Jorkširski terijer Alternativno ime Jorki (Yorkie) Zemlja porekla  Engleska Klasifikacija FCI Group 339:Terriers Section 449:Toy Terriers #86 AKC Toy Group ANKC Group 1 (Toys) CKC Group V, Toys KC (UK) Toy Group NZKC Toy Group

Jorkširski terijer (Yorkshire terrier) je mala pasmina pasa. Nadimak mu je jorki (Yorkie)

Patuljasti jorkshire dosiže visinu od 15 - 17 cm, težinu do 3,2 kg, dok Jorki normalne veličine može doseći visinu do 21 cm te težinu do 7 kg. Uzgajaju se već preko 100 godina.

Istorija

Uzgajani su u početku da budu mali lovci. Danas to više nisu, ali je ta osobina malog lovca i ratnika ostala zabeležena u njihovim genima. Jorkshire vuče poreklo iz Engleske. Na početku 19. stoljećakoristili su ga za lov zbog njegove hrabrosti i veličine. Engleska je tada bila vrlo siromašna. Kako ne bi ubijali životinje za lov po šumama, svi psi veći od 21 cm bili su zabranjeni. Kraljevski sluge hodali su naokolo s obručem promjera 21 cm, a pas koji nije mogao proći kroz obruč, odmah bi bio ubijen.

Karakter 

Vrlo su znatiželjni, hrabri i uvijek spremni na svaku avanturu, što ih neretko dovodi u velike nevolje i nezgode. Vlasnici ih moraju zato neprestano imati pod kontrolom, uza sebe i na povocu. Jorkširski terijer vrlo je lojalan svom vlasniku, a sumnjičav prema strancima i gostima u kući. Agresivan je prema drugim psima, posebno manjim od sebe, bolje se slažu s odraslom decom.

Ipak, to je jedna od najljubaznijih, najneagresivnijih te najzaigranijih pasmina. Lako uče i treniraju, tvrdoglavi su i zahtevaju punu pažnju svojih vlasnika te energično brane svoju teritoriju (stan). Ne sme im se popuštati u odgoju jer postaju neurotični i tada neumerno laju, te ih je nužno odvikavati od toga. Uz sve to oni su jedna od najobožavanijih malih pasmina, jer osvajaju svojom umiljatošću, slatkoćom i energijom "malog ratnika". Lako se prilagode životu u stanu i vrlo su aktivni unutar njega. Osetljivi su na hladnoću i preferiraju boravak u toplom okolišu.

Mali su psi i lako ih je voditi na putovanja u tzv. transporterima koji se mogu nabaviti u Pet centru, a vole boraviti u njima i kad nisu na putu, gde spavaju i preko noći jer im je nužan osećaj sigurnosti i zaštićenosti.

Izgled 

Zlatno smeđe su boje s crnim paležom, duge, sjajne i fine dlake poput svile koja se proteže od kičme i pada s obe strane do poda. Ako se ne izlažu (na psećim izložbama), vlasnici ih obično šišaju na kraću dužinu. Vrlo su živahnih pokreta, crnog nosića i očiju, normalnog škarastog zubala, ušiju u obliku slova "V", vrlo obilne i duge dlake na području glave koju je nužno vezivati u repić da se ne bi prljala pri hranjenju te da mu vidno polje bude što preglednije. Zato većina vlasnika trima dlaku na glavi svojih ljubimaca.

Potrebna je dnevna briga o njegovoj dlaci, jer za izložbe ona mora biti besprijekorne boje, izgleda i sjaja što se postiže brižnim i ispravnim češljanjem (ne čupanjem) dlake, vezivanjem u repić na glavi i vezivanjem ostale dlake na tijelu pomoću svilenih papirića da bi se očuvala dužina i kvalitet, te kupanjem sa specijalnim šamponima namijenjenim za tu vrstu dlake. Na žalost pravu tajnu o njezi dlake terijera znaju samo stari i iskusni uzgajivači i "groomeri".

Bolesti 

Uglavnom pate od bronhitisa i problema zubnog propadanja te od paraliza ekstrermiteta uzrokovanim hernijom diska leđnih pršljenova. Skokovi i padovi dovode do lomova ionako već malih i fragilnih kostiju. Peporuka je hraniti ih isključivo premium suvom hranom zbog zdravlja usne šupljine i koštanog sistema (prethodno navedeni problemi).

