Aljaski malamut

Aljaski malamut Alternativno ime Mal Zemlja porekla SAD (Aljaska) Klasifikacija Fci: Grupa 5 sekcija 1 #243 AKC: Radni pas ANKC: Grupa 6 CKC: Grupa 3 - Radni psi KC(UK): Radni NZKC: Utility UKC: Northern Breeds

Istorijat

Malamut je potomak pasa plemena Mahlemut sa gornje zapadne Aljaske. Ovi psi su bili istaknuti po jednakoj osnovi kao i njihovi ljudski kompanjoni – u radu, lovu, i životu  pored njih. Veza međusobne zavisnosti između Mahlemuta i njihovih pasa gajila je prosperitet između oboje i omogućila im da procvetaju na negostoljubivoj zemlji oko Arktičkog kruga.

Za kratko vreme tokom Klondajk zlatne groznice 1896. Malamuti i drugi psi za vuču su postali krajnje dragoceni za tadašnje doseljenike i tragače za zlatom, i često su ukrštani sa uvezenim rasama. To je često bio promašen pokušaj da se poboljša tip, ili da se smisli kako bi se podigla cena pravim Malamutima. Ova genetska razblažavanja izgleda da nemaju efekta na savremenog Malamuta a nedavne DNK

analize pokazuju da su Malamuti jedna od najstarijih rasa, genetski različiti od drugih rasa pasa.

Malamuti su bili slavni kroz istoriju, pomagali su Admiralu Ričardu Birdu na Južnom polu, i kopačima koji su došli na Aljasku tokom Zlatne groznice 1896. Nije suđeno da ovaj pas ikada postane pas za trke saonicama, umesto toga, koristili su ga za teške terete, vučenje stotine, (možda hiljade) funti namirnica u sela i kampove u grupama od po najmanje 4 psa za teške tovare
 Izgled

Standard Američkog Kennel Club-a smatra da je prirodna veličina sa poželjnom težinom od 75 do 85 funti (34-38,5kg) a visina od 23 – 25 inča (58-63,5 cm). Teži primerci (preko 100 funti) i psi lakši od 75 funti su uobičajeni – često su vidne razlike u veličini između nužjaka i ženki. Težina veća od 148 funti i više sreće se s vremena na vreme. Ovi psi su neuobičajeni i primarno su proizvedeni od strane odgajivača koji prodaju „džinovske“ Malamute. Ove „džinovske“ veličine nisu u sglasnosti sa istorijatom rase niti sa izložbenim standardom

Dlačni pokrivač je gust, dupli, /dlaka severnog psa/, nešto grublji nego u Sibirskog Haskija. Uobičajene boje su različite nijanse sive i bele, boje samurovine i bele, crne i bele, crvene i bele ili čisto bela. Oči su badamastog oblika i uvek su braon; plave oči su pokazatelj mešanja rasa i diskvalifikuju psa sa izložbi. Fizička građa Malamuta je kompaktna sa teškim kostima. U ovom kontekstu „kompaktan“ se odnosi na njegovu visinu u odnosu na dužinu, blago je duži nego visok, drugačije nego kod pasa kao što je Nemačka doga koje su duže i tanje u svom odnosu

Prema Američkom Kennel Club-u osnovni kriterijum za suđenje Malamuta na izložbama je njegova namena da vuče težak teret kao pas za vuču sanki, sve odtalo je sekundarno. Kako je mnogo vlasnika otkrilo , vučna snaga Malamuta je neverovatna.
 

Karakteristike

Dok je samo nekoliko Malamuta još uvek u upotrebi za vuču sanki za lična putovanja, vuču tereta, ili pomaganje da se pomere teške stvari, neki se koriste i u rekreacione svrhe, koja jako brzo nestaje, za mašing. Međutim, većina Malamuta se danas drže kao kućni ljubimci ili izložbeni psi. Oni nisu u mogućnosti da se uspešno takmiče na trkama saonica na duge staze protiv manjih i bržih rasa, a njihova radna korisnost je ograničena na vuču tereta ili duga putovanja između udaljenih mesta ali daleko sporije nego što se to zahteva u trkama. Oni takođe mogu pomoći da se pomere teške stvari na kraćim distancama.

