Engleski springer španijel je kompaktan pas, tipa španijel, srednje veličine, sa upečatljivim, dugim ušima. Uvijek pozoran i pažljiv, sa tipičnim španijelskim očima. Bez obzira šta su uradili ili šta žele da postignu, kada gledaju sa svojim pametnim očima, mogu dobiti sve. Uvijek su željni da udovolje vlasnika i lako ih je trenirati. Ime springer potiče odengleske riječi spring što znači izazvati naglu pojavu, a u ovom slučaju se „pojava“ predstavlja „istjerivanje divljači“.

Spoljašnjost

 

Izvor

{jcomments on}

 

Irski španijel za vodu je najviši od svih španijela. Tamno smeđa dlaka je gusta i kovrdžava. Dvije najprepoznatljivije karakteristike ove rase su "minival" i pacovski rep. Izvrstan kao lovački pas, sa osobinama retrivera, španijela i psa za vodu.

Osnovno

• Životni vijek: od 9 do 15 godina
• Mužjak
  • Visina: 53cm - 58cm
  • Težina: 25kg - 30kg
• Ženka
  • Visina: 51cm - 56cm
  • Težina: 20kg - 26kg

Spoljašnjost

Krzno, smeđe do tamno smeđe boje (boja zna da vuče i na ljubičastu), ih uvijek izdvaja u gomili. Osim njuške, gornjeg, prednjeg dijela vrata i repa (nalik na pacovki), čitavo im je tijelo pokriveno gustim kovrdžama. Najviši od svih španijela, Irski španijel za vodu je dobro izbalansiran pas i jedini je španijel kojem se nikada nije kupirao rep, pa zbog toga ima nadimak Whiptail(rep-bič). Oni su uspravni, snažno građeni psi koji se po tlu kreću mekano. Poddlaka je veoma gusta i štiti psa od hladnoće i najhladnije vode. Mini-val na glavi pada preko očiju i služi za njihovu zaštitu. Njuška je duga, četvrtasta i snažna. Duge uši su takođe prekrivene kovrdžama. Prsa su duboka, ali i uska za slobodno kretanje u vodi. Zadnji dio leđa je malo viši od ramena. Prednje noge su prave i koščate sa mrežastim šapama, koje mu pomažu u vodi.

Temperament

Iako su ponekad oprezni prema strancima, ova je rasa veoma lojalna i srdačna prema svojim vlasnicima. Uobičajeno je da se slažu sa djecom i, ako su upoznati sa mačkama i ostalim ljubimcima, kao mali, ne bi trebalo biti problema. Povremeno zalaju, na znak neke opasnosti (ili nečega što pas procijeni da je opasnost), ali, generalno, su stabilnog karaktera. Ova rasa, ponekad zna da bude stidljiva, ali je uglavnom, hrabra, revnosna i efektna rasa, naročito u lovu i dobavljanju. Ovo su živahni, veseli i izdržljivi psi. Irski španijeli za vodu su inteligentni i lako se treniraju jer posjeduju želju da ugode. Iako znaju biti tvrdoglavi i nezavisni, sposobni su dosta naučiti. Mnogi su voljeni, porodični psi, ali većina pasa ima (i shvata) samo jednog gazdu. Dobri su i kao radni psi i na izložbi.

Zdravlje

Skloni su displaziji kukova i infekciji ušiju. Moguće je i povećano slinjenje. Izbjegavati plašljive kučiće.

Istorija

Kao što samo ime govori, Irski španijeli za vodu su nastali u Irskoj sredinom 19-og vijeka u svrhe dobavljanja u vodi. Korijeni rase nisu jasni, dok mnogi misle da pudla, Irski seter ikovrdžavi retriver (Curly Coated Retriever) su mogući preci. Među mogućim precima je takođe i Portugalski pas za vodu. Za razvoj ove rase se u mnogome mora zahvaliti Džastinu Mekartiju (Justin McCarthy, rođen u Dablinu 1834 godine) i njegovom psu pod imenom Botsvejn (Boatswain - brodski oficir). Svi Irski španijeli za vodu vode porijeklo od ovog psa.