Prosečan životni viek jorkširskog terijera je od 10 do 15 godina. Ekstremno patuljasti jorkširski terijeri imaju kraći životni vijek.

Standard rase

Opšti izgled 
Pas sa dugom i ravnom dlakom, koja pada sa svake strane leđa. Dlaka je podijeljena crtom po duljini tijela, od glave, preko vrata, leđne linije, do repa. On je jako kompletan pas, čistih linija. Ponaša se ponosno, što pokazuje njegov karakter. Malog je rasta, ali proporcionalne i skladne građe.

Karakteristike
To je tipičan terrier, za društvo, aktivan i inteligentan.

Temperament
Jako je vitalan, temperamentan i uvijek spreman za pokret.

Glava
Mala, sa izražajnim stopom. Nos ne jako dug, a nosna pečurka crna.

Oči
Srednje veličine, tamne, bademastog oblika. Rubovi gornjeg i donjeg kapka 
crni.

Uši
Malene, forme slova V, visoko usađene i ne puno razmaknute jedno od drugog. 
Pokrivene su kratkom dlakom, zlatno-crvenkaste boje.

Usta
Zubalo je kompletno, škarastog zagriza. Što znači da gornji zubi lagano 
prekrivaju jedan dio donjih. Čvrstog su korijena pa u većini slučajeva neke 
mliječne zube treba izvaditi.

Vrat
Srednje dug, tanak, sa dobro razvijenim mišićima. Dobro usađen u ramenima, 
koji mu daje eleganciju.

Predni uglovi nogu 
Prednje noge ravne, paralelnog stava. Laktovi dobro priljubljeni.

Tijelo
Kompakna i čvrsta građa tijela za tu veličinu psa. Leđna linija je idealno ravna, sa ne predugim, elegantnim vratom.

Zadnji uglovi nogu 
Kutevi zadnjih nogu su dobro kutovani, sa dovoljno dugim bedrom. Koljena su jako elastična, što se ističe u njegovom iskoraku. U pokretu, pete su paralelno postavljene.

Šape
Okrugle, sa crnim noktima. Dlaka okolo šapa je ošišana u krug.

Rep
Mora biti visoko nasađen i nošen od do , rezan na pola dužine, pokriven sa dugom i gustom dlakom, nešto tamnije čelično-sive boje od boje tijela.

Hod - kretanje 
Elegantno, kretanje prednjih i zadnjih nogu paralelno. Leđna linija u kretanju mirna i idealno ravna. U hodu se ističe njegov temperament.

Dlaka
Duga i ravna, fine kvalitete, svilena sa visokim sjajem. Na glavi i na šapama je žarko crvenkasto-zlatne boje. Na leđima je tamna, čelično-plava (nesmije biti srebrna). Ta boja počinje iza ušiju, preko vrata, pokriva cijela leđa i rep, koji je od polovice malo tamniji. Boja mora biti čista, ni u kom slučaju miješana sa drugim nijansama.

Težina
Maksimalna težina iznosi 3,17 kg.

Diskvalifikacione mane 
Sva odstupanja od standarda smatraju se defektima. Mužjak mora imati oba testisa, pravilno spuštena.

Standard kod jorkšira ima jednu veliku manu. Težina se piše u librama tako da neko računa maximum 3,50 kg. neko3,25 a neko 3,17kg. Još jedan veliki nedostatak kod standarda je da nije data najmanja veličina od FCI. Ali svi klubovi na svetu ne puštaju u leglo ženku ispod 1,8 kg a mužjaka ispod 1,7kg. U zapadnoj Evropi se manjom greškom smatra pas od npr. 4,5kg nego pas težine 1,5kg. Ne znam zašto je to tako i već sam kontaktirala nekoliko klubova da mi to objasne i zašto standard FCI to tačno ne odredi i ne napiše. Posebno u SCG šverceri daju oglase i pišu da prodaju jorke od 1,2 kg. jer to ljudi traže. Teško je objasniti da ove minijature ne postoje/makar nebi trebali postojati/. Jorkijima se dugo godina rep kupirao. Treci dan posle poroda se ostavjala psima jedna trecina. Zaštitnici životinja su pokrenuli kampanju, koja je bila dugo ignorisana iz strane uzgajivača. Tek kada su Njemačka, Česka, Slovačka i mnogo drugih zemalja zabranili izlaganje kupiranih pasa uzgajivaci su odustali od toga. Ja rep jorkija obožavam. Jorkije ga nosa sa velikim ponosom On svoje raspolozenje zna repom tako lepo pokazati da mi je žao što nemaju svi moji psi dug, prirodan rep.

