Sibirski haski

Sibirski haski Alternativno ime Čukča Čukša Kešija Lajka Zemlja porekla  Rusia (Sibir) Klasifikacija FCI: grupa 5, odeljak 1, broj 270 AKC: radni ANKC: grupa 6 (radni pas) CKC: grupa 3 (radni pas) KC: radni pas NZKC: radni pas UKC: severne rase

Sibirski haski (rus. Сибирский хаски) je radni pas srednje veličine, koji pripada porodici špiceva i poreklom je iz istočnog Sibira. Njegovo krzno može biti crno-bele, sivo bele ili čak crveno-vele boje, dok boja očijumože biti plava, što je karakteristično za ovu rasu, ali i smeđa. Oči im ne moraju biti iste boje. Linjanje kod sibirskih haskija je povezano sa vremenskim uslovima i kada do njega dođe, što se dešava 2 do 3 puta godišnje, ono traje oko 10 dana. Ovaj bliski rođak aljaskog malamuta i samojeda živi od 13 do 15 godina.

Istorija

Prvo spominjanje ove rase vezuje se za sibirski narod Čukči, koji je vršio odabir najboljih pasa, kako bi stvorio izdržljivog, brzog i snažnog psa sa dobrom orijentacijom, što je na kraju dovelo do nastanka sibirskog haskija. Početkom 20. veka, ovaj pas je prenet na Aljasku, gde je zbog svojih osobina korišćen za vučusaonica. Godine 1908. održana je prva trka saonicama koju su vukli sibirski haskiji; staza je bila duga 408 km, a pređena je za 119 časova. Ubrzo, rasa se proširila na Kanadu i ostatak SAD. Američki štenarski klubje sibirske haskije kao rasu priznao tek 1930. Sredinom 50-ih godina 20. veka, preneti su i u Evropu.

Osobine
Težina
Mužijaci: 20-27 kg
Ženke: 16-23 kg

Visina
Mužijaci: 53-60 cm
Ženke: 51-56 cm

Veličina legla: 6-8 štenaca

Životni vek: 12-15 godina

Standard rase:

Opšti izgled: Sibirski haski je radni pas, srednje veličine, ležernog držanja i energičnog hoda. Kretanje mu je prirodno i elegantno. Telo je umereno zbijeno, pokriveno kvalitetnim krznom, uši su prave, rep gusto odlakan asocira na njegovo nordijsko poreklo. Karakteristično kretanje je jedinstveno i naizgled lako. Sa velikom sigurnošću obavlja svoju originalnu ulogu vučnog psa, vukući teret umerenom brzinom na velike razdaljine. Proporcije i oblik njegovog tela pokazuju uravnoteženost snage, brzine i izdržljivosti. Mužjaci nikada ne deluju prosečno u svom izgledu, a i ženke su bez mana u svojoj građi. Sibirski haski u dobroj kondiciji sa zatvorenom i dobro razvijenom muskulaturom nikada nije pretežak.

Glava

Lobanja: Proporcionalna je telu, blago zaobljena, klinaste forme.

Mane: Glomazna i nezgrapna glava, suviše nežna glava.

Njuška: Je srednje dugačka. Rastojanje od nosne pečurke do stopa jednako je rastojanju od stopa do potiljačne kvrge. Stop je dobro izražen, linija nosnika je ravna. Njuška je srednje širine i postepeno se sužava ka vrhu, koji nije ni šiljat ni kockaste forme. Usne su dobro pigmentisane i priležuće. Makazast zagriz.

Mane: Suviše pljosnata, prekratka ili preduga njuška. Nedovoljno izražen stop. Bilo koji zagriz izuzev makazastog.

Uši: Srednje veličine, trouglastog oblika, visoko usađene i relativno blizu postavljene. Debele su i prekrivene gustim krznom blago zaobljene u korenu i uspravno nošene. Vrhovi blago zaobljeni.

Mane: Prevelike uši u odnosu na glavu, suviše razmaknute, labave.

Oči: Bademaste forme, srednje veličine, blago iskošene. Pogled je živahan, prijateljski, zainteresovan, čak Ijubopitljiv. Boje su kestena ili plave. Prihvataju se i bikolori.

Mane: Previše iskošene oči, suviše blizu postavljene.


Telo

Vrat: Srednje dužine, lepo oblikovan i ponosito nošen. U kasu se obim vrata prividno povećava, glava blago nagnuta napred.

Mane: Kratak, debeo, zdepast ili predug vrat.

Plećka: Lopatica je dobro postavljena i zaklapa sa horizontalom ugao od 45 stepeni.
Blago iskošena prema vertikali. Mišići i ligamenti koji povezuju plećku sa grudnim kosom čvrsti i razvijeni.

Mane: Strma ili loše povezana plećka.

Grudi: Izražene i jake ali nikako prevelike. Najniža tačka je smeštena tačno u nivou laktova. rebra su dobro zaobljena počev od kičme, blago spljoštena sa strane, radi slobode pokreta.

Mane: Suviše veliki grudni koš, bačvast, suviše ravna ili slaba rebra.

