Faraonski pas Alternativno ime Kelb tal-Fenek (U zemlji porekla) Faraon Faraonski hrt Zemlja porekla  Malta Klasifikacija FCI Group 5 Section 6 #248 AKC Hound ANKC Group 4 (Hounds) CKC Group 2 - Hounds KC (UK) Hound NZKC Hounds UKC Sighthound and Pariah

Istorijat

Faraonski pas je najstarija domaća životinja u zabeleženoj istoriji. Nacrtana su dva hrta kako love gazelu na okruglom diskuza koji se smatra da je bio deo lova. Datum oko 4000 pre nove ereje sigurno bio pre prve dinastije.

Poreklo ovog hrta je iz praistorije je mnogim egiptolozima bila tema za istraživanje. Oni su zaključili da ako je ova rasa pasa mogla biti rezultat mešanja mnogih vrsta divljih kanida, sasvim je prirodno da je s vremena na vreme jedna od tih elegantnih jedinki  pojavila sa elegantnom siluetom Canis Doerdelini-ja, prelepim slabinama Canis Lupaster-a dugim nosom, uspravnim ušima I nežnom prirodom Pairah-a Lutajućeg psa Egipta. Drevni egipćani su na njih  gledali kao na predstavnike drevnih bogova. Psi su bili omiljeni kao lovcii verni, odani pratioci u svakodnevnom životu kraljeva I plemstva tokom svih perioda drevnog Egipta I redovno su oslikavani u rezbarijama.

1935. nađen je grob psa u velikom groblju zapadno od Keopsove piramide u Gizi sa sledećim zapisom o ritualnoj ceremoniji sahranjivanja: “ Pas koji je bio čuvar Njegovog Veličanstva, Abuwtiyuw je njegovo ime:” Bio je to Faraonski pas. Njegovo Veličanstvo je to učinilo za njega da bi on (pas) mogao biti poštovan pred velikim bogom Anubisom.

Mislilo se das u Feničani uzeli ove hrtove sa njima kada su se naselili na Malti I Gozou (ostrva kraj obale Italije), a čuvanje ovih hrtova koji su se jako malo izmeniili tokom 5000 godina može se zahvaliti stanovnicima ostrva. To su sad Nacionalni malteški psi koji su uzgajani za lov na zečeve, za čuvanje imanja I poznat je kao "Kelb-tal-Fenek" (pas zečar).

Faraonac je prvi put uvežen u Englesku ranih 30-tih godina 20. Veka, a onda ponovo 1963. sa Malte I Gozoa. U SAD-u su prvi put prikazani oko 1967. Godine od strane Gospođe Harper I Kluba Faraonskih pasa Amerike. (PHCA) koji je osnovan 1970. Faraonac je primljen u Američki Kennel Klub (AKC) I priznat je

1984. Stavljen je u grupu hrtova. (Hound group). Ova slavna rasa se sada možće naći u većini svetskih zemalja.

Faraonac je pas srednje veličine (mužjaci mogu biti visoki u grebenu do 25 inča  a ženke do 24. . Težina varira od 40 – 60 funti) elegantan, velike lepote, pokazuje gracioznost, snagu I inteligenciju. Elegancija ne znači slab kostur.

Dlaka je kratka I fina u razlićitim nijansama žutomrke, ISKLJUČIVO, od  prilično tamne do srednje plave (blond) nijanse. Bele oznake na psu su dozvoljene na grudima (to se zove zvezda, ali može biti bilo kog oblika), na prstima (ali se ne sme širiti iznad prstiju) I na vrhu repa (ovo je veoma poželjno, ali ne obavezno I trebalo bi biti na vrhu a ne zastavica) Dozvoljena je mala bela oznaka na čelu između ili tik iznad očiju (ponekad se to zove „Alahov poljubac“) . Ova bela oznaka se ne bi smela proširivati dole preko lica psa. Dozvoljena je belina ispod vrata (na grlu) ali nije poželjna. Beline NISU DOZVOLJENE na sa strane ili na leđima, kao ni na vratu ni na telu... To je JEDINA diskvalifikaciona manaprema standardu rase.

Glava je fina I  izvajana sa prirodno uspravljenim ušima srednje visoko postavljenimVrat je dug I mišićav I prelazi u dobro postavljena ramena. Ivice oko očiju I nos su boje mesa,  kao I unutrašnja strana ušiju. Ovi delovi će porumeneti ili pocrveneti kada se Faraonac stidi, za što su prilično sposobni. Oči su uvek boje ćilibara I ovalnog oblika. Kas je lagan I tečan sa snažnim potiskom. Gornja linija je skoro u istom nivou sa blago padajućim sapima ka repu koji je dugačak I doseže do skočnog zgloba, nošen je gore I zakrivljeno kada je pas u pokretu. Obično rep visi između nogu kada pas nije aktivan. Zadnje noge bi trebale biti srednje savijene u kolenima sa lepo unazad postavljenim  (kratkim) skočnim zglobovima. Pas bi trebao biti malo dužeg tela u odnosu na visinu.

Oni su u suštini “operi I nosi” psi, koji zahtevaju samo minimum nege noktiju, zuba I dobro četkanje dlake a kupanje po potrebi. Oni će se linjati, ali minimalno. Dobro ograđeno dvorište srednje veličine biće dovoljno za trening, ali oni veoma cene dugo ludiranje na većem otvorenom prostoru kada je to moguće. Džogiranje ili trčanje sa vlasnikom im je omiljena razonoda.