{jcomments on}

Nemački prepeličar je koščat, mišićav pas iz porodice španijela, srednje veličine sa dugačkim, gustim i valovitim krznom. Njegova čvrstoća mu omogućuje da donese i teži plien kao što su zečevi i lisice. Uši su dugačke, ali ne do vrha, nego do sredine njuške. Dva puta su duži nego viši (u pitanju je dužina od grebena do korena repa, a visina do grebena). Malo je veći od springer španijela. Dlaka na glavi je kratka i meka.

Osnovno

• Životni vek: 12 - 14 godina
• Mužjak
  • Visina 46-54 cm
  • Težina 20-28 kg
• Ženka
  • Visina 44-52 cm
  • Težina 20-28 kg

Spoljašnjost

Nemački prepeličar je živahne i prijatne naravi i dobar je i kao radni pas i kao kućni ljubimac. Veličinom i kratkoćom nalikuje nemačkom dugodlakom ptičaru, ali nije tako visokonog, već je pas izražene pravougaone figure. Malom nosaču velikih tereta (lisica i zec) kakav je ovaj, potrebna je figura nenaglašene dužine. Nemački prepeličar treba da ima, dobre kosti i mišiće, nije niti visokog rasta niti nalik na hrta, niti je težak i nizak. Mnogo više mora biti mišićav i da ima suve i jedre kosti, izraženih dugih linija, što znači da je dug u grebenu i sapima, veoma kratak u leđima i sa širokim i snažnim bubrežnim dijelom, tako da na povodcu odaje više utisak pravouganog, nego kratkog psa. Ova rasa mora posedovati i snagu i izdržljivost za najduži lovni dan na teškom terenu i/ili snijegu.

Temperament

Ova rasa je raznovrsna po načinima na koji se može upotrijebiti za lov. Koriste se za lov na brdsku divljač, sa dobrim mogućnostima dobavljanja kao i bilo koja vrsta retrivera. Takođe su odlični i kao goniči, u praćenju krvavog traga, i izvrstan ptičar. Veoma inteligentan pas, agresivan u lovu i u vodi.

Zdravlje

Ova rasa nema problema sa displazijom kukova. U postojbini ove rase, Nemačkoj, odgajivači, za parenje, moraju da dobiju dozvolu od Nemačkog kluba nemačkih prepeličara. Pre toga, ovi prepeličari, moraju proći specifične lovne testove i dostaviti rendgenske snimke i mužjaka i ženke, sa veterinarskom potvrdom da pas nema displaziju kukova. Nemačka skala displazije kukova ide od 0 do 4, pri čemu 3 i 4 se ne mogu pariti. Kupci pasa ove rase moraju da traže ocenu displazije kukova od odgajivača i ne kupovati pse čiji roditelji imaju loše kukove. Krive noge i iščašena (izvijena ka vani) stopala su takođe problem. Ovi psi takođe mogu imati problema sa kožom i alergijama.

Istorija

Osamdesetih godina devetnaestoh vijeka, grupa nemačkih lovaca je odlučila da ponovo afirmiše (tačnije da je ponovo stvori) Štober rasu pasa (Stober), raznovrsnih lovačkih sposobnosti, spominjana u nemačkoj istoriji početkom osamnaestog veka. Štober je bio poznat kao dobar tragač krvi. Tragovi ove rase, nađeni u Bavarskoj, su ukrštani sa sportskim španijelima koji su bili dokazani kao strastveni lovci. Wachtelhund, kako se zove u Njemačkoj, je zvaničko priznat 1903 godine. Nemački klub nemačkih prepeličara (Verein fur Deutsche Wachtelhund - VDW ) dozvoljava samo lovcima i lovočuvarima da poseduju ovu vrstu, pa se psi ove rase ni ne prodaju ne-lovcima. Nemački prepeličar je priznat od UKC 1996-godine.