Kako su poznati po tome što bez straha ulaze i u najhladniju vodu, Irski španijeli su dovedeni u Sjedinjene Američke Države sedamdesetih godina 19-og vijeka. Godine 1875 ova je rasa bila jedna od najpopularnijih sporting rasa u Americi, a često se koristila i u lovu na patke. Njegova popularnost je vremenom opadala i u lovu je polako zamijenjen sa Labrador retriverom(zbog kratkog krzna i jednostavnog održavanja), pa se danas smatra rijetkom i neobičnom vrstom. Ova je vrsta, sa druge strane, i dalje veoma popularna u Irskoj i Engleskoj.

Godine 1878 Irski španijel za vodu je priznat kao član AKC(American Kennel Club), dok je u UKC-u(United Kennel Club) priznat, 70 godina poslije, tek 1948 godine.

Karakteristike rase

Glava bi trebalo da je krupna, kupolaste lobanje. Njuška je duga i snažna. Oči su u obliku badema, bi u odnosu na glavu trebalo da budu male. Smeđe, do tamno smeđe boje, oči, imaju uvijek inteligentan i pozoran izgled. Uši su ovalnog oblika, nisko postavljene, tako da su blizu obraza. Vilica je snažna sa potpunim makazastim zagrizom. Vrat mora biti snažan, i dovoljno dugačak da drži glavu visoko iznad nivoa leđa. Ramena su snažna i oborena. Prednje noge su koščate i prave. Zadnje noge bi trebalo da su snažne, sa niskim skočnim zglobom i fino zaobljenim koljenom. Leđa su kratka, široka i u ravni sa dubokim i širokim slabinama. Šape su velike, široke i dobro pokrivene dlakom između prstiju. Rep je kratak (ne dolazi do skočnog zgloba), širok u korijenu i zašiljen prema vrhu. Rep je smješten nisko, ispod nivoa leđa. Prvih 10ak centimetara od korijena, rep je prekriven kovrdžama, koje onda naglo prestaju. Ostatak repa je go ili je prekriven kratkom, ravnom, i mekom dlakom. Pokret im je slobodan i čio. Krzno je uvijek gusto, masno, kovrdžavo, tamno smeđe boje, sa dozom ljubičaste, svojstveno ovoj rasi.

Inteligencija

Rasa koja brzo misli i trening bi trebalo da počne rano, ali ipak, ozbiljan trening ne počinjati prije 18-og mjeseca. U fazi treninga, iako brzo uče, istrajnost mora igrati najveću ulogu. Raznolikost treninga je potrebna kako bi se zadržala pažnja psa. Trening, na kraju krajeva, mora pomalo biti igra i za psa i za hendlera.

Energija

Ova je rasa puna energije i potrebno je dosta vježbe da bi se ona potrošila.

Vježbanje

60 - 80 minuta dnevno.

Rasa je puna želje za zabavom, snage i prirodno je željan vježbe na mokrom i vodi. Ovoj je rasi potrebna i mentalna i psihička stimulacija, sa minimalno dvije šetnje po 40 minuta dnevno. Iako će se pas prilagoditi gradskom načinu života, ako mu je obezbijeđeno dovoljno vježbe, on je bolje prilagođen seoskom okruženju.

Održavanje

Krzno je potrebno četkati jednom sedmično, uz povremeno trimovanje. Masno krzno sadrži guste kovrdže i potrebno je često četkanje sa širokom četkom, kako bi se spriječilo da dlaka gubi sjaj. Psi se moraju kupati svakih nekoliko mjeseci kako bi se krzno održavalo bez prejakog mirisa. Zbog gustoće krzna, buve i krpelji sa teško primjećuju. Poslije temeljnog četkanja, trebalo bi da se pokvase kako bi se kovrdže vratile. Izlaganje psa na izložbi zahtjeva veliku vještinu i vremenom je postalo takmičenje u trimovanju. Dlaka oko ušiju i nožnih jastučića, mora biti dobro istrimovana, kako bi se spriječile infekcije. Krzno se slabo linja.