Ličnost: Opšte karakteristike bi se mogle opisati sledećim: rezervisan, radoznao ali oprezan, nezavisan, ekstremno inteligentan I jake volje. Postoji još jedna činjenica o Faraoncima, a to je da – ne postoje dva ista. Njohov jedini životni cilj je da maksimalno uživaju u životu. Faraonac ima neverovatnu ličnost, jednostavan je I blag. On stoji sa “aurom” uzvišenostii važnosti, drži se rezervisanoi iznad prosečnosti. Oni su veoma vole zabavu I nežni su prema svojim vlasnicima, I kada su veoma zadovoljni svojim postupcima I sobom on icće pocrveneti kako je gore opisano. To se takođe javlja I kada se smeju. Neki vlesnici su svoje Faraonce naučili da se smeju na komandu, I onda pocrvene. Oni sijaju od uzbuđenja I sreće I mogu pokazati veliki smisao za humor, sa prirodom prvoklasnog klovna. Ne vole osećaj zarobljenosti.

Faraonci su veoma tolerantniprema deci I misle da je bog stvorio ova mala stvorenjasamo kako bi ih oni zabavljali. Kada se odgajaju uz druge male životinje mogu biti veoma tolerantni I prema njima. Ali budite oprezni, mogu takođe druge male životinje smatrati “igračkama” jer su oni prvobitno lovci. Imaju urođen osećaj za osećanja I raspoloženja svog vlasnika. Oni znaju kada da se povuku ili budu najbolje moguće raspoloženi.

Faraonci vole da trče I da se igraju. Oni će sami sebe zabavljati satima I na kraju, ako mogu zabaviti one kojima pripada u isto vreme, biće dvostruko srećni.

Mogu se prnašati kao mačke vezano za njihovu ličnost I navike. Vole da budu voljeni, ali samo onda kada to njima odgovara. Prema strancima mogu biti rezervisani dok se dobro ne upoznaju. Oni će prosuđivati svaku novu osobu prema svojim osećanjima I odlučiti da li je vredna njihove pažnje. Oni su veoma izbirljivi. Ako im se da dovoljno vremena oni će se uklopiti u bilo koju situaciju I

Okruženje.

Nisu baš laki za socijalizaciju. Treba im dati vremena da sami odluče I nikada ih ne treba forsirati. Ključ svega je odgovarajuća socijalizacija.

Sa drugim psima, oni se trude da izbegnu tuču, ali ako su izazvanioni će stati na zemlju I braniti se. Zapamtite da nisus vi psi istii ovo može varirati od psa do psa.

Trening

Faraonci su otvoreni I slobodni psi. Stoga mogu biti veoma tvrdoglavi I pokušaće da vas nadmudre. Ne mogu se prisiljavati da urade nisšta što im ne odgovara. Oni osećaju da imaju pravo da kažu svoje u vezi svake odlukekoja se njih tiče. Sa puno strpljenja I dobrim smislom za humor, mogu se obučiti da rade bilo šta. Jednom naučena lekcija se nikada ne zaboravlja. To se odnosi I na loše navike. Ako je štene tako slatko kad nešto radi a sa čim vi kasnije nećete moći da živite, morate ga momentalno ispraviti. Odvikavanje od loših navika je mnogo teže nego forsiranje dobrih navika, bez obzira na uzrast. Ali oni su veoma prilagodljivi. Naročito ako se udesi da veruju da je to bilo njihova ideja da urade ono što vi pokušavate da ih naučite. Mentalna sreća je veoma bitna!

Kućno vaspitanje je obično brzo I lako. Oni su veoma čisti I stoga mogu biti veliki kućni psi koji nikada nemaju “pseći miris”, oni će se čistiti sami kao što to rade mačke. Oni su brzi I željni da uče, iako su snažnog uma. Sa njihovom nezavisnom prirodom oni više vole dam isle sami I imaju veoma visok stepen inteligencije.

Lovci po prirodi, komanda “dođi” je suštinska za njih. Kada se igraju gonjenja oni postaju selektivno gluvi I uporni, tako da će nastaviti da jure svoj plen. Ne obraćaju pažnju na to kuda idu I mogu se izgubiti. Oni love I mirisom I vidim I vođeni su svojom neverovatnom brzinom I sposobnošću. Najbolje pravilo ovde je – nikada ih ne puštajte s povodnika osim u kontrolisanim uslovima, u potpuno ograđenom prostoru odakle ne mogu pobeći.

Faraonci zahtevaju Alfa lidera, I ako on oseća da vi niste dorasli tom poslu, pokušaće da preuzme komandu I istrenira vas prema svom načinu života. Biti dosledan, fer I blag u isto vreme I imaćete predivnog pratioca. Trening uvek održavajte zabavnim I uzbudljivim za oboje. Oni trening smatraju samo još jednom novom igrom I neka tako I ostane. Ponavljanje ne prihvataju dobro.

Mane:

Faraonac nije za svakoga. Sa svojom ekstremnom inteligencijom, potrebni su posebno razumevanje I nega. Oni svaku situaciju gledaju kao izazov I uvek smišljaju nove načine da uzmu najbolje od vas. Ne postoje neki posebni zdravstveni problem kojima su skloni. Potrebno je samo proveriti displaziju kukova.

