Veliki metilj - Fasciola hepatica
Fasciola hepatica copy
Sistematika 
Carstvo: Životinje
Tip: Platyhelminthes
Klasa: Trematoda
Potklasa: Digenea
Red: Prosostomata
Podred: Distomata
Porodica: Fascioloidea
Rod: Fasciola
Vrsta: F. hepatica

Veliki metilj ili goveđi metilj (Fasciola hepatica) je pljosnati crv koji parazitira u žučnim kanalima i žučnoj kesi, nekada plućima, krvnim sudovima ovce, goveda, konja, svinje, kunića i divljači (jelena, srna i zečeva), retko i čoveka. Izaziva začepljenje žučnih odvoda i jetre što može da se završi i smrću. Kod ovaca je ranije bio uzrok masovnih oboljenja te je zabeleženo da je 1830. u Engleskoj uginulo čak 1,5 miliona ovaca. Prelazni domaćin ovog parazita je barski puž (Limnea truncatula).

Morfologija i anatomija

Prosečna dužina tela velikog metilja iznosi oko 3 cm (od 2-5 cm), a širina oko 13 mm pa je to jedan od najvećih metilja u svetu. Telo odraslih jedinki je žućkaste boje, dorzo-ventralno spljošteno i ima vrlo karakterističan oblik lista sa prednjim krajem koji je širi od zadnjeg.

Oko usnog otvora poseduje snažnu mišićnu pijavku kao i trbušnu pijavku. Njima se pričvršćuje za unutrašnje organe domaćina u kome parazitira. Od usnog otvora se produžava kratko ždrelo i jednjak koji se nastavlja na dvograno crevo slepo završeno u parenhimu. Tako je usni otvor istovremeno i analni jer se kroz njega i izbacuje nesvareni deo hrane.

Nervni sistem, vrpčastog tipa, i čula su slabo razvijeni kao i sistem za izlučivanje u vidu protonefridija. Nervni sistem se sastoji od dve ganglije od kojih polaze vrpce

Ne poseduje krvni ni respiratorni sistem. Najbolje razvijen organski sistem je polni.


Biologija

Veliki metilji su hermafroditne životinje, imaju i jajnike i testise veoma razgranate po čitavom telu. Sposobni za ukršteno oplođenje kao i za samooplođenje. Jaja su sitna, dužine 130-145 mikrona i širine 70-90 mikrona, žuto-smeđe boje i na jednom kraju imaju poklopac koji se podiže kada embrion izlazi iz jajeta.

Ishrana

Odrasle jedinke se hrane tkivom jetre domaćina. Larve redije se hrane digestivnim žlezdama i jetrom barskog puža, dok slobodnoživeći larvalni oblici, miracidijum i metacerkarija se ne hrane.


Razvojni ciklus

razvojni-ciklus-velikog-metilja

Razvojni ciklus velikog metilja: 1- oplođena jaja; 2. miracidijum; 3. sporocista; 4. redija; 5. cerkarija; 7. metacerkarija; I-trajni domaćin; II, III prelazni domaćini
 

Razviće velikog, goveđeg metilja (Fasciola hepatica) odvija se preko dva domaćina: neki sisar (govedo, ovca, čovek) i barski puž.

Razviće je cikličan proces i odvija se na sledeći način:

  • iz tela sisara se sa izmetom izbace oplođena jaja;

  • kada jaja dospeju u vodu (najčešće neka bara) iz njih razvija larva miracidijum; ona neko vreme pliva po vodi dok ne pronađe domaćina – barskog puža gde se nastani u zidu njegove plaštane duplje;

  • miracidijum odbacuje treplje i dolazi di redukcije još nekih organa te se obrazuje nekoliko larvalnih oblika : odmiracidijuma se obrazuju sporociste, od njih redije, a od redija postaju cerkarije; sporocista ima oblik šupljeg meška; deobama germinativnih ćelija sporociste nastaju redije koje se kreću u šupljini sporociste; redije mogu da izađu iz sporociste i nastane se u jetri barskog puža; u zavisnosti od godišnjeg doba u unutrašnjosti redije se od germinativnih ćelija mogu obrazovati ili nova generacija redija ili sledeća larva cerkarija sa dugačkim repom;

  • cerkarije napuštaju telo barskog puža, plivaju neko vreme, a zatim se pričvrste za neku barsku biljku i tu se učaure (incistiraju) pa se sada nazivaju metacerkarije;

  • hraneći se tim biljkama, ovca (govedo) unese u crevo incistirane metacerkarije;

  • u telu sisara metacerkarije se razvijaju u aktivan stupanj – mladi metilj, koji krvlju dospeva u jetru gde dostiže polnu zrelost i produkuje oplođena jaja.