Ostalo

• Stres ako budu ostavljeni: visok
• Lajanje: srednje
• Mogućnost transporta: lagan
• Nivo agresivnosti: nizak
• Kompatibilnost sa drugi životinjama: srednja
• Kompatibilnost sa djecom: visoka

Izvor

{jcomments on}

Klamber Španijel je rasa pasa koja je nastala i razvijena u Velikoj Britaniji. Dobar kao porodični ljubimac, ali i u ringu na izložbama

Osnovno

• Životni vijek: 9 - 15 godina
• Mužjak
  • Visina: 45 - 51cm
  • Težina: oko 36 kg
• Ženka
  • Visina: 41-46 cm
  • Težina: oko 30 kg

Spoljašnjost

Dobro izbalansiran, pas teških kostiju, sa gustim, svilenkastim, krznom srednje dužine. Glava im je masivna, nalik na glavu goniča, sa dubokom njuškom, velikog, četvrtastog nosa i širokih, nisko spuštenih ušiju. Izraz lica je naočit i nježan. Krzno im je gusto, otporno na vodu, a dlaka ravna. Boja im je najčešće bijela sa tragovima limun-žute ili narandžaste.

Temperament

Osim klasičnih španijelskih osobina, nježnosti i inteligencije, dobar je u aportu, praćenju traga, i lovu uopšte. Iako su ljupki i željni igre, kada odrastu nisu previše aktivni. Po temperametu su lojalni i dobro se slažu sa djecom, međutim, prema nepoznatima su rezervisani, ali nikada stidljivi ili neprijateljski raspoloženi. Ako su odgojeni sa drugim ljubimcima, mogu se dobro slagati sa njima. Ova rasa teži da ima jednog gazdu i zna da bude tvrdoglava (tačnije samovoljna). Teže operacije ne bi trebalo ni učiti ovu rasu, na pokušaje da se nešto komplikovanije nauči, reaguje ignorisanjem. Ima dobru memoriju i voli da čini stvari gazdi, pa stoga ne-komplikovani trenizi bi trebalo da daju dobre rezultate. Dobri su u lovu na fazane i jarebice i u lovu na vodi.

Zdravlje

U prošlosti je displazija kukova bila najozbiljniji problem za ovu rasu. Marljivi odgajivački rad je značajno smanjio pojave displazije kukova u posljenje vrijeme. Osim ovoga, mogući su problemi sa očima kao što je entropion oka (crvenilo nastalo zbog izvrtanja donjeg kapka) i katarakta. Ova rasa intenzivno slini, naročito poslije pijenja vode. Poznati su i po tome što znaju da progutaju strane objekte, pa treba pripaziti i na ovo. Brzo dobijaju na težini, pa treba obratiti pažnju i na ishranu.

Istorija

O nastanku najteže rase od svih španijela, postoje oprečna mišljenja. Po jednoj teoriji, ova je vrsta nastala u Francuskoj krajem 18-og vijeka, kada je jedan francuski vojvoda, za vrijemefrancuske revolucije, u strahu da ne izgubi tek stvorenu rasu, poklonio je bliskoj rodbini, vojvodi od Njukasla (Henry Fiennes Pelham-Clinton). Vojvoda od Njukasla ih je čuvao u Klamber parku u Notingemu. U prilog ovoj teoriji ide i slika iz 1788 godine, izvjesnog gospodina Vitlija (F. Wheatley), na kojoj su naslikani vojvoda od Njukasla sa nekoliko pasa veoma sličnih Klamber španijelu, kako poziraju na vojvodinom imanju, Klamber park. Po drugoj teoriji, ova je rasa nastala u Velikoj Britaniji, najvjerovatnije ukrštanjem starih rasa lovačkih španijela sabasetima ili Goničima Svetog Huberta (Bloodhound). Ono što je sigurno jeste da je ime dobio po Klamber parku i da je za njegov razvoj najzaslužniji Viljam Mensel (William Mansell), lovočuvar u ovom parku. Rasa je brzo našla svoje poklonike u aristokratskim krugovima u Velikoj Britaniji, među kojima su princ Albert, kralj Edvard VII i njegov sin kralj Džordž V. Iz odgajivačnice Sendringem (Sandringham) koju je osnovao kralj Džordž V, su izašli najpoznatiji šampioni i u radu i na izložbama. Poslije Drugog svjetskog rata, ova rasa je u opadanju i rijetko se može naći, ali zahvaljujući predanom radu odgajivača njihov je kvalitet i dalje zadržan.