Lajanje –Uopšteno, Faraonci laju samo da upozore svoje vlasnike na uljeze ili slično. Ali oni kojima je dosadno ili su usamljeni duže vreme, kada ste na poslu na primer mogu postati problematični I dati oduška svom glasu. Kućni ljubimac za vašeg psa može rešiti ovaj problem. Odgovarajući trening “kada lajati/kada ne” se takođe zahteva. Zaposlite svog Faraonca I neće imati vfremena da laje ili da bude destruktivan.

 Autor:
Aleksandra Gajinović
www.azbelltas.com

Standard rase 
Opšti izgled: Srednje veličine, plemenitog držanja sa jasnim konturnim linijama. Dražesan ali pri tome pun snage. Veoma brz pri slobodnom lakonogom kretanju i sa opreznim izrazom.

Karakteristike:
Oprezan, strastven lovac koji koristi oči kao i organe čula mirisa. Pri radu na kratkim distancama on koristi takođe i uši u značajnoj meri.

Narav:
Oprezan, inteligentan, prijateljski, poverljiv i razigran.

Glava i lobanja: Duža lobanja, suva i dobro oblikovana. Lični deo neznatno duži od lobanje. Stop samo neznatno naznačen. Linija lobanje je paralelna sa linijom njuške. Glava gledano sa strane, kao i odozgo deluje kao tup klin.

Oči: Boje ćilibara, u skladu sa bojom dlake. Ovalne, srednje duboko usađene, sa odlučnim i inteligentnim izrazom.

Uši: Usađene srednje visoko. Pri povećanju pozornosti, uspravno nošene, pri tome su veoma pokretne. U korenu široke, velike i fine.

Njuška/zubalo: Vilice pune snage sa jakim zubima, zagriz makazast, zubi stoje vertikalno u vilici.

Nos: Boje mesa u skladu sa bojom dlake.

Vrat: Dug, vitak, mišićav i blago povijen. Predeo guše je suv.

Prednje noge: Snažne, duge, plećke postavljene dobro unazad. Prednje noge su ravne i paralelne. Laktovi dobro priležu. Šaplje i došaplje snažni.

Telo: Gipko, sa prilično ravnom gornjom linijom. Ka korenu repa blago padajuće sapi. Duboke, do laktova dopiruće grudi. Dobro zaobljena rebra. Stomak blago prikupljen. Dužina od grudi do sedne kvrge nešto je veća od visine grebena.

Zadnje noge: Jake i mišićave. Srednje uglovan koleni zglob. Dobro oblikovana pod- kolenica. Gledano od pozadi noge su paralelne.

Šape: Jake, dobro uzglobljene i čvrste. Nisu okrenute ni napolje ni unutra. Dobro ispun- jeni jastučići. Zaperci smeju biti odstranjeni.

Rep: Srednje visoko usađen, debeo u korenu, sužava se ka vrhu (bičast). U mirovanju dopire do ispod skočnog zgloba, u akciji nošen visoko i blago zavijen. Rep ne srne biti uvučen između nogu. Nepoželjan je uvijen rep.

Kretanje: Slobodno i tečno. Glava je nošena prilično visoko i pas treba bez bilo kakvih znakova napregnutosti da „pokriva" puno zemlje. Noge i šape treba da se kreću u jednoj liniji sa telom. Veoma je nepoželjna svaka tendencija izvrtanja šapa ili stepujuća akcija nogu.

Dlaka: Kratka i sjajna, od fine i guste do tvrde, bez duže odlakanosti.

Boja: Od boje rđe do tamno rđaste, pri čemu su dozvoljene sledeće bele oznake: veoma poželjan beo vrh repa, bela zvezda na grudima, belo na prstima. Dopuštena je uska bela lisa po sredini ličnog dela. Flekavost ili belo u drugoj formi je nepoželjno.

Veličina: Idealno za mužjake 56 cm (56-65 cm), idealno za ženke 53 cm (53-61 cm)

Greške: Svako odstupanje od gore navedenih tačaka smatra se greškom, čije ocenjivanje treba da stoji u tačnoj srazmeri sa stepenom izraženosti.

N.B. Mužjaci treba da imaju dva normalno razvijena testisa, potpuno spuštena u skrotum.

Bernski planinski pas Alternativno ime Bernski planinski pas Berner Sennenhund Bouvier Bernois Zemlja porekla  Švajcarska Klasifikacija FCI: Grupa 2 Sekcija 3 #45 AKC: Radni KC(UK): Radni UKC: Psi čuvari

Bernski planinski pas, je višenamenska rasa farmerskog psa koji potiče iz kantona Bern u Švajcarskoj.

Istorija

Vrlo stara pasmina, pominje se da je u rimskoj vojsci korišćen kao borbeni pas koji je unosio nemir u neprijateljskim redovima. Vekovima je uzgajan u predelu oko Berna u podnožju švajcarskih Alpa, tačnije oko Burgdorfa. Korišćen je kao pas čuvar, gonič stoke i pas za vuču. Po zaseoku i kafani Durrbachler dobio je i prvobitno ime - Durrbachler Prve izložbe, odnosno bolje reći smotre, napravljene su 1902, 1904. i 1907. Novembra meseca 1907, godine nekoliko odgajivača iz Burgdorfa sakupilo je svoje pse i pod budnim okom profesora Alberta Heima počeo je kontrolisani uzgoj ove pasmine. Tada je i osnovan Schweizerische Durrbachklub. 10. aprila 1910. godine tu je održana izložba na kojoj je bilo 107 pasa. Rasa je standardizovana, kao po boji tako i po karakteru. Agresivni i plašljivi psi su izbacivani iz priploda tako da je dobijen pas izuzetno stabilnog karaktera.
Danas se bernski planinski pas najviše koristi kao porodični pas, pas čuvar, pas za vuču, pas spasilac iz ruševina i lavina.
 