Patogenost, epidemiologija i profilaksa

Infekcija metiljem, iako retka kod čoveka, izaziva oštećenja jetre i žučnih puteva zbog mehaničkog i toksičnog dejstva parazita.

Javlja se:

  • otok jetre

  • žutica usled začepljenja žučnih puteva

  • upala jetre zbog sekundarne infekcije bakterijama.

Glavni rezervoar parazita su životinje zaražene metiljem pa mere za sprečavanje širenja zaraze obuhvataju otkrivanje i lečenje zaražrenih životinja, zabrana upotrebe vode koja je zaražena metiljima kao i upotreba neoprane salate ili povrća. U južnoj Francuskoj, Alžiru, Kubi i Latinskoj Americi infekcije metiljem predstavljaju značajan zdravstveni problem.


Literatura

  • Biblioteka Planeta Zemlja i život na njoj, Čovek i životinjski svet,ZUNS i Srpsko biološko društvo, Beograd, 1987.

  • Dogelj, V,A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, beograd, 1971.

  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.

  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.

  • Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.

  • Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.

  • Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.

  • Milovanović, M. (1977): Parazitologija, Medicinski fakultet, Beograd

  • Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos *Novi Sad, Beograd, 2001.

  • Radulović, Š (1998): Mikrobiologija sa epidemiologijom (za II razred medicinske škole), ZUNS, Beograd

  • Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.

  • Petrov, Brigita, Radović, I,Miličić, Dragana, Petrov, I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum), Biološki fakultet, Beograd, 2000

Izvor: .bionet-skola.com (objavljeno pod uslovima Creative Commons License )

Trichinella spiralis
Trichinella spiralis larvae within muscle
Sistematika
carstvo:
Animalia
tip:
Nematoda
klasa:
Adenophorea
red:
Trichurida
porodica:
Trichinellidae
rod:
Trichinella
Railliet, 1895.
Sistematika
Trichinella britovi
Trichinella murrelli
Trichinella nativa
Trichinella nelsoni
Trichinella papuae
Trichinella pseudospiralis
Trichinella spiralis
Trichinella zimbabwensis

Trihina (Trichinella) je rod parazitskog valjkastog crva iz tipa nematoda koja uzrokuje trihinozu (takođe poznatu kao trihineloza). Članovi ovog roda se često nazivaju trihinela ili trihinski crvi. Nematode su karakteristične po tome što imaju jednosmerni digestivni trakt, sa telesnom dupljomformiranom samo od ektoderma i endoderma.

Ovaj rod je otkriven u obliku larvi 1835. One žive u ćelijama skeletalnih mišića. Odrasli crvi borave u kolumnarnom epitelu vezanom za membranu, kao intramultićelijski paraziti.

Trihina je parazit tankog creva mnogobrojnih sisara. U mišićima životinja larve ovog parazita mogu da žive učaurene duže vreme. Ovim parazitom čovek se inficira jedući zaraženo meso. Do toga dolazi ako ono nije dovoljno kuvano, prženo ili pečeno. U velikim komadima trihina ne može da se uništi u dubini, jer toplota nije dovoljno jaka. U sušenom mesu ili kobasicama larve trihine mogu takođe da se održe dosta dugo.