Karakteristike rase

Glava - Suva glava, sa slabim usnama i neistaknutim žvaljama. Lobanja i njuška su približno iste dužine. Gornji dio glave je ravan, i nije preširok. Kvrga na potiljku (karakteristika španijela) nije primjetna, kao i čeoni prelom. Čeona brazda ne postoji ili je slabo izražena. Jagodične kvrge nisu istaknute. Njuška je duga, snažna, sa širokim nosnikom, nije četvrtasta, ovnujski nosnik. Velika nosna pečurka sa širokim nozdrvama. Snažno i zatvarajuće zubalo sa makazastim zagrizom. Teška mana su predgriz i podgriz.

Oči - Boja po mogućstvu, tamno braon. Oči su bistre, izražajne, srednje velike, bademastog oblika i koso postavljene. Nikako ne smiju biti velike ili buljave, ali ni upale. Veoma dobro zatvorene sa čvrsto priležućim kapicama bez vidljive crvene vežnjače. Dobre oči i ispravan položaj očiju, uz pravilnu građu lobanje su veoma važni pri cunjanju u ševaru, gustim četinarima, trnju i jesenjim travama.

Uši - Uši su visoko i široko usađene, ravne, bez uvrtanja, obješene neposredno iza očiju. Nisu preduge, nisu debele, mesnate i režnjaste. Dozvoljeno je kada su povučene ka napred, da dopiru do nosne pečurke. Deluju duže, nego što stvarno jesu, zbog guste, duge, dlake na ušima, koja može biti kovrdžava.

Nos - Braon boje i pomičan. Nosna pečurka po mogućstvu velika i sa dobro otvorenim nozdrvama.

Vrat - Vrat je snažan i plemenit, nije kratak, bez bilo kakvog podgušnjaka, u grudi i leđa prelazi u lijepoj liniji. Potiljak mora biti naročito snažan i jako mišićav da bi pas mogao aportirati srazmjernu težinu.

Leđa - Leđna linija od početka grebena do korijena repa, dupno je veća od visine grebena. Greben je visok i dug, leđa veoma kratka i zategnuta, bez useka iza grebena. Bubrežni dio je kratak ali i širok, i duboko ka slabinama mišićav, blago zaobljen. Sapi su ravne i duge, zbog toga duboka i široka karlica i široka butina nalaze mjesta za vezu, na osnovu čega proističe snaga i kvalitet zadnjeg dijela.

Grudi - Gledano sprijeda, grudi nisu uske. Gledano sa strane, ovalnog poprečnog presjeka i velike dubine, čak dublje i od laktova. Grudni koš je dug, posebno su duga lažna rebra, dobro zaobljen, ali nikako bačvast, takođe ni ravan.

Stomak i bokovi -Od vitkih rebara osrednje unazad prikupljeni.

Rep - Visoko usađen, u mirovanju je nošen ravno ili na gore, ne previše strmo podignut. Ispred divljači, u živahnom pokretu. Umjereno skraćen, da bi se spriječilo udaranje nogu pri cunjanju. Rep se kupira na 1/3 dužine kod štenadi na sisi se odstranjuje srednje oštrim makazama za kupiranje. Rep je dobro odlakan, nešto dužom dlakom.

Prednji dio - Lopatica sa nadlaktičnom kosti pravi ugao od oko 90 stepeni. Nadlaktica u kretanju bliže uz grudi. Ravne, zapete i snažne noge stoje vertikalno ka zemlji. Posmatrano od naprijed, spoljne linije prednjih nogu i šapa moraju činiti vertikalnu ka zemlji i došaplje ne smije odstupiti od vertikale ni unutra, a još manje napolje. Gledano sa strane, došaplje ne treba da je vertikalno, već blago koso upravljeno i napred ka zemlji stojeće. Cjevanica, a naročito veze u zglobovima moraju biti zdrave i ne smeju biti limfatično naduvene. Došaplje je veoma jako i čvrsto i prelazi u jednu, više kašikastu, šapu. Mačije šape su nepoželjne! Prsti moraju biti dobro zatvoreni, jedan uz drugog, a dlaka između njih mora biti gusta. Jastučići su jedri i okrugli.

Zadnje noge - Butina je široko usađena na duge sapi, i proteže se u duge i široke „pantalone“. Skočni zglob je dobro uglovan i veoma snažan. Zadnje noge treba da stoje dobro napolje (daleko napolje), ne smiju biti ni strme, a još manje podvučene. Gledano od pozadi, ne smiju biti ni sabljaste niti bačvaste ili krevlje, već spoljne linije nogu moraju biti paralelne!