Izgled

Veliki, trobojni pas, “Berner”, kako ga obično zovu, je visok od 58-70 cm u grebenu, (standard uglavnom ne definiše težinu, ali uobičajeno su teški od 65 – 120 funti). Rasa se odmah prepoznaje po svojim karakterističnim trobojnim šarama: telo, vrat, noge, glava I uši su potpuno crni,; obrazi, čarape, i ?donji delovi prstiju?  (ili duhove oči) su boje rđe ili žutomrki, prsti na nogama, grudi, njuška, vrh repa I oznaka između očiju su beli. Ovaj raspored šara je strog I samo blago varira u količini bele boje. Primerak sa savršenim oznakama daje nam osećaj da ima beli “Švajcarski krst” na grudima gledano spreda kad je u sedećem položaju. Oči su izrazito tamno braon I bademastog oblika. Mužjaci Bernskog planinskog psa su normalno veći od ženki, ali oba pola su ekstremno jaka.

Održavanje

Dlaka Bernskog planinskog psa je spolja blago oštra , ali uopšte nije grube teksture. Poddlaka je prilično gusta, Dlaka je veoma otporna na prljavštinu I vreme. Dobro četkanje jednom nedeljno

ili svake druge nedelje je dovoljno da  je zadrži u finom stanju, osim u fazi linjanja I odbacivanja poddlake., onda je obavezno dnevno češljanje sve dok se ne završi linjanje. Bernski planinski psi se linjaju jednom godišnje.

Temperament

Bernski planinski psi su u srcu psi za napolje, iako se dobro ponašaju u kući, njima je potrebna aktivnost I vežba, ali nisu jako izdržljivi. Mogu se kretati neverovatnom eksplozivnom brzinom za svoju veličinu  kada su motivisani. Ako su zdravi (ako nemaju problema sa kukovima, laktovima ili drugim zglobovima) uživaju u pešačenju I obično se drže blizu svojih ljudi.

Temperament je jaka odlika kod Bernskog planinskog psa. Oni su srdačni, lojalni, verni, stabilni I nteligentni. Većina bernskih su veoma druželjubivi prema ljudima I drugim psima. Obično se dobro slažu sa drugim kućnim ljubimcima kao što su mačke, konji itd. Veoma su podložni dresuri koju sprovodi vlasnik, ukoliko je strpljiv I uporan u dresuri. Bernskim treba vremena da razmisle o stvarima. Oni ne reaguju dobro na grubo postupanje, ali imaju volju da ugode I da dobro rade za pohvalu ili nagradu. Rasa je stabilnog temperamenta, strpljiva I puna ljubavi.

Bernski planinski psi su hiroviti, puni ljubavi, žude za ljubavlju I pažnjom. Vole da se naslanjaju na ljude, ili da sednju na njihova stopala.

Miran temperament ih čini pogodnim za vuču malih kolica ili kola, za poslove koje su oni prvobitno obavljali u Švajcarskoj. Sa pravilnim treningom, oni uživaju da voze decu u kolicima ili da učestvuju u paradi. Klub Bernskih planinskih pasa Amerike organizuje utakmice u vuči za sve rase, psi mogu osvojiti titule – NDD (Pas za vuču –početnik) I DD (pas za vuču).

Zdravlje

Smrtnost

Zdravstveni pregledi Bernskih planinskih pasa u Danskoj, Britaniji I SAD-u I Kanadi  pokazuju da ova rasa ima veoma kratak životni vek u poređenju  sa rasama slične veličine I rasnim psima uopšteno. Prosečan životni vek Bernskog planinksog psa je 7 godina u SAD-u , Kanadi I Danskoj, I 8 godina u Britaniji. U poređenju sa dosta drugih rasa slične veličine čiji je prosečan životni vek 10 – 11 godina.  Od 394 Bernska planinksa psa preminula u 2004.  najduži vek je bio 15,5 godina.

Rak je vodeći uzročnik smrti kod pasa uopšteno gledano, ali kod Bernskih je viši stepen smrtonosnog raka nego kod drugih rasa.. U istraživanjima  u SAD-u/Kanadi I u Britaniji, skoro polovina Bernskih je umrla od raka, što iznosi oko 27% svih pasa.

Bernski takođe imaju neouobičajeno visoku smrtnost zbog muskularno-skeletnih uzroka. Artritis, displazija kukova,  I prekidi krucijalnih ligamenata, koji su prijavljeni kao uzrok smrti kod 6% Bernskih po istraživanjima u Britaniji. Da bi napravili poređenje, muskularno-skeletna oboljenja su prijavljenja kod manje od 2% drugih rasnih pasa.

Starost Bernskog planinskog psa	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10	11
Starost čovjeka	14	22	31	40	49	58	67	76	85	94	100

Autor:
Aleksandra Gajinović
www.azbelltas.com


Standard rase
FCI-Standard No. 45

Naziv rase: Bernski planinski pas

Zemlja porekla i zemlja koja propisuje standard: Švajcarska

Datum poslednje revizije trenutno važećeg standarda: 12/03/1993

Upotrebna namena psa: nekada pas čuvar i pas za vuču mlekarskih kolica u Bernskom kantonu, danas svestran pas i idealan ljubimac porodice.