Karakteristike rase

Glava mora biti velika i kockasta sa naglašenim zatiljkom. Njuška treba biti kockasta sa razvijenim gornjim usnama. Oči su tamno žute, djelomično upale, otkrivajući crvenilo. Uši su velike, u obliku lista vinove loze sa ravnom dlakom. Čeljust je jaka sa savršenim makazastim zagrizom. Ramena su prilično duga i mišićava. Prednje noge su kratke, prave i koščate. Tijelo je dugo i teško, spušteno prema zemlji sa dubokim prsima. Leđa su prava, široka sa dugim i mišićavim slabinama. Zadnji dio leđa je razvijen i snažan sa niskim skočnim zglobom i fino savijenim koljenima. Šape su velike, oble i dobro pokrivene dlakom. Rep (ne mora biti kupiran) je usađen nisko gusto obrastao dlakom i nosi se u nivou sa leđima.

Inteligencija

Visoko inteligentna rasa, sa željom da udovolji, Klamberi se lako treniraju.

Vežbanje

do 20 minuta dnevno.

Kako je ovo veoma ležerna rasa, Klamberi će prilagoditi svoje želje za šetnjom, porodici u kojoj se nalazi. Ipak, ova rasa voli izlaske na otvoreno. Štenad ne bi trebalo da se puno šetaju i trče kako bi im se kosti pravilno razvile.

Održavanje

Kako bi Klameri izgledali najbolje, potrebno im je krzno četkati redovno. Ušni prolazi moraju biti šišani i provjeravati kako bi se brzo zaustavile moguće infekcije. Povremeno trimovanje je neophodno. Klamberi se puno linjaju, a uzevši u obzir da i sline, mnoge ljude odvraća od želje da ih drže u kući.

Ostalo

• Energija: srednja

• Stres ako budu ostavljeni: visok

• Lajanje: rijetko

• Mogućnost transporta: lagana

• Nivo agresivnosti: nizak

• Kompatibilnost sa drugi životinjama: visoka

• Kompatibilnost sa djecom: visoka

Izvor

{jcomments on}

Akita Alternativno ime Akita Inu (秋田犬) Japanska Akita Zemlja porekla  Japan Klasifikacija MKU: Grupa 5 sekcija 5 br. 255 AKU: Radni AUKU: Grupa 6 (korisni) KKU: Grupa 3 (radni) KUVB: korisni KUNZ: korisni UKU: Severne sorte

Akita ili Akita Ken (kanji) (katakana) je veliki pas, poreklom iz Japana, nazvanog prema Akita prefekturi, odakle se smatra da su tačno potekli. „Inu“ na japanskom znači „pas“, iako u praksi se skoro uvek naziva „Akita-Ken“, zasnovano na Sino-Japansom čitanju isto kao kanji.

Istorijat
Edo period
U Edo periodu, Provincijom  Dewa (današnja prefektura Akite) vladao je Satake klan. Kako su se Satake smatrale potencijalnim buntovnicima, primili su stroga ograničenja od Tokugawa Šogunatana na svim vojnim poljima. Klan je odlučio da podstakne borbe pasa negde oko 1630 godine kako bi omogućili samurajima da zadrže svoje napadačke oštrice na način na koji ne bi uvredio šogune. Borbe pasa su postale  popularne naročito u području Odate. Pristalice borbi pasa počele su ukrštati matagi ine sa domaćim psima u tom području. Ovi psi koji su su se kasnije pretvorili u Akite zvani su u to vreme Odate inu.

Pre Drugog svetskog rata
Nakon Meiji restauracije, ljudi su počeli da pare Akite sa mnogim drugim psima iz drugih regiona, kao što je Tosa. Meiji restauracija je takođe prekinula politiku zatvorenih vrata koja je vladala u Japanu i veliki zapadni psi su počeli da stižu u Japan. Rezultat toga je takođe ukrstanje Akite sa Nemačkim ovčarem, Nemačkom dogom i Mastifima.. To je rezultiralo gubitkom mnogih njegovih karakteristika tipičnih za špica. Akita je kasnije ukrštana sa Hokaidom i Karafuto psima ( takođe poznatim kao Sakhalin Haski) koji su uvedeni na Japansko kopno  nakon prvog Kinesko-Japanskog rata.