Odlakanost - Krzno je čvrsto, gusto, talasto i dugo, ali ipak ne predugo, još manje kratko ili svilasto. Dlaka treba da je blago talasasta (kao astragan) ili ravna i gusto priležuća. Duža, tanja i svilasta dlaka je lovno neupotrebljiva i strana za prepeličara. Na potiljku, ušima i na sapima, često ukovrdžana dlaka. Njuška, lice i gornji dio lobanje je prekriven kratkom, ali veoma gustom dlakom. Uši su pokrivene kovrdžama ili gustom, talasastom dlakom koja se proteže i preko unutrašnjih ivica. Krajevi kožnog dijela nisu vidljivi. Prostor između prstiju je prekriven gustom, svrsishodnom, ali ne i predugom dlakom. Kada je snijeg, duga dlaka između prstiju se skraćuje.

Boja - Uzgaja se u dva varijeteta:

Ovdje pripada i braon bijelo tačkasto sa bijelom osnovnom bojom i tigrasto sa bijelo-prskana i tačkasta osnovna boja i braon ploče, kao i trobojnost, a to znači braon-sinje boje, prskano ili tigrasto sa žutim ili crvenim paležom, kao kod jednobojnog, zatim crveno ili narandžasto-sinje boje i prskan kod kojih se umjesto braon pojavljuje crvena ili narandžasta.

Ozbiljne greške

 Izražen stop. Greške zubala. Kapci koji nepriležu dobro, obješene, otvorene labrnje. Visina ispod 42 centimetra. Visokonogost, slabe kosti sa kratkim leđima, loši mišići na plećkama, iskrivljene noge i crna boja.

Životni uslovi

Najbolje žive u kući, ali mogu da se drže i u pećnim kućicama u dvorištu, gdje zahtijevaju dosta kontakta sa članovima porodice. Veoma su lojalni i najviše daju u društvenoj atmosferi. Mogu da žive u gradovima, ali zahtijevaju dosta vježbe i moraju biti vezani na povodcu kako bi se izbjegli problemi sa mačkama. Njemački prepeličar ima jaku lovačku želju i moguće je da ubiju u lovu. U seoskoj lokaciji, mogu biti pušteni sa povodca, i mogu da slobodno šetaju i trčkaraju šumom jer će se sigurno vratiti da provjere gdje je gazda.

Vežbanje

U pitanju je lovački pas koji zahtjeva dosta vježbe. Ova rasa voli vodu i odlični su dobavljači u vodi, pa je često plivanje odlična vježba. Ovo nije rasa koja bi se samo povremeno koristila u lovu.

Četkanje

Čestim četkanje će održati krzno u dobrom stanju. Dlaka između prsta treba da se često trimuje, naročito preko zime sa puno snijega. Uši se moraju često provjeravati kako ne bi došlo do infekcije. Neki primjerci imaju visoko usađene uši, dok drugi imaju izrazito španijelske uši (nisko obješene). Primjerci sa niskim ušima češće mogu da dobiju infekciju ušiju. Poslije lova, pas se treba dobro pregledati, a naročitu pažnju treba posvetiti očima i isprati ih.

Izvor

{jcomments on}

Njufaundlendski pas Alternativno ime Novofaundlendski pas Neufundländer Teranova Zemlja porekla  Kanada Klasifikacija FCI Group 2 Section 2 #50 AKC Working ANKC Group 6 (Utility) CKC Group 3 – Working Dogs KC (UK) Working NZKC Utility UKC Guardian Dog Group

Rođen kao mornar među psima, Njuf je bio deo standardne opreme svakog ribarskog čamca u Kanadskoj pomorskoj provinciji po kojoj i nosi ime. Ribarenje je uvek bilo glavna industrija u Njufaundlendu, ovi psi su vukli ribarima mreže iz mora i natrag na brod i donosili predmete i ljude koji bi upali u vodu.  Jednako kod kuće i u vodi i na kopnu, Njufaundlend je bio dovoljno veliki da izvuče davljenika ili da polomi led kako bi zaronio u ledeni severni okean. Kapacitet njegovih pluća mu je dozvoljavao da prepliva velike razdaljine i da se izbori sa strujama u okeanu.

Na kraju ribarskog dana, dnevni ulov se tovario u kola sa dva točka, u njih bi se upregao pas kako bi tovar odvukao u grad. Drugi Njufaundlendi su vukli kola kako bi isporučivali mleko i poštu po gradu.