Klasifikacija po FCI: II grupa – Pinčeri i šnauceri, molosi i švajcarski pastirski psi, sekcija 3: švajcarski pastirski psi – bez polaganja ispita u radu.
Kratak istorijat
Bernski planinski pas se držao na imanjima i služio kao pas čuvar i pas za vuču, zatim za teranje stoke u prealpskom regionu i centralnoj oblasti okoline Berna. Originalno ime rase je bilo Dürrbächler po seocetu Dürrbäch u okolini Riggisberga gde je ovaj pas bio cenjen od davnina. 1902, 1904 i 1907 pojavljuju se pojedini primerci ovih pasa na izložbama. 1907. nekoliko odgajivača iz Burgoffa odlučuje da organizuje uzgoj ovih pasa u čistoj krvi osnivajući švajcarski Dürrbäch klub definišući karakteristike buduće rase bernski planinski pas. 

Opšti izgled:
Trobojni dugodlaki radni pas nešto iznad srednjeg rasta, snažne građe ali okretan i veoma dobro izbalansiran u svakom pogledu.

Važne proporcije:
Visina do grebena : dužina tela = 9 : 10
Kompaktan pre nego dugačak.

Ponašanje – temperament:
Samopouzdan, predusretljiv, budan, neustrašiv u svim situacijama svakodnevnog života, dobre naravi i posvećen porodici u kojoj živi, siguran u sebe i prijateljski nastrojen prema strancima, srednje temperamentan i veoma poslušan.

Glava:
Snažna, lobanja gledana spreda i iz profila blago zaobljenih ivica, stop dobro definisan ali ne previše izražen, čeona brazda blago izražena.

Nos: Crne boje.
Njuška: jaka, srednje dužine, nosnik prav.
Usne: ne previše razvijene, dobro priležuće uz vilice, crno pigmentisane.
Usta: jaka, sa kompletnim zubalom i makazastim ugrizom.
Oči: tamno smeđe, bademastog oblika, sa dobro priležućim kapcima.
Uši: trouglastog oblika, blago zaobljene na vrhovima, visoko usađene, srednje veličine, u mirovanju padaju ravno uz ivicu glave.

Vrat: jak, mišićav, srednje dužine.

Telo: kompaktno i jedro. 
Leđa: Snažna, čvrsta i ravna.
Slabine: široke i jake.
Sapi: blago zaobljene.
Grudi: široke i jake, duboke – dopiru do laktova, predprsje veoma razvijeno, grudni koš ovalnog poprečnog preseka.
Stomak: nije usukan.
Rep: čupav, dopire najmanje do skočnog zgloba, u mirovanju spušte pravo nadole, u pokretu nošen u nivou leđne linije ili blago iznad.

Ekstremiteti
Prednje noge: pre šire postavljene, prave i paralelne.
Plećke: duge, snažne i dobro priležuće, formiraju ne previše otvoren ugao sa nadlakticom, priljubljene uz grudni koš i mišićave.
Došaplja: gotovo vertikalna, ili vrlo blago kosa, snažna.
Šape: male, okrugle, sa dobro zbijenim prstima, dobro zasvođene.

Zadnje noge: gledano odnazad prave, ne previše primaknute, pete niti izbačene napolje niti primaknute, peti prsti moraju biti odstranjeni.
Butine: široke i mišićave, blago uglovane.
Došaplja: snažna i dobro uglovana.

Kretanje: ispravno i skladno pokriva veliku površinu podloge u svakom pokretu, slobodan korak dopire duboko napred sa dobrim potiskom zadnjih ekstremiteta, u pokretu gledano spreda ili otpozadi prednje i zadnje noge kreću se paralelno.

Krzno
Dlaka: dugačka, glatka i blago talasasta.
Boja: crna sa smeđim oznakama na obrazima, iznad očiju, svim ekstremitetima i na grudima, i sa sledećim rasporedom belina: lisom na njušci sa obe strane koja se uzdiže po nosniku do čela i ne sme prelaziti smeđe tačke iznad očiju, a na njušci ne sme vidno prelaziti uglove usana. Široka, velika i ne prekinuta belina na grlu i grudima.
Poželjno: bele šape i beo vrh repa.
Tolerišu se: mala belina na gornjoj strani vrata i mala belina u analnom predelu.

Veličina
Mužjaci: 64 - 70 cm do grebena, idealno 66 - 68 cm. 
Ženke: 58 - 66 cm do grebena, idealno 60 - 63 cm. 

Mane kod opšteg izgleda:
*Svako odstupanje od gore navedenog standarda treba smatrati manom i penalizovati u skladu sa intenzitetom odstupanja.
Lak kostur.
Podgriz ili predgriz.
Odsustvo zuba, osim 1 ili 2 PM1 (prvi premolar), M3 (treći molar) se ne uzima u obzir.
Entropija ili ektropija.
Mlitava leđa, nadgrađenost, strme sapi.
Uvijen, smotan rep.
Upečatljivo kovrdžavo krzno.

Mane kod boje i oznaka:
*Odsustvo belina na glavi.
Lisa previše široka i vidno prelazi zadnji ugao usana.
Velika belina na gornjoj strani vrata.
Beli okovratnik.
Bele oznake na prednjim nogama koje vidno prelaze iznad došaplja (bele čizmice).