Trichinella spiralis

Uzročnik trihineloze, Trichinella spiralis, može se razvijati samo kod sisara, i to kod mesoždera i svaštojeda. Stoga od trihineloze obolijevaju svinja, štakor, pas, lisica, medved i jazavac, a glavni domaćini su svinja i pacov. Budući da su pacovi kanibali i proždiru jedni druge, trihinela se prenosi sa pacova na pacova, a pacov se može zaraziti i zaraženim otpacima svinjskog mesa. Svinja se inficira proždirući zaraženog pacov ili hraneći se otpacima svinjskog mesa u klanicama, itd. Najvažniju etiološku ulogu za razvoj trihineloze ima trihinelozno svinjsko meso, sušeno, nedovoljno smrzavano (-15°C kroz tri nedelje ili naglo smrzavanje na -37°C ubija tihinelu) ili nedovoljno pečeno, naročito kobasice i šunka. Bolest se kod čoveka javlja sporadično (povremeno) ili u epidemijama. Češća je u SAD-u, no ima je i u drugim krajevima svijeta, a i kod nas se javlja sporadično ili u manjim epidemijama. Trichinella spiralis je parazit poprečnoprugaste muskulature. Odrasle trihinele su kratkotrajni stanovnici tankog crijeva. Tanke su poput konca, mužjaci su dugi od 1,4-1,6 mm, a ženke dvaput duže. Nalaze se u sluznici, no mogu prodrijeti i do mezenterijskih (trbušnih) limfnih čvorova. Pri jedenju zaraženog mesa čaure mišićnih trihina budu svarene, a tako oslobođeni paraziti prolaze u tanko crijevo, gde rastu i polno dozrevaju. Nakon dva dana dolazi do kopulacije (parenja). Od sedmog dana dalje viviparne (˝trudne˝) trihinele legu mlade u crevnim resicama. Nakon toga ženke uginu dok su mužjaci nestali iz creva još ranije, ubrzo nakon oplodnje. Jedna ženka može izleći preko 15.000 embriona. Embrioni prelaze limfnim putem u krvotok, a zatim u poprečnoprugastu muskulaturu, gde se savijaju i začaure. Začaurene larve su vrlo otporne te mogu ostati u životu, pa čak i u osoljenom i sušenom mesu životinja, pa i u nedovoljno kuhanom smrzavanom mesu. U muskulaturi čoveka mogu živeti do 30 godina. Najviše ih se nađe u muskulaturi za žvakanje, mišićima oka i grkljana, interkostalnim (međurebrenim) mišićima i dijafagmi. Tu ulaze među mišićna vlakna gde se počinju savijati u spiralu. Kao strana tela izazivaju u mišiću reaktivnu upalu. Tako se stvori ovalna cista, izdužena prema osovini mišićnog vlakna, okružena upalnim ćelijama među kojima ima mnogo eozinofilnih leukocita. Začaurene larve propadaju ukoliko ih ne proguta drugi nosilac. Tada će se u tankom crijevu onoga tko ih proguta otopiti ciste i iz njih izaći larve koje za nekoliko sati prodru u sluznicu creva gdje se ubrzo presvlače a za dva dana sazrevaju u mužjake i ženke. Oplođene ženke počnu na to polagati larve i time se zatvara životni ciklus trihinele.

 

Izvor: wikipedia 

Metilji  - trematode
Fasciola hepatica
Veliki metilj (Fasciola hepatica)
Sistematika
Carstvo: Animalia
Tip: Platyhelmintes
Klasa Trematoda
Rudolphi, 1808.
Potklase 
Aspidogastrea
Digenea

Metilji (Trematodes) su najbrojnija grupa pljosnatih crva koja vodi parazitski način života i nema trepljast epitel.

Metilji parazitiraju kao:

  • ektoparaziti (na površini tela domaćina) ili

  • endoparaziti (unutrašnji paraziti).

Telo im je jako dorzoventralno spljošteno i listoliko. Pored osobina koje su već navedene za čitav tip pljosnatih crva, metilji imaju i osobine koje su rezultat njihove prilagođenosti (adaptacije) na parazitski način života.


