Bruceloza

(lat. Brucelosis)

 

                                                                                                                     Opširnije o brucelozi možete procitati OVDE.

 

Bruceloza je  bolest  životinja I ljudi  uzrokovana različitim vrstama bakterija roda Brucella. Bolest se primarno javlja kod životinja, a ljudi se najčešće inficiraju preko životinja (zoonoza). Bruceloza predstavlja veliku opasnost za zdravlje ljudi i životinja, a u stočarstvu izaziva velike ekonomske štete.  Bolest je najčešće hroničnog toka i može trajati mesecima i godinama. U hroničnom toku karakteriše se zapaljivim, proliferativnim i nekrotičnim promenama u genitalnim organima, pobačajima i  promenama u zglobovima, uterusu i tetivnim omotačima.

 

 

Etiologija

 

Uzročnici bruceloze su bakterije iz roda Brucella. Smatra se da rod brucela sadrži nekoliko vrsta brucela koje uzrokuju oboljenja kod životinja i ljudi. Brucellae su veoma sitni Gram negativni, intracelularni, aerobni i fakultativno anaerobni kokobacili, asporogeni i nepokretni. Brucele spadaju u prilično otporne mikroorganizme, naročito prema sušenju i nižoj tempeperaturi. Mesecima se mogu održati u prašini, u posteljici ili plodovoj tečnosti i i mrtvom plodu životinja. U mesu, mleku i nekim mlečnim proizvodima mogu preživeti nedeljama ili mesecima što je veoma bitno za prenos infekcije na ljude.

 

Epizootiologija

 

Izvor zaraze i rezervoari su životinje. Najviše  uzročnika se može naći u mlečnim žlezdama, materici i posteljici zaražene životinje, plodovoj tečnosti, vaginalnom sekretu, mleku, spermi, epididimisu, testisima, gnoju iz burzi ili fistula itd. Životinje mogu mesecima i godinama izlučivati uzročnike u mleku i drugim ekskretima ili su čak doživotne kliconoše. Bolest se u stadu širi kontaktom, udisajem i polnim putem, ingestijom, kontaminiranom hranom, vodom, pašnjacima. Divlje životinje su takođe izvor infekcije za domaće životinje. Infekcija može da se prenese i kongenitalno, a mlade jedinke predstavljaju naročitu opasnost od zaraze jer su latentno inficirane pre graviditeta. Do infekcije čoveka može doći direktnim kontaktom sa zaraženim životinjama, alimentarnim putem preko nekuvanog mleka i mlečnih proizvoda i ređe aerogenim putem. Ulazna vrata infekcije su sluzokoža respiratornog trakta, gastrointestinalnog trakta, povređena koža i konjunktive. Od bruceloze obolevaju najčešće osobe koje u svom zanimanju dolaze u kontakt sa zaraženom stokom ili njihovim produktima (stočari, veterinari, mesari, vlasnici stoke). Zahvaljujući veterinarskim merma bruceloza je u mnogim zemljama danas eliminisana, pa se i kod ljudi javlja izuzetno retko.

 

Klinička slika kod životinja

 

Klinička slika se razlikuje  u zavisnosti od životinjske vrste, a dužina inkubacije je dosta varijabilna. Infekcija negravidnih životinja često je bez kliničkih simptoma bolesti. Pobačaj  kod gravidnih životinja moze da izazove sumnju na brucelozu, mada je mnogo veći broj ženki sa brucelozom vimena nego sto dolazi do pobačaja. Kod mužijaka brucele izazivaju infekcije testisa, epididimisa, semenih kesica, prostate i u njima mogu izazvati zapaljenja i nekrotične promene. Brucele takođe izazivaju i promene na tetivnim ovojnicama, zglobovima , burzama itd. Kod konja bolest ima blaži tok i bolest prolazi u vidu opšteg infektivnog sindroma, a pobačaji su veoma retki. U ligamentumu nuchae konja brucele mogu izazvati zapaljenje i stvaranje nekrotičnog granuloma koji može da zagnoji i da se stvori dorzalna fistula grebena kao karakteristični simptom oboljenja.

 

 

 

 

 

 

 

 

Klinička slika kod ljudi

 

Kod ljudi, najteži oblik bolesti prouzrokuje Brucella melitensis i Brucella suis dok Brucella abortus Bang izaziva u većini slučajeva lakši tok bolesti. Prisutna je izrazita malaksalost, jaka glavobolja, groznica i jeza koje prethode porastu temperature. Profuzno znojenje koje ne prati temperaturu je obavezan simptom. Početak bolesti može biti i postepen sa neodređenim simptomima kao što su umor, glavobolja, bol i slabost u mišićima i zglobovima, depresija, smanjena radna sposobnost. Konstantan simptom bruceloze je velika slabost koja se javlja već kod neznatnog fizičkog napora. Karakteristični su bolovi u mišićima i zglobovima sa otokom i bol u vratnom i lumbosakralnom delu kičme, prisutna je limfadenopatija (uvećane limfne žlezde) i uvećana slezina. Od gastrointestinalnih simptoma su prisutni anoreksija, zatvor i gubitak u telesnoj težini. Od strane nervnog sistema javlja se depresija, razdražljivost, nesanica, grubi tremor  (podrhtavanje) prstiju i jezika. Nakon faze generalizacije sledi faza lokalizacije kada dolazi do hroničnih promena uglavnom od strane jednog organa ili organskog sistema i pojave simptoma od strane zahvaćenog organa.

 

Dijagnoza

 

Postavlja se na osnovu epizootioloških podataka, kliničke slike i laboratorijskog ispitivanja. Identifikacija uzročnika izvodi se mikroskopski, kulturelno,  tipizacijom, PCR metodom i dr. Od seroloških metoda u dijagnostici bruceloze koriste se BAB test, Roze Bengal test, mlečno – prstenasta proba, klasična aglutinacija , RVK, ELISA, AGID i dr. Dijagnoza se postavlja i kožnim alergološkim testom (bruceinizacija) i izvođenjem biološkog ogleda na zamorcu, belom mišu ili hrčku.

 

Lečenje

 

Sprovodi se samo kod pasa dok se kod ostalih vrsta životinja bolest  suzbija i iskorenjuje neškodljivim uklanjanjem obolelih životinja ili stada. Kod pasa se terapija sprovodi antibioticima i to streptomicinom i tetraciklinom. Brucele su otporne na većinu antibiotika jer se nalaze intracelularno pa tako i terapija traje duže tj. kod pasa nekih 5 nedelja. Takođe treba izvršiti kastraciju pasa obolelih od bruceloze. Kod ljudi se preporučuje terapija doksiciklinom uz rifampicin u toku 6 nedelja.

 

Profilaksa

 

Profilaksa podrazumeva eradikaciju bolesti i formiranje slobodnih zapata od bruceloze, strogu kontrolu prometa životinja i namirnica životinjskog porekla, testiranje životinja na farmama, testiranje ostalih vrsta životinja i sprovođenje svih potrebnih mera kako bi se sprečilo unošenje zaraze u populaciju. Vakcinacija smanjuje broj pobačaja ali postoji opasnost od kliconoštva.

 

 

Piše: dr vet. med. Miroslav Radić

 

Literatura:

 

Trumić P., Zaraze domaćih životinja, II specijalni deo, Beograd 1962.
Đukić B., Aleksić.V.Z.,(2001): Sudska veterinarska medicina-bolesti i mane životinja,Beograd,2001.

 

Izvori sa interneta:

 

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D1%80%D1%83%D1%86%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%B0

http://www.stetoskop.info/Bruceloza-Maltska-groznica-752-c36-sickness.htm?b9