Izražena asimetričnost belina na glavi i grlu-grudima.
Crne tačke ili mrlje u belini na grudima.
Prljave beline (jako pigmentisana koža ispod belina).
Primese braon ili riđe boje u crnom delu krzna.
Slab temperament, plašljivost, agresivnost.

Diskvalifikacione mane:
Rascepljen nos.
Buljave oči.
Kratka dlaka, duplo krzno.
Četvrta boja u krznu.
Osnovna boja različita od crne.
Napomena: mužjaci moraju imati dva testisa potpuno razvijena i spuštena u skrotum.
 

 

Velški korgi pembrok Alternativno ime Pem Korgi Zemlja porekla  Ujedinjeno kraljevstvo  ( Vels) Klasifikacija FCI Grupa 1 sekcija 8 #39 AKC čuvari stada ANKC grupa 5 (radni psi) CKC grupa 7 (čuvari stada) KC (UK) pastirski psi NZKC radni psi UKC čuvari stada

Velški korgi pembrok (engl. Pembroke Welsh Corgi) je rasa pasa poreklom iz Velsa. Prema FCI klasifikaciji ova pasmina spada u prvu FCI grupu među ovčarske pse. Najmanja je i ujedno i najstarija pasmina u ovoj grupi. Najstariji zapisi o ovoj pasmini su iz 11. veka.

Maremano Abruceški pastirski pas Alternativno ime Marema pastirski pas Pastore Maremmano-abruzzese Zemlja porekla  Italija Klasifikacija FCI Grupa 1 Sekcija 1 #201 ANKC Grupa 5 (Radni pas) KC (UK) Pastirski NZKC Radni

Maremano Abruceški pastirski pas ili Marema pastirski pas je porijeklom iz Italije, iz kraja po kojem i nosi ime. To je snažan i veliki pas te izvrstan čuvar stada ili posjeda kojeg čuva. Nepopustljiv je pri izvršavanju svog zadatka - čuvanja.

Osnovni podaci
Poreklo: Italija

Idealna prosečna (plećna) visina:
Ženke: 60-68 cm
Mužjaci: 65-73 cm

Težina:
Idealna prosečna težina za ženke: 30-40 kg
Idealna prosečna težina za mužjake: 35-45 kg

Karakter:
Miran, izvrstan čuvar, ne podnosi strog odgoj, potreban mu je odlučan gospodar, voli djecu i nagonski ih čuva.

Upotreba:
Pastirski pas, čuvar.

Spoljašnjost
Veliki, snažan, skladno građen pas. Dužina tijela je veća od plećne visine. Obilno gusto krzno ravno na tijelo. Dlaka je kratka na glavi i na prednjem dijelu nogu. Boja bijela, mada blage žućkaste te svijetlo narandžaste nijanse se tolerišu. Glava je velika i ravna, konusnog oblika; podsjeća na polarnog medvjeda. Uši su trouglaste i naliježu na glavu. Nešto su manje veličine obzirom na veličinu tijela. Oči su oker (svijetlo žućkaste) ili kestenjasto smeđe boje i nisu tako velike obzirom na veličinu psa. Vrat je malo kraći od glave, veoma jak, mišićast i bez podbradka. Pokriven je gustom i dugom dlakom. Rep je jak sa gustom dlakom te nisko postavljen.

Temperament
To je miran i nježan pas do svog stada, izuzetan čuvar i inteligentan. Hrabar i odlučan. Lojalan je gospodaru i porodici sa kojom živi. Nepovjerljiv je prema strancima. Potrebno mu je dosta otvorenog prostora i za urbane sredine nije pogodan.
[uredi]Zdravlje

Istorija
Porijeklo vodi iz srednjeg dijela Apeninskog poluostrva, Marema područje Toskane i Abrucije, gdje je čuvao stada ovaca a i danas ih čuva, mada u manjoj mjeri. Opis pastirskih pasa sličnih „maremi" može se naći u staroj rimskoj literaturi te slikama iz 15. vijeka.[2] I danas se puno upotrebljava, kao nekada, za čuvanje stada.[3][4]
Mada spada među najstarije pse sa Apenina, tek nedavno je dobio svoje pravo priznanje, i to po zasluzi engleskih ljubitelja pasa. Itaklijanski kinološki savez je tek 1958. godine priznao rasu pod sadašnjim imenom.

Karakteristike rase
Maremano Abruceški pastirski psi su potomci starih pasa koje su još u davna vremena upotrebljavali u pokrajini Marema na Apeninskom poluostrvu. Najradije živi na otvorenom prostoru. Hladnoća mu ne smeta i zato spava na otvorenom, izvan kuće. Posebna njega nije potrebna, jer je veoma nezahtjevan pas. Ne podnosi prisilu i strog uzgoj. Kupanje nije preporučljivo. Bjelinu dlake možemo da očuvamo sa suvim sredstvima za čišćenje dlake.



Standard rase 
Upotreba: Kao ovčarski pas upotrebljava se pre svega za zaštitu stada i čuvanje vlasnikovog poseda.

Istorijat: Ova stara rasa ovčarskog psa poreklom dopire unazad do nekadašnjih pasa za zaštitu stada, koji se danas još upotrebljavaju u pokrajini Abruce, gde se uzgoj ovaca, i u našim danima, sa puno uspeha obavlja teranjem stada na pašnjake. Ovi psi su živeli u Toskani i okolini grada Lacio.

Posle 1860. dolazi do prirodnog mešanja ove dve osnovne rase jer je dolazilo do preterivanja stada iz jednog dela u drugi.

