Veterinarski  rečnik

Veterinarski rečnik

Veliki broj termina koji se upotrebljavaju u veterini

Lako saznajte značenje nepoznatih termina na stranicama našeg rečnika

More...
Konji

Konji

Bolesti, rase, ishrana...

Sve što ste želeli da znate o ovoj plemenitoj životinji

More...
Oglasi

Oglasi

Prodaja pasa, mačaka, opreme...

U sekciji OGLASI možete besplatno postaviti Vaš mali oglas ili pronaći odgovarajući oglas u našoj bazi  

More...
Frontpage Slideshow | Copyright © 2006-2012 JoomlaWorks Ltd.

oglasi-se

Dogadjaji

Nema događaja

pitajte-veterinara

Rekli su o životinjama...

"Ne razumijem zašto se ubija bizon, zašto se krote divlji konji, zašto je u dubini šume toliko ljudskog mirisa, zašto je pogled na zelene brijegove rastrgan žicama što govore. Gdje su guštici, nema ih više. Gdje je orao, otišao. Pravom življenju je kraj. Nastupa borba za opstanak"
Poglavica Seattle, Pismo indijanskog poglavice Seattlea
 

Vet Twitter

Prijavi se

veterina.info chat

Latest Message: 1 week, 6 days ago
  • kenan : na kojoj bi stranici mogao naci oblike prijeloma kostiju kod domaci zivotinja treba mi za maturski rad
  • ševo : Hvala Vlado55, mada 50.000 poseta mesečno nije baš ni mali broj
  • Vlado55 : Baš je dobar sajt, šteta što ga više ljudi ne posjećuje. :D
  • savo1972@gma : krava ima bakteriju streptococcus dysgalactae. koliko je opasna bakterija, da li je mlijeko za upotrbu i da li je liječenje uspjesno. krava je "meka" za musti i daje 25 litara oteljena je 2 meseca.
  • ševo : zoran1977 postavi pitanje na forum
  • zoran1977 : zasto prasici imaju zelen proliv.5 nedelja stari jos sisaju i jedu predstarter
  • nidza88 : odgovor za Gorana Gasica..Koza ima mastitis,tesko da ce proci bez terapije..ali moze pomoci masaza sa hladnom vodom,jabukovim sircetom,sapunom kabasem :)
  • drjolovic : Kolege jel ima neko Milankinu farmakologiju u elektronskoj formi da mi prosledi?
  • KALC09A : pocetnik sam u ovcarstvu...molim za savet cime se najbolje tove jagnjad..zahvalan na savetima.
  • dejan89pd : «link»

Guests are shown between [].

Only registered users are allowed to post

Ko je online

156 gostiju i nema prijavljenih članova

romanovski_ovcaNastala je u oblasti Volge. Ima malu, uglastu glavu sa zaobljenom lobanjom, uzdignutim i pokretnim ušima. Visina grebena ovaca je 60-62, a ovnova oko 63 cm. Prosečna telesna masa ovaca iznosi oko 50 kg, a ovnova oko 70 kg.

Vuna je veoma gruba, ima plavičasto siv izgled, zbog mešavine finih, belih vlakana puha i crnih osjastih vlakana. Jagnjad se rađaju crna s belim tufnama, manjim ili većim, na glavi i na donjim delovima nogu. U starosti od 1-3 meseca crna boja jagnjadi se menja u belu.

Ovnovi imaju grivu od dugih crnih osjastih vlakana oko vrata i na podvratku. Noge, lice i uši kod životinja ove rase su obrasli kratkom crnom dlakom, a delimično i belom. Dužina crnih osjastih vlakana romanovske ovce je oko 3-4 cm, a debljina 60-90 mikrona, dok je dužina puha 6-8 cm, a finoća 20-45 mikrona. Godišnji nastrig neprane vune po ovci iznosi 1,4-1,6, a u ovnova 2-3 kg.

Ovce ove rase veoma rano polno sazrevaju. Mlada grla su polno zrela sa 5-6 meseci, a u priplod ženska grla ulaze sa 10-12 meseci. Muška grla u priplod ulaze prvi put kada navrše 18 meseci starosti.

Ovce romanovske rase se odlikuju veoma velikom plodnošću. Od 100 ovaca dobija se u proseku 200-250 jagnjadi. Međutim, ako se jagnje dva puta godišnje od 100 ovaca dobija se i do 350 jagnjadi.

Novorođena jagnjad su veoma vitalna i brzo uvećavaju svoju telesnu masu. U intenzivnom tovu, mlada grla od 90 dana prosečno imaju 23-25 kg, s randmanom mesa od 45-50%.

 

Literatura:

Ovčarstvo – tehnologija proizvodnje; Gutić Milenko, Milun Petrović, Snežana Bogosavljević-Bošković, Vladimir Kurćubić, Leka Mandić, Vladimir Dosković; Čačak, 2006.

Kod ovaca ove rase dosta dobro je izražena sposobnost za proizvodnju mleka. U laktacionom periodu od 100 dana, ovce u proseku proizvedu 100-150 kg mleka, a rekorderke proizvedu i po 200 kg mleka, pa i više.

Zbog visoke plodnosti, relativno dobre proizvodnje mleka i velike vitalnosti, ovce ove rase su uvožene u različite krajeve naše zemlje, radi ukrštanja sa domaćim rasama ovaca, gde su ostvareni veoma različiti rezultati.

 

Literatura:

Ovčarstvo – tehnologija proizvodnje; Gutić Milenko, Milun Petrović, Snežana Bogosavljević-Bošković, Vladimir Kurćubić, Leka Mandić, Vladimir Dosković; Čačak, 2006.