Poreklo ove radne rase je osporavano. Vikinzi i Baskijski ribari su posetili Njufaundlend rano, oko 1000. Godine o čemu postoje i pismene svedodžbe, kako domoroci rade rame uz rame sa ovim psima. Rasa je, kako to danas znamo, razvijena u Engleskoj, kad je zakon donet na ostrvu Njufaundlend doveo skoro do istrebljenja rase 1780. Nedugo posle Prvog svestkog rata, veličanstveni pas po imenu Siki, postao je ne samo najslavniji Njuf u istoriji, nego najslavniji priplodnjak u svojoj rasi. Mnogi Njufaundlendi iz današnjih ringova mogu slediti svoje rodovnike sve do Sikija.

Postoje mnoge legende o tome kako su Njufaundlendi spašavali davljenike noseći spasilačke čamce do brodova koji su tonuli. Njufaundlend po imenu Mornar je bio u pratnji ekspedicije Luisa i Klarka a Nana, dadilja iz originalnog „Petra Pana“ je bila Njufaundlend
 

Opis
Njufaundlend je veličanstven, snažan, I masivan pas sa širokom, teškom glavom. Elegantan je, harmoničan, okretan i odvažan. Široka njuška je prilično kratka I kvadratična. Njufaundlend ima male, trouglaste, padajuće uši. Male oči su tamno braon; konjuktiva ne bi trebala biti vidljiva kao kod Bernardinca. Nos je uglavnom crn, osim kod pasa boje bronze koji imaju braon noseve. Prsti na nogama su spojeni plovnim kožicama radi boljeg plivanja. Peti prsti na zadnjim nogama bi trebali biti uklonjeni. Rep je viseći. Nepromočiva, duga spoljna dlaka je ravna, masna I blago talasasta sa gustom, masnom poddlakom. Mada oni psi koji žive unutra imaju tendenciju gubljenja poddlake.

Dlaka je najčešće crna (ponekad sa malo beeline na nogama, krau repa I grudima, crna sa plavim odsjajem, ponekad bronzana sa braon ili sivim. Moramo primetiti da se Lendsir ( beo sa crnim oznakama) u SAD-u I Velikoj Britaniji smatra istom rasom, mada u nekim evropskim državama Lensir je potpuno različita rasa od Njufaundlenda. Lendsiri u Evropi imaju duže noge od Njufova, nisu toliko masivni I više su sportsi građeni psi. Na izložbama se odvojeno prikazuju.

Temperament
Njufaundlend je pas izvanrednog temperamenta, dobar, hrabar, plemenit I inteligentan. Strpljiv pas,  blag prema gostima I poslušan prema svom gospodaru.. On jedostojanstven, miroljubiv, miran, odan I vredan poverenja sa ljupkim temperamentom. Veoma je požrtvovan. Dovoljno je inteligentan da sam odreaguje kada je to potrebno. Dobar je zaštitnik, ali pre će se postaviti između uljeza I svoje porodice nego što će režati I lajati. Njufaundlendi mogu da prepoznaju opasnu situaciju I obično će reagovati ako porodici preti opasnost. Svaki pas, druga životinja, dete ili posetilac koji nemaju zle namere biće primljene sa ljubaznošću.

Obično se slaže sa drugim psima, ali mora dobro biti socijalizovan okružen njima, korigovan na svaki signal agresivnosti kako bi se osiguralo dobro ponašanje. Obično su dobri prema drugim životinjama. Njufovi vole da se igraju I dragi su prema deci. Veoma su druželjubivi. Uživaju napolju, ali takođe traže društvo. Njufaundlend pije mnogo vode I može biti malo neuredan zbog toga, a voli I da se pokvasi. Skloni su balavljenju, mada ne u tolikoj meri koliko neke druge džinovske rase. Iako štenci zahtevaju mnogo hranem odrasli Njufaundlend jede otprilike koliko I jedan retriver. Oni vole da plivaju, pa ukoliko kampujete blizu vode, nemojte dati svom psu da vam nosi ruksak u kome je vreća za spavanje, inače ćete provesti veoma vlažnu noć! J

Oni vole vodu I uživaju da leže u njoj. Ova rasa može biti malo teška za trening. Trening mora biti sprovođen u mirnom I balansiranom maniru.