U Taisho periodu ljudi, kao sto je gradonačelnik grada Odate osnovao je pokret  kako bi očuvao rasu Akita. U to vreme Akita je počela da se pretvara u rasu mešanaca zbog  prekomernog ukrštanja sa drugim psima. Watase Shozaburo, japanski zoolog je predložio Zakon za zaštitu prirodnih spomenika, koji je takođe bio usmeren  i ka očuvanju Akita rase. To je bilo uspešno i formirana je Fondacija uvođenja Akite Inu u maju 1927. od strane gradonačelnika Odate i postavljeno je devet spomenika Akita pasa kao prirodni spomenici 1931. i 1932. Verni Akita pas Hachiko je prikazan u članku u novinama Asahi Shimbun, što je doprinelo popularizaciji rase. Kada je Helen Keller posetila Akita prefekturu 1937. godine izjavila je da bi želela da ima Akita psa. Akita po imenu Kamikaze-go joj je data u roku mesec dana. Kada je kasnije Kamikaza-go uginuo zbog pseće kataralne bolesti, vrlo brzo joj je poslat njegov brat Kenzan-go. Do 1938. postavljen je i standard rase i održavane su izložbe pasa, ali su sve te aktivnosti prestale sa početkom Drgog svetskog rata.

Rat i njegove psoledice
Tokom Drugog svetskog rata, broj Akita pasa se jako smanjio zbog nedeostatka hrane. Takođe su postojala naređenja da se pohvataju svi psi izuzev Nemačkih ovčara, kako bi se njihovo krzno koristilo za izradu toplih vojničkih uniformi. Mnogi su ljudi ukrštali Akite sa Nemačkim ovčarima kako bi to izbegli. Kada je završen rat 1945. bilo je manje od dvadeset čistokrvnih Akita u Japanu.

Međutim, Akite su postale dosta popularne u posleratnom periodu. Mnogi okupatorski vojnici su zavoleli Akite, jer je to bio daleko največi Japanski pas. Činjenica je i da je Helen Keller takođe imala Akitu koja je postala poznata i da je došla u Japan 1948. da se zahvali ljudima u Akita prefekturi za psa kojeg su joj dali. Većina Akita su tada imale puno karakteristika Nemačkog ovčara. Ti psi su danas poznati pod imenom Dewa linija ili Dewa tip Akite.

Izgled
Standard rase propisuje 24 – 28 inča u grebenu (60-71cm). Težina ženki može se kretati između 70 i 100 funti (30-45kg) Mužjaci su teški od 75-120 funti (35-55kg) U Japanu se Akite javljaju samo u četiri boje: crvena, žućkastosmeđa, sezam (crveni i žućkastosmeđi pramenovi sa crnim vrhovima), tigrasta (brindl) i bela. Sve osim bele moraju imati beličastu dlaku sa strane na njušci, na obrazima, vratu, grudima, telu i repu.

Kod Američke Akite su sve boje prihvatljive. Pinto boja nije prihvaćena kod Japanske Akite, nego samo kao boja Američke Akite.U Sjedinjenim državama, međutim, neki odgajivači još uvek ukrštaju izvornoi japanski tip sa težim američkim tipom, koji je veći, i dozvoljen u više boja. Nekoliko njih je dokazalo da kombinovanje ta dva tipa vodi ka poboljšanju izgleda i genetskog zdravlja, povećavanjem genetske raznolikosti. U Sjedinjenim Državama, postoji samo jedna rasa Akite, mada su podeljene u dve rase u svim ostalim državama u svetu, osim u Kanadi. Akite iz Japana i Akite iz SAD-ai drugih zemalja su sve registrovane u Američkom Kennel Klubu kao Akite. U drugim zemljama rasa je podeljena na dve rase – Akita i Američka Akita. Međutim Američka Akita je priznata od strane mnogih poznatih američkih odgajivača kao različita rasa u odnosu na Japansku i ti odgajivači se zauzimaju za deljenje ove rase na dve.