Malamut je jedna od „najnepromenljivijih“ rasa, koja je zadržala svoju prvobitnu formu i funkciju. Njihova srdačna priroda ih ne čini korisnim da budu psi čuvari. Malamut je takođe pas nezavisnog mišljenja, i mnogi „mašeri“ su spasli svoje živote jer su Malamuti odbili da poslušaju njihove naredbe.. Ako vlasnik ne može da savlada psa, koji neće da se povinuje svakoj vlasnikovoj želji i zapovedi, bez obzira koliko lepo, veličanstveno ili plemenito da izgleda, selekciju bi trebalo usmeriti na popustljivije primerke. Ovaj pas ima dugu genetsku osnovu da živi u divljini sa čovekom, okružen drugim domaćim životinjama otprilike iste veličine. Zato se mora paziti na manje pse i manje životinje i ne bi nikada trebao biti bez povoca na javnom mestu ili oko manjih životinja. Instikti ove rase su veoma jaki i dok drugu životinju ne prihvati kao člana njegove „porodice“ bolje je sprečiti nego lečiti. Ovom psu je takođe potrebno puno vežbe da bi bio zadovoljan.


 

Dok je Malamut, po strogom pravilu, izuzetno blag prema  ljudima i krajnje lojalan svakom članu svoje ljudske porodice, naročito nakon što dostigne punu zrelost i smiri se, i dok se ne upozna prava priroda i narav svakog posebnog psa, uvek se mora paziti okolo na manje životinje , čak i one u istom domaćinstvu. Samo vreme i iskustvo će pokazati da li se određeni pas može ostaviti bez nadzora sa drugim kućnim ljubimcima. Nikada nije bezbedno pretpostaviti da ako se dati pas dobro oseća u društvu sa ostalim vašim ljubimcima, da će se isto tako ponašati i sa životinjama iz susedstva ili sa kućnim ljubimcima vaših prijatelja, bilo u vašoj ili u njihovoj kući.

Malamut je uopšteno miran pas i retko laje kao druge rase pasa. Kada se oglašava, i hoće da „razgovara“ češće vokalizira zvuk „vuu – vuu“, (karakteristično oglašavanje kao Čubaka u „Ratovima zvezda“, koji je baziran na Malamutu po imenu Indiana, koga je nekada imao Džordž Lukas.) Oni mogu da zavijaju kao vukovi ili kojoti, i to iz istih razloga. Kada zavijaju, to zavijanje je teško, ako ne i nemoguće, razlikovati od vučijeg

Zdravlje

Zdravstveni problemi kod Malamuta su: displazija kukova, nasledna polineuropatija, krondodisplazija, i problemi sa očima (naročito katarakta i progresivna retinalna atropija)

Dok su Malamuti uspešno uzgajani na mestima kao što je Arizona, njihova gruba dlaka ih generalno čini nepodesnim za toplu klimu. Kada postane toplo, kao i svakoj drugoj rasi pasa, Malamutu je potrebno puno vode i hladovina. Njima će narasti zimska dlaka i zatim, kad dođe proleće, ponovo se linjaju.
 