Visina: mužjaci: 69-74cm Ženke: 63-69cm
Težina: mužjaci: 59-68 kg Ženke: 45-54kg
 


Zdravstveni problemi
Skloni su displaziji kukova. Nemojte dozvoliti da se vaš Njufaundlend ugoji. Skloni su takođe i naslednom oboljenju srca, koje se zove sub-aortična stenioza (SAS). Odgajivači bi trebali proveriti srce štencima kod veterinara kardiologa u uzrastu od 8 – 12 nedelja. Odrasli Njufovi bi trebali biti testirani na SAS još jednom pre parenja.

Uslovi za život
Oni će se dobro ponašati i u stanu ako imaju dovoljno vežbe. Relativno su neaktivni kada su u kući, a za njihove potrebe je sasvim dovoljno i malo dvorište. Osetljivi su na vrućinu:  obezbedite im zato dovoljno hladovine i hladne vode kada je vreme toplo. Ovi psi više vole hladnije klimatske uslove.
 
Vežba
Ovi nežni džinovi su skloni da se lenjo izležavaju po kući, ali to ne znači da ne treba da se svakodnevno šetaju. Dok je napolju u šetnji, psa treba voditi pored ili iza, tako da je osoba koja drži povodnik dominantna. Uživaće takođe u svakoj prilici da veselo pliva.

Životni vek 9 – 15 godina, prosečno 10.
 
Održavanje
Bitno je svakodnevno do jednom nedeljno iščetkavanje ove guste, dvostruke dlake. Poddlaka se linja dva puta godišnje – u proleće i jesen pa je u to vreme potrebna dodatna nega. (period jačeg linjanja je prolećni). Izbegavajte kupanje osim kada je to apsolutno neophodno, jer se time spira prirodna nauljenost dlake. Osim toga koristite suvi šampon s vremena na vreme.

Poreklo
Postoje različite priče o poreklu Njufaundlenda. Moguće je da je ova rasa potomak nomadskih indijanskih pasa, ili vikinških „pasa medveda“. Drugi veruju da je Njufaundlend bliski rođak Labradora. Ova teorija je zasnovana na sličnostima između ove dve rase i činjenici da su obale Njufaundlenda i Labradora veoma blizu jedna drugoj. Moguće je da je Labrador, koji je odličan plivač, doplivao do moreuza Belle Isle ili prelazio kada je voda bila smrznuta. Mnogi veruju da je Njufaundlend nastao ukrštanjem između Tibetskih mastifa koje su britanski ili evropski ribari doneli u Kanadu i lokalnih pasa u ranim godinama 18. veka.

Drugi opet kažu da je Njufaundlend povezan sa Labradorom, ali ne na način kako je to gore navedeno... Rasa je bila u St. Džonsu u Njufaundlendu pre 500 i više godina kada je stigao Kabot, ovo je poznato iz pisanih izveštaja posetilaca tek nekoliko dana nakon što je on pristao. Vikinzi, koji su tu bili 500 godina pre ove ili neke druge grupe, mogli su doneti životinju na ove obale. Labrador je potomak psa po imenu St. Džonov pas za vodu i paren je selektivno sa Njufaundlendom. U ranim danima ove rase, pre nego što su nazvani Labradorima, bili su poznati kao „manji njufaundlendski pas“. Ime Labrador im je dato tek nakon su postali popularni zbog svojih dobrih atributa.

Ovog nežnog džina su koristili da vuče mreže, nosi brodske konopce do obale, da donosi sve što bi palo sa broda u vodu, i da spašava žrtve brodoloma i utopljenike. Ova rasa je takođe korišćena za tegljenje građe, vuču malih tereta, dostavljanje mleka i nošenje paketa. Njufaundlend je bio, i još uvek je, pas za spašavanje iz vode sa neverovatnim instinktom. Mnogi duguju svoje živote članovima ove rase. 1919. Nagrađen je Njufaundlend zlatnom medaljom, koji je spasao čamac za spasavanje sa dvadeset brodolomnika, izvukavši ih. Zovu ga vodeni Bernardinac. Tokom Drugog svetskog rata njufaundlendi su vukli namirnice i municiju Oružanim snagama po mećavi na Aljasci i Aluetianskim ostrvima. Današnji bezbedniji brodovi i poboljšana komunikacija smanjuju profesionalne aktivnosti ovog psa, ali time nije umanjena privlačnost ovog psa zbog činjenice da se smatra lepim, privrženim i divnim pratiocem. Još uvek je dobar u ispitima u vodi, konkurentan u takmičenjima u poslušnosti, dobar u vučenju tereta, kartingu,  nošenju paketa, a dobar je i kao pas čuvar. Klub Njufaundlenda Amerike sponzoriše ispite u spašavanju iz vode i ispite u vučenju tereta.