Adaptacije na parazitski način života
Kao rezultat prilagođenosti na specifičan način života, metilji su dobili određene osobine :

  • imaju razvijene organe za pričvršćivanje za telo domaćina; ti organi su mišićne, tanjiraste pijavke koje su kod najvećeg broja smeštene oko usnog otvora (usna pijavka), dok neki imaju trbušnu ili grupu pijavki na zadnjem kraju tela;

  • čula su slabo razvijena; kod larvi su razvijeni taktilni i hemoreceptori koji im pomažu u pronalaženju domaćina;

  • dobro je razvijen hermafroditni polni sistem (on zauzima najveći deo unutrašnjosti tela); muški polni sistem građen je od para semenika i semevoda; ženski polni sistem osim jajnika i jajovoda sadrži idodatne žumancetne i ljuščane žlezde (oplođeno jaje se izbacuje u spoljašnju sredinu);

  • razviće se odvija preko niza larvalnih stupnjeva, tako da je njihov životni ciklus veoma složen i uključuje najmanje dva domaćina - domaćin u kome parazitira odrasla jedinka (adult) je trajni (primarni) domaćin, dok onaj u kome parazitira larva je prelazni domaćin.


Razvojni ciklus velikog metilja

Razviće velikog, goveđeg metilja (Fasciola hepatica) odvija se preko dva domaćina : neki sisar (govedo, ovca, čovek) i barski puž.

Razviće je cikličan proces i odvija se na sledeći način:

  • iz tela sisara se sa izmetom izbace oplođena jaja;

  • jaja dospevaju u vodu (najčešće neka bara) gde se iz njih razvija larva miracidijum; ona neko vreme pliva po vodi dok ne pronađe domaćina – barskog puža;

  • u barskom pužu se obrazuje nekoliko larvalnih oblika : od miracidijuma se obrazuju sporociste, od njih redije, a od redija postaju cerkarije;

  • cerkarije napuštaju telo barskog puža, plivaju neko vreme, a zatim se pričvrste za neku barsku biljku i tu se učaure (incistiraju) pa se sada nazivaju metacerkarije;

  • hraneći se tim biljkama, ovca (govedo) unese u crevo incistirane metacerkarije;

  • u telu sisara metacerkarije se razvijaju u aktivan stupanj – mladi metilj, koji krvlju dospeva u jetru gde dostiže polnu zrelost i produkuje oplođena jaja .


Literatura

  • Biblioteka Planeta Zemlja i život na njoj, Čovek i životinjski svet, ZUNS i Srpsko biološko društvo, Beograd, 1987.

  • Dogelj, V, A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, Beograd, 1971.

  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.

  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.

  • Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.

  • Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.

  • Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.

  • Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.

  • Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.

  • Petrov, Brigita, Radović, I, Miličić, Dragana, Petrov, I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum), Biološki fakultet, Beograd, 2000.

Spoljašnje veze

  • BioNet škola

Izvor
  • Wikipedia 
Metastrongilus
Metastrongylus
Metastrongylus sp. pod mikroskopom
Sistematika
Carstvo: Animalia
Tip: Nematoda
Klasa: Secernentea
Red: Strongylida
Porodica: Metastrongylidae
Rod: Metastrongilus
Vrste
M. elongatus (Dujardin, 1845) sinonim: M. apri
M. pudentodectus (Wostokow, 1905)
M. salmi (Gedoelst, 1823)
M. confusus (Jansen, 1964)
M. asymmetricus (Noda, 1973)

Metastrongylus (Metastrongilus) je rod valjkastih crva iz porodice Metastrongylidae. Dužina mužijaka iznosi od 12 do 26 milimetara a ženkii 20 do 50 mm. Vrste ovoga roda parazitiraju prvenstveno u bronhijama distalnih delova pluća svinja. Bolest koju uzrokuju ovi paraziti se zove metastrongiloza.


Vrste

  • Metastrongylus elongatus (Dujardin, 1845) sinonim: M. apri

  • Metastrongylus pudentodectus (Wostokow, 1905)

  • Metastrongylus salmi (Gedoelst, 1823)

  • Metastrongylus confusus (Jansen, 1964)

  • Metastrongylus asymmetricus (Noda, 1973)


Životni ciklus

Životni ciklus ovih parazita je indirektan. Odrasle ženke legu jaja u bronhijma svinja.Jaja su dimenzija 50-65 x 30-40 μm i eliptičnog su oblika. Nakon toga svinjaiskašlje ta jaja, proguta ih i onda putemizmeta dolaze u spoljašnju sredinu. Zatim ta jaja pojedu kišne gliste, a u glistama dolazi do razvića u tri larvalne faze. Ciklus se zavšava tako što svinje pojedu zaražene kišne gliste (najčešće su to svinje u ekstenzivnom uzgoju, ili divlje svinje). Larva iz svarene gliste se oslobađa i prolazi kroz zid tankog creva, migrira preko limfnih čvorova i krvnih sudova u pluća gde prolazi još kroz dve larvalne faze. Prva jaja u izmetu se pojavljuju oko 4 nedelje poslije infekcije svinje.