 Autor:
Aleksandra Gajinović
www.azbelltas.com

 

Standard rase 

Opšti izgled: Aljaski malamut je pas snažne građe, dobro razvijenog grudnog koša, jakog i kompaktnog tela. Krsta nisu oskudna. Pokrovna dlaka gusta, oštra, dovoljno duga da obezbedi zaštitu gustoj i vunastoj podlaci. Duga je od 2,5-5 cm, kada je pas dobro odlakan. Malamut je uravnotežen u nastupu i to držanje ukazuje na aktivnost, obazrivost i radoznalost. Glava je velika, uši klinaste i uspravne - načuljene kada je pas pozoran. Njuška je masivna i blago se smanjuje u debljini od korena do nosne pečurke, nije ni šiljata ni duga, ali ni suviše zarubljena.U akciji stav malamuta je ponosan, glava pravo napred usmerena a oči prodorne. Obeležja sa lica stvaraju karakterističnu crtu. Sastoji se od "kape" koja pokriva glavu i maske koja je obično belosivkaste boje i koja pokriva ostali deo lica. Kombinacije maski nisu retke. Rep je zakićen perjanicom i nošen na leđima ne kao rep lisice ni kao uvojak već baš kao lelujava perjanica. Malamuti su različitih boja, ali obično vučije sivi ili crno beli. Šape su kao reketi (hodaljke za sneg), zbijene i guste, sa debelim jastučićima i izgledaju zatvoreno i kompaktno. Prednji udovi su pravi, sa jakim skeletom. Zadnji udovi su veliki i snažni, umereno uglovanih skočnih zglobova i bez kravljih stavova. Leđa su ravna, blago nagnuta od grebena ka bedrima. Krsta ne treba da budu kruta i meka pa da ometaju kretanje koje treba da bude lako i neusiljeno. Telo i izraz odaju izdržljivost i inteligenciju. Malamut, po svom držanju ima izgled vuka, ali je izraz blag i svedoči o nežnoj prirodi.


Glava: Treba da pokaže visok stepen inteligencije. Velika je i snažna, u poređenju sa drugim rasama "prirodna" ali treba da bude proporcionalna telu, tako da pas ne izgleda trapavo i grubo.

Lobanja: Treba da je široka između ušiju i da se postepeno sužava ka očima. Umereno je zaobljena između ušiju, poravnjava se prema obrazima, koji treba da su osrednje ravni. Trebalo bi da postoji blaga brazda između očiju. Gornja linija lobanje i donja, linija njuške su paralelne i spojene blagom kosinom - stopom.

Njuška: Treba da je snažna i masivna u odnosu na lobanju. Blago se smanjuje i sužava ka nosnoj pečurki. Usne su priležuće. Nosna pečurka je crna. Gornja i donja vilica su velike da bi nosile snažne zube. Zubalo je makazasto i nikada ne srne da bude predgrizač ili podgrizač.

Oči: Bademaste, boje kestena, osrednje veličine za svoj oblik, iskošene. Poželjno je da su što tamnije.

Uši: Srednje veličine, male u odnosu na lobanju. Gornja polovina je trouglastog oblika sa blago zaobljenim vrhom. Dovoljno su udaljene i smeštene na spoljnoj ivici zadnjeg dela lobanje. Niži deo uha spaja se sa lobanjom u nivou spoljnog ugla oka pa se čini kao da se krajnja tačka uha udaljava od lobanje. Uspravne uši su usmerene blago ka napred. Visoko usađene uši su mana.

Vrat: Snažan i lepo građen.

Telo: Grudni koš treba da je snažan i dubok, trup snažan i zbijen, ali krsta ne treba da budu kratka. Leđa ravna, blago nagnuta ka bedrima. Krsta su mišićava, ali ne kratka da ometaju lako i ritmično kretanje koje je uslovljeno snažnim podsticajem zadnjeg dela. Suviše duga krsta koja savijaju leđa su mana. Nema prekoračenja težine.