Autor:
Aleksandra Gajinović
www.azbelltas.com

Standard rase

Opšti izgled: Proporcionalno građen pas koji impresionira snagom i velikom okretnošću. Masivnog kostura, ali ne odaje utisak težine ili neaktivnosti. Plemenit, veličanstven i snažan.

Karakteristike: Veliki teretni pas i plivač, koji poseduje instikt spasioca. Odani pratilac.

Temperament: Izuzetno blage i poslušne naravi.

Glava i lobanja: Glava široka i masivna, dobro razvijeno ispupčenje potiljka, kratka njuška, jasno oblikovana i više četvrtasta pokrivena kratkom i finom dlakom.

Oči: Male, tamno braon boje, dobro usađene u očne duplje, bez vidljive dužice, pomalo razmaknute.

Uši: Male, postavljene dosta unazad, priležu uz lobanju, postavljene prema glavi,prekrivene kratkom dlakom bez resa.

Zubalo: Njufaundlander ima blage zube dobro prekrivene usnama. Daje se prednost zagrizu u obliku makaza, ali se tolerišu i sekutići u obliku klješta.

Vrat: Jak, dobro prikačen na ramena.

Podlaktice: Potpuno ravne, dobro mišićave, laktovi su uz telo i dobro spušteni.

Telo: Dobro oformljena rebra, leđa široka, prava gornja linija, slabine jake i mišićave. Grudi dobro spuštene i dobre širine.

Zadnje noge: Dobro građene i jake. Krsta mekana, pregibi su kažnjivi. Mora se izvršiti odstranjivanje zaperka.

Šape: Velike, sraslih prstiju, dobro formirane. Zgnječena stopala su veoma kažnjiva.

Hod: Pas hitar u hodu, sa laganim ljuljanjem. U akciji, prednje šape postavljene malo unutra - dozvoljeno.

Rep: Umerene dužine, malo prelazi prevoj kolena (do skočnog zgloba), dobre je debljine, pokriven je dlakom bez obrazovanja zastavica (bez padajućih resa]. Kada pas stoji, rep pada formirajući blagu krivinu na kraju, a u pokretu rep je malo uzdignut. Kada je pas razdražen, rep je ravan, samo sa malom krivinom na kraju. Uvezani rep ili zakrivljen ka leđima je veoma kažnjiv.

Dlaka: Ravna i gusta. Hrapavog sastava, prirodno masna i nepromočiva. Ako se četka u kontra smeru dlaka se sama vraća na svoje mesto. Telo je dobro pokriveno dlakom ali se na grudima dlaka ne diže. Na prednjem delu ima puno resa, dok na zadnjem pomalo.

Boja: Jedine dozvoljene boje su:

• Crna - Ugljeno crna mat boja koja može imati bronzani odsjaj. Bele prskane dlake na grudima, prstima i na kraju repa su dozvoljene.
• Braon - Može biti boje čokolade ili bronze. Izuzev braon boje u svemu su indentični crnim. Takođe su dozvoljene prskano bele dlake na grudima, prstima i kraju repa.
• Belo i crno (tip britansko američkog landsira) - Samo belo i crno su dozvoljeni. Daje se prednost crnoj glavi sa uskom belom trakom, po telu jednaki raspored boja, krsta su crna i ta boja se proteže do repa. Važno je obratiti pažnju na lepotu tački. Mrlje ili pege se smatraju greškom.

Visina: Srednja visina je 71 cm kod mužjaka i 66 cm, kod ženke.
Težina: Srednja težina je od 64-69 kg, kod mužjaka i 50-54 kg, kod ženke.
Mane: Svako odstupanje od navedenog mora se smatrati greškom koja će biti kažnjena srazmerno veličini.

N.B. Mužjaci moraju imati dva atestisa normalnog izgleda, potpuno spuštenih u skrotum.

 

 

Američki koker španijel je rasa psa, tipa španijel, porijeklom iz SAD. Prvenstveno namijenjen za lov sitne divljači, međutim, danas u velikoj većini slučajeva izvrstan kućni ljubimac.

Osnovno