Leđa: Prava i čvrsta, leđna linija ravna. Srednje su dužine, ni prekratka ni preduga. Slabine su zaobljene i snažne, uže od grudnog koša i blago uzdignute. Sapi su povijene u odnosu na kičmu, ali nisu toliko oborene da bi ometale iskorak zadnjih nogu. Telo je nešto duže u odnosu na visinu grebena.

Mane: Ulegla ili nedovoljno čvrsta leđa, šaranasta leđa, nadgrađenost.

Noge

Prednje noge: Gledano od napred prednje noge su umereno razmaknute paralelne i vertikalne, laktovi ni uvučeni ni izbačeni. Gledano sa strane šaplje blago nagnuto, došaplje snažno ali pokretljivo. Kosti nikada nisu preteške, rastojanje od lakta do zemlje nešto veće nego rastojanje od grebena do lakta. Dozvoljeno je odstranjivanje petog prsta.

Mane: Slabo šaplje ili došaplje, pretežak kostur, izbačeni laktovi. Nepravilni stavovi.

Zadnje noge: Od pozadi gledano umereno razmaknute i paralelne. Slabine dobro
zaobljene i snažne, potkolenica dobro iztaknuta, dobro postavljena. Ako ga ima peti prst se odstranjuje.

Mane: Otvoren ugao skočnog zgloba, kravlji, preširok ili preuzak stav.

Šape: Ovalnog oblika ali ne preduge. Srednje veličine, kompaktne i dobro odlakane između prstiju i jastučića na tabanu. Jastučići su tvrdi i odgovarajuće debljine. Šape nisu ni izvrnute, a ni uvrnute.

Mane: Razmaknuti prsti, prevelike ili nezgrapne šape, male i osetljive, uvrnute ili izvrnute.

Rep: Dobro odlakan, četkast, sličan lisičijem. Normalno usađen nošen graciozno povijen iznad leđa, kao srp kada je pas pozoran. Ne treba da se uvija ni levo ni desno a ni da pada ka leđima. Kad odmara rep je opružen. Dlaka je srednje, na čitavom repu, jednake dužine dajući mu izgled okrugle četke.

Mane: Rep spušten na leđa, suviše zarolan, preduga dlaka, nisko ili visoko usađen rep.

Hod: Karakterističan za haskija, ujednačen i naizgled lak, najbolje se iskazuje u umerenom kasu. U takvom kasu tragovi mu se nižu po uzdužnoj liniji tela. U hodu noge su prave, laktovi nisu izbačeni, šape ni izvrnute ni uvrnute, leđna linija ravna.

Mane: Skraćen, neusklađen i isprekidan hod, trom korak, lelujav hod, ukrštene noge (hod krabe).

Dlaka: Dlaka je dupla i srednje dužine, gusta, nikada preduga da smeta jasnim konturama psa. Podlaka je meka i gusta. Dlaka je ravna i blago polegla, nikako predebela ili stršeća. Za vreme linjanja normalno je odsustvo podlake. Dozvoljeno je poravnati brkove i dlaku između prstiju i jastučića, dok se skraćivanje dlake na ostalim delovima tela strogo penalizuje.

Mane: Duga, oštra ili čekinjasta dlaka, previše čvrsta ili svilenkasta. Svako skraćivanje sem dozvoljenog.

Boja: Dopuštene su sve boje od čisto bele do crne. Sreću se različite oznake na glavi, maske tipičnih motiva koje ne nalazimo kod drugih rasa.

Karakter: Odlikuje se umiljatošću, razigran je čio i društven, ne pokazuje posesisvnost psa čuvara, nije nepoverljiv prema stranim osobama a ni agresivan prema drugim psima. U zrelom dobu pokazuje dozu rezervisanosti i dostojanstva. Poslušan je, voli da ugodi vlasniku i radi sa velikom voljom.

Veličina

Visina: Mužjaci od 53,5 do 60 cm. Ženke od 50,5 do 56 cm.

Težina: Mužjaci od 20,5 do 28 kg. Ženke od 15,5 do 23 kg.

Težina je proporcionalna veličini. Navedene vrednosti predstavljaju krajnje granice visine i težine bez sklonosti ka jednom ili drugom ekstremu.

Diskvalifikacija: Visina koja prelazi 59,69 cm kod mužjaka i 55,88 cm kod ženki. Mužjaci moraju imati dva testisa normalne veličine spuštena u skrotum.

Rekapitulacija: Najvažnije karakteristike su srednja veličina srednje snažan kostur, proporcionalnost, lakoća i sloboda pokreta, lepo krzno, prijatna glava i uši, pravilan i prirodan rep. Svaki znak prekoračenja u kosturu ili težini, usiljen ili kriv hod, duga i gruba dlaka treba da budu kažnjeni. Sibirski haški nikada nema grub i glomazan izgled koji podseća na tegleće životinje. Isto tako nije ni slab i nežan poput hrtova. Oba pola odaju utisak velike izdržljivosti. Očigledne greške u građi kod drugih rasa izbegnute su kod haskija.