Veterinarski  rečnik

Veterinarski rečnik

Veliki broj termina koji se upotrebljavaju u veterini

Lako saznajte značenje nepoznatih termina na stranicama našeg rečnika

More...
Konji

Konji

Bolesti, rase, ishrana...

Sve što ste želeli da znate o ovoj plemenitoj životinji

More...
Oglasi

Oglasi

Prodaja pasa, mačaka, opreme...

U sekciji OGLASI možete besplatno postaviti Vaš mali oglas ili pronaći odgovarajući oglas u našoj bazi  

More...
Frontpage Slideshow | Copyright © 2006-2012 JoomlaWorks Ltd.

oglasi-se

pitajte-veterinara

Rekli su o životinjama...

"Jeste li ikada primjetili da kad puhnete psu u lice, on se namršti. Ali kada ga stavite u auto koje vozite, on sam isturi glavu kroz prozor."
Stiv Blustoun
 

Vet Twitter

Prijavi se

veterina.info chat

Latest Message: 1 month, 1 week ago
  • Katarina1993 : Trazimo pinca,patuljastog pinca,civavu,patuljastog jazu...muzjaka za parenje. Imam zenku mesanca patuljastog jaze i pinca.Iz Beograda smo i za leto treba da dobije teranje.Stenci su moja odgovornost.Javite mi se porukom na broj 064 48 11 402,Hvala.
  • kenan : na kojoj bi stranici mogao naci oblike prijeloma kostiju kod domaci zivotinja treba mi za maturski rad
  • ševo : Hvala Vlado55, mada 50.000 poseta mesečno nije baš ni mali broj
  • Vlado55 : Baš je dobar sajt, šteta što ga više ljudi ne posjećuje. :D
  • savo1972@gma : krava ima bakteriju streptococcus dysgalactae. koliko je opasna bakterija, da li je mlijeko za upotrbu i da li je liječenje uspjesno. krava je "meka" za musti i daje 25 litara oteljena je 2 meseca.
  • ševo : zoran1977 postavi pitanje na forum
  • zoran1977 : zasto prasici imaju zelen proliv.5 nedelja stari jos sisaju i jedu predstarter
  • nidza88 : odgovor za Gorana Gasica..Koza ima mastitis,tesko da ce proci bez terapije..ali moze pomoci masaza sa hladnom vodom,jabukovim sircetom,sapunom kabasem :)
  • drjolovic : Kolege jel ima neko Milankinu farmakologiju u elektronskoj formi da mi prosledi?
  • KALC09A : pocetnik sam u ovcarstvu...molim za savet cime se najbolje tove jagnjad..zahvalan na savetima.

Guests are shown between [].

Only registered users are allowed to post

Ko je online

102 gostiju i jedan član

  • Stojke

romanovski_ovcaNastala je u oblasti Volge. Ima malu, uglastu glavu sa zaobljenom lobanjom, uzdignutim i pokretnim ušima. Visina grebena ovaca je 60-62, a ovnova oko 63 cm. Prosečna telesna masa ovaca iznosi oko 50 kg, a ovnova oko 70 kg.

Vuna je veoma gruba, ima plavičasto siv izgled, zbog mešavine finih, belih vlakana puha i crnih osjastih vlakana. Jagnjad se rađaju crna s belim tufnama, manjim ili većim, na glavi i na donjim delovima nogu. U starosti od 1-3 meseca crna boja jagnjadi se menja u belu.

Ovnovi imaju grivu od dugih crnih osjastih vlakana oko vrata i na podvratku. Noge, lice i uši kod životinja ove rase su obrasli kratkom crnom dlakom, a delimično i belom. Dužina crnih osjastih vlakana romanovske ovce je oko 3-4 cm, a debljina 60-90 mikrona, dok je dužina puha 6-8 cm, a finoća 20-45 mikrona. Godišnji nastrig neprane vune po ovci iznosi 1,4-1,6, a u ovnova 2-3 kg.

Ovce ove rase veoma rano polno sazrevaju. Mlada grla su polno zrela sa 5-6 meseci, a u priplod ženska grla ulaze sa 10-12 meseci. Muška grla u priplod ulaze prvi put kada navrše 18 meseci starosti.

Ovce romanovske rase se odlikuju veoma velikom plodnošću. Od 100 ovaca dobija se u proseku 200-250 jagnjadi. Međutim, ako se jagnje dva puta godišnje od 100 ovaca dobija se i do 350 jagnjadi.

Novorođena jagnjad su veoma vitalna i brzo uvećavaju svoju telesnu masu. U intenzivnom tovu, mlada grla od 90 dana prosečno imaju 23-25 kg, s randmanom mesa od 45-50%.

 

Literatura:

Ovčarstvo – tehnologija proizvodnje; Gutić Milenko, Milun Petrović, Snežana Bogosavljević-Bošković, Vladimir Kurćubić, Leka Mandić, Vladimir Dosković; Čačak, 2006.

Kod ovaca ove rase dosta dobro je izražena sposobnost za proizvodnju mleka. U laktacionom periodu od 100 dana, ovce u proseku proizvedu 100-150 kg mleka, a rekorderke proizvedu i po 200 kg mleka, pa i više.

Zbog visoke plodnosti, relativno dobre proizvodnje mleka i velike vitalnosti, ovce ove rase su uvožene u različite krajeve naše zemlje, radi ukrštanja sa domaćim rasama ovaca, gde su ostvareni veoma različiti rezultati.

 

Literatura:

Ovčarstvo – tehnologija proizvodnje; Gutić Milenko, Milun Petrović, Snežana Bogosavljević-Bošković, Vladimir Kurćubić, Leka Mandić, Vladimir Dosković; Čačak, 2006.