zivotni-ciklus-metastrongilus


























Wikipedia
Pljosnati crvi - cestode 
svinjska-pantljičaraSvinjska pantljičara (Taenia solium) 
Sistematika
Carstvo: Animalia
Tip: Platyhelmintes
Klasa Cestoda
Potklase 
Cestodaria
Eucestoda 

Pantljičare (Cestodes) su klasa pljosnatih crva koja vodi isključivi endoparazitski način života. Odrasle jedinke žive u crevu čoveka i izazivaju teška oboljenja jer su veoma patogene.

Telo im je izduženo, dorzoventralno spljošteno (ima oblik pantljike) i podeljeno na veliki broj članaka (proglotisa) koji zajedno dostižu dužinu od 1 mm pa do 10 m. na telu se razlikuju:

  • prednji deo je u obliku sićušne glave (scolex);

  • iza glave je suženje (vratni region), koji predstavlja embrionalnu zonu jer se u njemu stalno obrazuju novi proglotisi; najmlađi proglotisi su oni koji su najbliži vratnom delu, a idući ka kraju lanca članci su sve stariji;

  • niz proglotisa koji se označava kao lanac (strobila).


Adaptacije na parazitski način života

  • pantljičare su izgubile crevni takt; hranu uzimaju osmotskim putem iz creva domaćina preko cele površine tela; zbog toga se na površini tela obrazuju trnoliki izraštaji koji povećavaju apsorpcionu (upijajuću) površinu;

  • u njihovom telu su nađene materije koje neutrališu dejstvo crevnih enzima domaćina, inače bi bile svarene od strane domaćina;

  • organi za pričvršćivanje su u obliku pijavki i kukica i nalaze se samo na skoleksu;

  • polni sistem je hermafroditan i dobro je razvijen (bolje razvijen nego kod metilja); svaki proglotis je gotovo potpuno ispunjen polnim organima, kako muškim tako i ženskim; u prednjim, mladim člancima polni sistem još nije funkcionalan, u srednjim je funkcionalan (proizvode se polne ćelije), a zadnji su potpuno ispunjeni oplođenim jajima; zadnji članci se otkidaju i iz njih se oslobađaju jaja, koja sa fecesom domaćina dospevaju u spoljašnju sredinu;

  • razviće se odvija preko larvalnih oblika; tako je trajni domaćin goveđe (Taenia saginata) i svinjske pantljičare (Taenia solium) čovek, a prelazni domaćin je goveče, odnosno svinja;

    • oplođena jaja dospevaju sa fecesom domaćina u spoljašnju sredinu, a zatim u prelaznog domaćina – svinju;
    • u crevu svinje izleže se larva onkosfera;
    • larva kukicama probija crevo, ulazi u krv i krvlju dospeva u jetru, mišiće, pluća, mozak; ** u tim organima onkosfera se razvija u bobicu (finu);
    • čovek se zarazi jedući nedovoljno kuvano ili pečeno bobičavo meso pa se u njegovom crevu iz bobice razvije pantljičara.

Pseća pantljičara (lat. Echinococcus granulosus) kao trajnog domaćina ima psa, a kao prelazni domaćin je čovek. Ciste (larve) pseće pantljičare mogu u telu čoveka izazvati teške, nekada smrtonosne posledice.


Literatura
 

Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Pantljičara
  • Biblioteka Planeta Zemlja i život na njoj, Čovek i životinjski svet, ZUNS i Srpsko biološko društvo, Beograd, 1987.

  • Dogelj, V, A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, Beograd, 1971.

  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.

  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.

  • Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.

  • Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.

  • Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.

  • Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.

  • Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.

  • Petrov, Brigita, Radović, I, Miličić, Dragana, Petrov, I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum), Biološki fakultet, Beograd, 2000.

Izvor: wikipedia

Prijavi se

Pretraži sajt

pitajte-veterinara

Oglasi