Opšti izgled: Maremano-abruceški ovčarski pas je velikog formata, snažno građen, rustičnog izgleda, ipak veličanstven i tipičan. Njegov oblik je kod srednje proporcije teškog psa, čije je telo duže od visine grebena. On je harmonično građen, takođe u odnosu prema veličini, (heterometrija = normalan odnos između veličine i različitih delova tela), kao i u odnosu na profil - konturu (aloidizam = skladnost između glave i profila tela).

Proporcije: Dužina glave je 4/10 visine grebena. Njuška je za oko 1/10 kraća od lobanje. Dužina tela veća je za 1/18 od visine grebena. Dubina grudi je nešto manja od polovine visine grebena, (npr. kod psa visokog 68 cm, dubina grudi je oko 32 cm.

Narav: Njegov osnovni domaći zadatak je čuvanje i zaštita stada i svog imanja i blaga, a povereni zadatak obavlja sa obazrivošću, hrabrošću i odlučnošću. Jako ponosan i ponosno se pokazuje svom gospodaru i njegovoj okolini.

Glava: U ukupnoj formi to je velika i ravna glava, konusnog oblika i podseća na glavu belog medveda.

Lubanja: Široka, sa blago zaobljenim postranim delovima. U profilu je konveksna. Gornja linija lobanje i nosnika su blago divergentne, što uslovljava konveksnost profila. Nadočni lukovi su srednje izraženi čeona brazda je slabo izražena. Temena kvrga jedva vidljiva.

Stop: Blago izražen. Ugao između nosnika i čela je veoma otvoren.

Nosna pečurka: Prilično velika, u istoj liniji kao nosnik, sa velikim nozdrvama, važna i sveza, crno pigmentisana. Sa strane posmatrano ne sme da stoji ispred prednjeg dela usana.

Njuška: Ona je za oko 1/10 kraća od lobanje. Mereno u uglu usana mora biti polovina njene dužine. U podužnoj osi lagano konvergentne strane njuške. Oblast ispod očiju blago isklesana.

Usne: Gornja usna posmatrano od napred, sa svojim donjim rubom, tamo gde se spajaju, čini polukrug sa malim prečnikom. Slabo su razvijene i tesno pokrivaju zube donje vilice, tako da je i ugao usana slabo izražen. To ima za posledicu da je donji postrani profil njuške samo u svom prednjem delu sačinjen od usana. U zadnjem delu sačinjen je od donje usne i ugla usana. Ivica usana je crno pigmentisana.

Vilice: Robustnog izgleda, normalno razvijene sa vertikalno usađenim i ravnomerno postavljenim sekutićima, ispravne veličine i u kompletnom broju.

Obrazi: Srednje izraženi.

Zubi: Beli, snažni, makazasti.

Oči: Nisu velike u odnosu na veličinu psa. Boja irisa je boje žute zemlje ili tamnokestenjaste. Postavljene su postrano. Očna jabučica niti upala niti isturena napred. Oprezan i budan izraz. Otvor kapaka bademast sa crnom ivicom.

Uši: Usađene visoko iznad zigomatičnih kostiju i viseće ali veoma pokretne. Trouglaste ("V" oblika), kraj je špicast i nije zaobljen. U odnosu na veličinu psa one su male. Kod psa srednje veličine njihova dužina ne srne prevazilaziti 12 cm. Koren uva je srednje širok. Kupiranje se toleriše samo kod pasa koji rade sa stadima.

Vrat: Gornji profil je blago zasvođen. Dužina vrata je najviše 8/10 dužine glave, odnosno vrat je uvek kraći od glave. On je debeo, veoma snažan i mišićav, bez podgušnjaka, pokriven gustom dlakom koja posebno kod mužjaka pravi vidljivu kragnu.

Telo: Snažno građeno, dužina tela prevazilazi visinu grebena za 1/18.

Gornja linija: Produžava se ravno od grebena do sapi, koje su ipak blago padajuće.

Greben: Širok, nešto izdvojeniji od leđne linije tako da vrhovi plećki leže daleko jedan od drugog.

Leđa: Ravna iz profila. Dužina leđa je oko 32% visine grebena. Leđna linija tečno prelazi u liniju slabina koje su, iz profila blago zasvođene, i imaju široke i snažne mišiće. Dužina slabina je 1/5 visine grebena. Širina slabina približno je jednaka njihovoj dužini.

Sapi: Široke, snažne i dobro mišićave. Nagib između kuka i korena repa je oko 20 stepeni u odnosu na horizontalu. Ova vrednost dostiže 30 i više stepeni ako se za osnovu uzima linija crevna - sedna karlična kost. Zbog toga se sapi abruceškog ovčarskog psa smatraju strmim.

Grudni koš: Prostran, prostire se do laktova, dubok i u srednjem delu dobro zaobljen. Obim grudnog koša je za oko 1/4 veći od visine grebena. Na polovini visine grudnog koša širina je najveća i iznosi najmanje 32% visine grebena, i na dole se smanjuje, ali ostaje prostran do predela grudne kosti. Dubina grudnog koša mora odgovarati polovini visine grebena. Rebra su dobro zasvođena, koso postavljena i daleko jedno od drugog. Poslednje lažno rebro je dugo, koso i dobro otvoreno.

Donja linija: Profil grudna kost - stomak prepoznatljiv je po dugoj grudnoj kosti u obliku polukruga velikog prečnika, koji se blago podiže do stomaka.

