Opširnije o botulizmu možete pročitati OVDE.

 

Botulizam je  visokoletalna alimentarna intoksikacija različitih vrsta domaćih, divljih životinja i čoveka izazvana botulinskim neurotoksinom  koga produkuje bakterija Clostridium botulinum. Čovek ne oboljeva od životinja već od toksina koji stvara bakterija, tako da se ovo oboljenje ne svrstava u zoonoze. Bolest se odlikuje gastrointestinalnim smetnjama, nervnim i sekretornim poremećajima.

 

 

 

Etiologija

 

Bolest nastaje kao posledica dejstva toksina  koga produkuje anaerobna bakterija Clostridium botulinum, široko rasprostranjena u prirodi. Uzročnik je saprofit  i u slobodnoj prirodi  ne produkuje toksine već se nalazi u obliku spore , dok se u anaerobnim uslovima  može razmnožavati  i stvarati egzotoksin koji kada se unese u organizam dovodi do intoksikacije.

 

Epizootiologija

 

Prirodni rezervoari infekcije su domaće i neke divlje životinje. Preko fekalija i raspalih leševa C. botulinum dolazi u spoljnu sredinu, gde obrazuje spore i kontaminira meso, ribe, voće, povrće, silažu i druge hranljive produkte. Najčešće oboljevaju barske ptice (patke), goveda , konji, ovce, živina, ribe. Svinje i psi su relativno neosetljivi na neurotoksin, a redak je slučaj trovanja kod mačaka. Za ljude najčešći izvor zaraze su konzerve i kobasice. Toksin se unosi u organizam alimentarnim putem. Ako bi čovek uneo u organizam sporogeni ili nesporogeni oblik uzročnika , ne bi došlo do infekcije jer bi uzročnik nesmetano prošao koz digestivni trakt. Dakle, potrebno je da čovek unese toksin kako bi nastalo oboljenje, a toksin se unosi preko namirnica u kojima je uzročnik u anaerobnim uslovima stvarao toksin.

 

Patogeneza

 

Toksin je metaloproteaza, koja razlaže proteine koji učestvuju u procesu katabolizma  neurotransmitera acetil - holina na motornim neuronima. Kao posledica nagomilavanja  acetil-holina na sinapsama I neuromuskulatornim pločama   javljaju se pareze pojedinih mišića.

 

Klinička slika

 

 

Bolest može da se javi u perakutnom, akutnom, subakutnom i hroničnom toku . Bolest se manifestuje nervnim simptomima, slabošću voljnih mišića i paralizama. Jezik životinje je mlitav, životinja otežano guta i bali na usta. Pupilarni reflex je smanjen ili potpuno nestaje. Zenice su proširene i dolazi do bulbarne paralize. Svest je obično očuvana. Životinja često leži zbog gubitka koordinacije. Javlja se trbušno disanje, životinja  teško diše pa se javlja gušenje i cijanoza, a na kraju životinja ugine zbog paralize respiratornog sistema. Kod živine se javlja  paraliza nogu i krila I ukočen vrat.Hronični tok karakterišu dugotrajne motorne smetnje, nesiguran hod, ležanje. Hronični tok može da traje nekoliko meseci i da životinja preživi.

 

Dijagnoza

 

Postavlja se na osnovu kliniške slike, dokaza toksina u hrani, dokaza toksina u serumu (testom neutralizacije toksina na mišu), dokazom toksina iz crevnog sadržaja ili dokazom klostridia u hrani na zamorcu. U dijagnostici se koriste  imunodijagnostičke metode (PCR, Elisa) kao i biološki ogled na zamorcu ili kokoški.

 

Terapija

 

U početku bolesti dati polivalentni serum, jer on ima više profilaktičku vrednost kod onih koji još nisu oboleli, a konzumirali su hranu sa toksinom. Uz davanje seruma treba isprati želudac, davati laksative, medicinski ugalj i klizmu kako bi se sprečila dalja resorpcija toksina iz digestivnog trakta. Detoksikaciona terapija  podrazumeva davanje glukoze, Ringerovog rastvora, natrijum hlorida itd. Davanje lekova koji uspostavljaju neuromuskulatornu funkciju (tetratilamid, guanidin – hidrohlorid ).

 

Profilaksa

Vakcinacija goveda u endemskim krajevima toksoid vakcinom i pregled hrane na prisustvo toksina.

 

 

 

Piše: dr vet. med. Miroslav Radić

 

Literatura:

 

H. Renz-Polster; S. Krauzig; J. Braun: Basislehrbush Innere Medizin Urban & Fischer ISBN 3-437-41052-0

Fritz H. Keyser, Kurt A. Bienz Medizinische Mikrobiologie Thieme ISBN 3-13-444810-6

 

Izvori sa interneta:

http://www.stetoskop.info/

http://www.medicina.hr/clanci/botulizam.htm