološki fakultet, Beograd, 2000.