Temperament
Iako je Američki Kennel Klub stavio Akitu u grupu radnih pasa- Working group, nekoliko različitih rasa je doprinelo modernizaciji Akite, neki lovni psi i nei psi korišćeni kao takmičarski, borbeni psi, ipak mora biti jasno da je običan nadimak „Japanski borbeni pas“ netačan. Dok su preci Akite možda ležali uz pse koji su korišćeni za borbe, savremena, današnja Akita je daleko od toga i zaista većina dobrih odgajivača neće u uzgoju koristiti pse koji su poznati po agresivnoj prirodi. Uopšteno, Akita je veoma opuštena, i ima blag temperament što je čini veoma dobrim porodičnim psom.
Akita je veliki, ali ne preveliki pas. Odlični su psi za kuću. Jedino što zahtevaju umerenu količinu kretanja. Akite su poznate kao veoma tihi psi, laju samo onda kad imaju zašto da laju.
Dve najistaknutije karakteristike Akite, kao kućnog ljubimca su to da su veoma čiste i da su jako lake za kućno vaspitanje. Akite se opisuju kao skoro sasvim nalik mačkama, jer su čiste i bez mirisa. I to može biti jedan od razloga zašto se tako lako vaspitavaju za život u kući. Mnoge Akite tako dobro odgovaraju na vaspitavanje, da ih je dosta trenirati samo nekoliko nedelja, mada se to može produžiti ako je prisutan pas koji sporije uči.
Što se tiče dece u porodici, tu nema brige. Akite su posvećeni, strpljivi prijatelji i zaštitnici dece. Akite su tipično veoma nežne prema deci i kaže se da majke japanke često ostavljaju svoju decu samo sa Akitom da ih čuva i štiti. Međutim zapamtite da malu decu nikada ne treba ostavljati sa kućnim ljubimcima bez nadzora. Dok Akita može da voli „svoju“ decu, ne mora da znači da će voleti i njegove prijatelje, naročito kad trče po dvorištu i vrište. Ako je odgajana u kući sa decom, može biti odličan kompanjon.
 Ostavljene bez nadzora u dvorištu ili odgajivačnici, imaju tendenciju da razviju  probleme „ličnosti“ i postanu veoma destruktivne u dvorištu, samo zato što im je dosadno. One su jako orijentisane ka čoporu, prema tome, izolovati ih od čopora (vlasnika, na primer) prouzrokovaće im veliki stres.
Akita može pokazati tendenciju da bude i tvrdoglava i zahteva strogo vaspitanje, ali opet s puno ljubavi, gde „ne“ uvek znači „ne“ a nikada „kako god“.
Akita je dominantan pas koji može očekivati od drugih pasa da mu se pokore. Ako ne uspeju da ispune Akitina očekivanja može se dogoditi incident.
Akite imaju visoko i dobro razvijen instinkt jurenja plena, naročito prema malim životinjama, uključujući i mačke. Akita nije tip koji će pokazati naklonost nekome ko nije član njene porodice ili blizak prijatelj koga redovno viđa, i može biti izrazito rezervisana. Pravilno socijalizovane Akite koje su odgajane uz druge životinje obično ih prihvataju kao članove porodice.
Odanost i posvećenost koju Akita pokazuje je fenomenalna. Kao tipičan kućni ljubimac Akita će vas slediti iz sobe u sobu - ima čudnu sposobnost da vam bude stalno pod nogama. Vaša Akita će živeti svoj život tako kao da joj je jedina svrha da vas štiti i provodi vreme sa vama.
Akite, međutim mogu imati tendenciju i da budu veoma agresivne prema drugim psima i malim životinjama i da imaju jak nagon za gonjenjem plena. Nije neuobičajeno za Akitu da uhvati i ubije malu (čak i veliku) životinju (uključujući mačke, morske prasiće, zečeve i male spe) ako im je dozvoljeno da se udalje i stoga im nikada ne treba dozvoliti da pobegnu i da jure male životinje.

Zdravlje
Smrtnost
Akite prema ispitivanjima u Britaniji i SAD-u i Kanadi imaju srednji životni vek, od oko 10 godina, slično kao i druge rase te veličine.

2004.  ispitivanje UK Kennel Cluba je pokazalo da je najčešći uzrok smrti bio rak (32%), srčani problemi (14%) i gastrointestinalni problemi, uključujući naduvavanje/uvrtanje /14%). 2000.-2001. USA-Canada zdravstvena ispitivanja su pronašla da je najčešći uzrok smrti bio rak (21%), GDV( naduvavanja/torzija = 21%) mišićno-koštani (15,5%) i autoimunost (7%)

Morbidnost

• Pseći herpes virus, vrsta virusa herpesa koji se javlja kod pasa
• Gastric dilatation volvulus Stomačno proširenje i uvrtanje creva (GDV), stanje povezano sa nadutošću
• Pemphigus – koji uzrokuje da autoimuni sistem napada kožu psa
• Progresivna retinalna atropija – stanje koje se javlja kod odraslih pasa koje postepeno vrši degeneriaciju u očnim ćelijama
• Uveo Dermatološki sindrom, poznat kao Vogt-Koyanagi-Harada (VKH) oboljenje kod ljudi
• Sebaceous adenitis – stanje autoimunološkog sistema koje napada i uništava lojne žlezde kod psa
• Pseća displazija kukova
• Hipotireoza
• Stomačno proširivanje i uvrtanje creva  (GDV = „Naduvavanje“ ili „Uvrtanje/torzija“)