Rep: Kao posledica strmih sapi rep je niže usađen. Kod normalnog držanja pruža se niže od skočnog zgloba. U mirovanju je opušten, a u kretanju ga nosi u liniji leđa i na kraju je prilično jako zavijen. Pokriven je gustom dlakom ali bez zastavica.

Prednje noge: Posmatrano od napred i sa strane potpuno ravne i vertikalno postavljene. Ukupno posmatrano proporcionalne telu. Pojedini delovi harmonično se uklapaju jedan prema drugom.

Plećke: Duge, kose i snažno mišićave. U svojim pokretima moraju biti slobodne. Duga je približno 1/4 visine grebena. Nagib ka horizontali je 50-60 stepeni.

Nadlaktice: U gornjoj trećini dužine dobro naležu na telo, snažno mišićave. Nagib ka horizontali je 55-60 stepeni. Dužina je oko 30% visine grebena. Postavljene su gotovo paralelno sa središnjom osom tela. Ugao između plećke i nadlaktice je 105-120 stepeni.

Laktovi: Priležu na grudni koš, prekriveni mekom i slobodnom kožom. Moraju ležati paralelno u odnosu na središnju osu tela. Vrh lakatne kvrge mora se nalaziti na vertikali koja se spušta iz zadnjeg ugla lopatice. Lakatni ugao je 145-150 stepeni.

Podlaktice: Ravne i vertikalne sa snažnim kostima. Nešto su duže od nadlaktica i samo malo kraće od 1/3 visine grebena. Dužina prednje noge od zemlje do lakta iznosi oko 52,8% visine grebena.

Šaplja: Leže na vertikalnom produžetku podlaktica. Snažna, suva, ravna i dovoljne snage, graškasta kost dobro vidljiva.

Došaplja: Nikako nisu kraća od 1/6 ukupne dužine prednje noge. Suva, sa minimalnim potkožnim tkivom. Iz profila blago su unapred iskošena.

Šape: Velike, okruglaste sa zasvođenim prstima, kratko i gusto odlakane. Nokti prvenstveno crni, toleriše se i kestenjasto-braon.

Zadnje noge: Posmatrane sa strane ili od nazad postavljene su vertikalno. Ukupno posmatrano dobro proporcionalne prema ćelom telu, pojedini delovi noge su u međusobnom harmoničnom odnosu.

Butine: Duge, široke, sa izraženom muskulaturom i blago konveksnom zadnjom ivicom. Širina butine iznosi 3/4 njene dužine. Od gore na dole i od nazad ka napred blago su nagnute. Ugao kuka je oko 100 stepeni.

Potkolenice: Nešto su kraće od butina. Dužina potkolenice je 32,5% visine grebena. Ugao prema horizontali je oko 60 stepeni. Kosti su snažne, muskulatura suva. Veoma izražen potkoleni žleb.

Kolena: Leže potpuno na vertikalnoj liniji noge, ne okrenute ni unutra ni napolje. Koleni ugao prilično je otvoren i iznosi 135-140 stepeni.

Skočni zglobovi: Dovoljno snažni. Njihova spoljašnja strana veoma je široka. Ugao skočnog zgloba 140-150 stepeni.

Došaplja: Snažna, suva i široka. Dužina iznosi 30,9% visine greben.a Eventualni zaperci moraju se odstraniti.

Šape: Kao prednje ali ipak više ovalne

Kretanje: Dug korak i produženi kas.

Koža: Dobro prilegla po ćelom telu, pre debela nego tanka. Sluzokože i treći očni kapak crno pigmentisani, kao i jastučići tabana i prstiju.

Dlaka: Veoma bogata dlaka. Duga, pre je oštra pri dodiru. Dobro prilegla uz telo, slično krutoj konjskoj dlaci. Toleriše se blaga talasastost. Dlaka obrazuje primetnu kragnu i srednje duge rase na zadnjim stranama nogu. Ona je ipak kratka na njušci, lobanji, ušima, i prednjim stranama nogu. Na telu dlaka je duga 8 cm. Podlaka je bogata samo tokom zime.

Boja: Bela. Toleriše se ton slonovače, bledooranž ili limuna, ali samo u ograničenoj količini.

Visina: Mužjaci 65-73 cm, ženke 60-68 cm. Masa mužjaka je 35-45 kg, a ženki 30-40 kg.

Greške: Svako odstupanje od predviđenog opisa predstavlja grešku koja se kažnjava u zavisnosti od težine i izraženosti. Ovo isto važi i za pse koji ravanišu i kojima nisu odstranjeni zaperci.

Teške greške

Glava: Konvergentne linije glave. Izražen ili izopačen predgriz.

Rep: Zavijeno nošen iznad leđa.

Visina: Iznad ili ispod standardom propisanih vrednosti.

Kretanje: Pas koji trajno ravaniše.

Diskvalifikacione greške

Nosna pečurka: Potpuno depigmentisana.

Nosnik: Jasni ispupčen ili konkavan

Oči: Srednja ili obostrana depigmentacija kapaka, obostrana razrokost.

Vilice: Podgriz.

Rep: Bezrepost ili kratak rep, bez obzira da li je urođena ili stečena.

Dlaka: Uvijena.

Boja: Izabel boja dlake - jasno ograničeno izabel, ili fleke boje slonovače - crno tonirane

N.B. Mužjaci treba da imaju dva normalno razvijena testisa, potpuno spuštena u skrotum.