Noge: Lopatice treba da su umereno iskošene. Prednje noge su mišićave sa snažnim kos- tima. Podlaktice su uspravne do došaplja koja su kratka i čvrsta i skoro vertikalna, gledano iz profila. Šape treba da su kratke i zbijene, prsti zbijeni i izvijeni u obliku luka, jastučići debeli i otporni, nokti kratki i jaki. Mora da postoji zaštitna dlaka između prstiju. Zadnje noge treba da su velike i bedra izrazito mišićava. Skočni zglob je umereno uglovan, koleni zglob veliki i snažan. Gledano od pozadi zadnje noge su prave, a u akciji treba da su potpuno u liniji sa položajem prednjih. Noge malamuta treba da svedoče o opštoj snazi i izvanrednoj snazi potiska. Svi znaci nesavršenosti nogu i šapa u stanju mirovanja ili akcije treba da se smatraju kao ozbiljna mana. Peti prsti na zadnjim nogama su mana i treba ih odstraniti.

Rep: Srednje usađen i sledi liniju kičme, bogat krznom i nošen na leđima kada pas ne radi. Ne oblikuje prsten koji leži na leđima i nije snabdeven kratkom dlakom ni nošen kao lisičija četka već kao lelujava perjanica.

Dlaka: Pokrovna dlaka malamuta treba da je oštra, uspravna i gusta oko vrata. Njena dužina je promenljiva, kao i dužina podlake. Uopšteno, dlaka je umereno kratka sa strane tela i u sredini a povećava se oko plećki i na vratu, dužinom leđa i na sapima kao i na zavesicama i perjanici. Dlaka je mnogo kraća i reda preko leta, za vreme linjanja.

Boja: Uobičajene boje kreću se od svetio sive do crne sa prelaznim nijansama. Dlaka je uvek bela na donjim delovima trupa delovima nogu i delovima koji obrazuju masku. Oznake treba da su u obliku kape ili maske na licu. Beline na čelu, ogrlici i oko očiju su dozvoljene, ali jedna boja isprekidana na telu ili kao mrlja ili fleka od blata je za odbacivanje. Treba raditi na selekciji između ujednačene boje i mrlja. Jedina jedinstvena boja koja se javlja kod malamuta je sasvim bela.

Veličina: Postoji prirodna lepeza veličina u rasi. Psi koji se traže za rad su: 63,5 cm / 38 kg - za mužjake i 58,5 cm 34 kg. za ženke. Pa ipak razmatranje veličine ne treba da je važno za tip i proporcije koji diraju u funkciju lopatica, grudnog koša, šapa, pokreta. Ako se smatra da su psi jednaki u tipu, proporcijama i funkciji pobediće onaj pas koji najpribližnije odgovara traženoj veličini.

Važno: Prilikom ocenjivanja malamuta njihova funkcija vučnih pasa za teške tovare treba da ima prioritet nad svim ostalim. Sudija treba da predstavi duh koji je ovoj rasi svojstven, duh vučnih pasa koji vuku teške terete, što za posledicu ima da su to psi snažne građe, sazdani od snage sa nogama bez mana, dobrim šapama, razvijenog dubokog, grudnog koša, sa snažnim plećima, pravilnog kretanja i ostalog neophodnog za efikasno
izvršenje svog zadatka. Oni nisu psi za odmeravanje brzine pri takmičenju sa manjim nordijskim rasama. Malamuti su vučni psi za teške terete i konkurentni su kada je u pitanju snaga i izdržljivost i sve karakteristike jedinke, uključujući i temperament koji ovome smeta treba smatrati kao ozbiljnu manu. Na osnovu izložene upotrebe mane bi bile: prelomljene šape, svi znaci slabosti nogu, defektna došaplja, strme plećke, loša uglovanost, ukrućen ili neusklađen hod, nedostatk supstance nerazvijen grudni koš, teško telo ili slab skelet, osrednje opšte proporcije i si.

Skala bodova:

Opšti utisak: 20
Glava: 15
Telo: 20
Noge i kretanje: 20
Šape: 05
Dlaka i boja: 10
Rep: 10

UKUPNO 100

Eliminaciona mana: Plave oči

N.B. Mužjaci treba da imaju oba testisa potpuno spuštena u skrotum.

 

Pripremila: Aleksandra Gajinov