Vlasnici Akita moraju posebno obratiti pažnju na veliku frekventnost GDV-a kod ove rase.  Višak gasova zaostao u stomaku psa uzrokuje naduvavanje. Uvrtanje creva (volvule ili torzije) uzrokuje ili je uzrokovano viškom gasova. GDV je hitan slučaj i zahteva momentalnu intervenciju veterinara. Vlasnici Akita bi morali biti spremni da reaguju na svaki simptom GDV-a i moraju znati gde je najbliža veterinarska stanica za hitne slučajeve.



Standard rase

Velik, vrlo skladan pas, snažne telesne građe, vrlo jezgrovit, izraženih sekundarnih seksualnih oznaka; jednostavan, vrlo plemenit i pun ponosa
VAŽNI OMERI
Odnos visine u grebenu prema dužini tela je 10:11; telo kuja može biti duže od tela mužjaka.
PONAŠANJE I NARAV
Miran, odan, poslušan, inteligentan
GLAVA
Glava: lobanja je u skladnom odnosu prema telu; čelo široko sa izraženim stopom i jasnom čeonom brazdom, ali bez nabora. Obrazi umereno razvijeni; ravan nosni hrbat, nos velik i crn. Kod belih pasa dozvoljen je nos boje mesa. Vilica srednje dužine, u korenu široka i sužava se prema vrhu, ali nikad šiljasta. Snažni zubi prave makazast zagriz. Usnice čvrsto prijanjaju.
Oči: prilično male, gotovo trouglaste, postavljene na umerenoj razdaljini, tamno-smeđe boje, što tamnije, to bolje.
Uši: prilično male, debele, trouglaste sa lagano zaobljenim vrhovima.
VRAT
Debeo i mišićav, bez nabora, u skladu spram glave.
TRUP
Leđa ravna i snažna, slabine široke i mišićave. Prsni koš dubok, prsište dobro razvijeno. Rebra dobro zasvođena. Trbuh dosta uvučen.
REP
Visoko nasađen, debeo, nošen vrsto savijen preko leđa. Spušten, dosiže vrhom gotovo do skočnog zgloba.
NOGE
Prednje noge: ramena umereno zakošena i razvijena; prednje noge ravne sa teškim kostima. Laktovi priljubljeni uz telo.
Zadnje noge: dobro razvijene, snažne i umereno uglovane. Šape: debele, okrugle, dobro zatvorene, umereno olučene. Hod: način kretanja gibak i snažan.
DLAKA
Svojstva: gornja dlaka tvrda i ravna, poddlaka meka i gusta; na grebenu i sapima nešto duža. Dlaka je najduža na repu.
BOJA
Crvena, boja sezama, tigrasta i bela.
Sve navedene boje osim bele moraju iskazivati "urajiro".
(URAJIRO = beličasta dlaka postrance na vilici, na obrazima, ispod vilice na grlištu, prsima i trbuhu, na donjoj strani repa i na unutrašnjim delovima udova.)
VISINA
Visina u grebenu: mužjaci 67 cm, ženke 61 cm. Odstupanje +/- 3 cm je dozvoljeno.
GREŠKE
Pogreške: svako odstupanje od navedenih tačaka valja smatrati pogreškom a ozbiljnost kojom se vrednuje treba biti u tačnom omeru s njezinim stupnjem.
1) crna maska treba biti smatrana pogreškom.
2) oznake na beloj podlozi se tolerišu, ali prednost je kad ih nema
3) strašljivost
4) predgriz ili podgriz
5) mrlje na jeziku
6) muškobanjaste kuje ili feminizirani mužjaci
7) svetli iris
8) pomanjkanje zuba
9) kratki rep

DISKVALIFIKACIONE GREŠKE
1) uši koje nisu uspravne
2) rep nošen spušteno
3) duga dlaka (čupava)

N.B. Mužjaci moraju imati dva vidljiva normalna testisa potpuno spuštena u skrotum.

 

 {jcomments on}